Duže od godinu dana prosvetni radnici u Srbiji čekaju na ispunjenje obećanja Vlade Srbije da im se poveća plata. Tražili su tek toliko da dostignu republički prosek, što je projektovano na 105.000 dinara. Otprilike za toliko većom platom je Jorgovanka Tabaković, višegodišnja guvernerka Narodne banke Srbije, nedavno započela treći mandat na toj funkciji. Međutim, za nastavnike, para u budžetu nema.
Nakon obustave rada 16. septembra Ministarstvo prosvete uputilo je dopis direktorima škola u kome se traže precizni podaci o broju nastavnika koji su obustavili rad, kao i da direktorima škola nije dozvoljeno da o obustavi nastave obaveste roditelje i učenike, te da u toj situaciji direktori brinu za bezbednost dece.
Spiskovi su se u Srbiji odomaćili, poput onih na kojima su izlistani ljudi koji nisu dobrošli u zemlju, a sada su na njih dospeli i drugi državni neprijatelji- nastavnici.
U oktobru novi štrajk
Oni su dali rok Vladi do 2. oktobra da još jednom razmotri njihove zahteve. U suprotnom, najavljuju novi štrajk i moguću radikalizaciju protesta.
Sindikati su saopštili da je preko 90 odsto obrazovnih institucija obustavilo rad ili skratilo časove, dok ministarka Slavica Đukić Dejanović tvrdi da ih je bilo „samo” 80,14 odsto. Na protestima prosvetnih radnika 16. septebra je na ulice 14 gradova širom Srbije izašlo je blizu 7000 ljudi, pokazuju podaci Arhiva javnih skupova.
Dok resorno ministartsvo zastrašuje i sabira „prestupnike”, nastavnici ponavljaju – nemamo više šta da izgubimo.
Na njih su pucali, tukli su ih đaci, a i roditelji. Kada god bi se oglušili o direktna naređenja, na njih su slate, kako su rekli, „lake konjice” – direktori i inspekcije. Nakon svakog incidenta ili nesporazuma, kažnjavani su umanjenom platom.
Posle nezapamćene tragedije 3. maja u „Ribnikaru” troje zaposlenih u školi kažnjeno je dvomesečnim umanjenjem zarade u iznosu od 20 odsto.
Pare ili život
Ne radi se, naravno, samo o novcu. Nastavnici su odavno, sa razlogom, uplašeni za svoju bezbednost na radnom mestu. Te je jedan od njohovih zahteva i izmena Krivičnog zakonika, prema čemu bi se napad na nastavnika tretirao kao napad na službeno lice (policajc ili advokata na primer).
Mere za prevenciju nasilja u školama koje su do sada preduzete nisu pokazale rezultate.
Uvedene su i veće novčane kazne za roditelje, a vladanje je kao brojčana ocena uvedeno od drugog razreda i ulazi u prosek.
Nakon brojnih dojava o bombama u školama, država je problem pokušala da reši pretvaranjem nastavnika u kontradiverzante koji će pre i posle nastave proveravati bezbednost učionica.
Dakle, za sada, odgovornost za bezbednost je prebačena nastavnicima, roditeljima i deci.
Čak ni prisustvo policije u svim školama u Srbiji pre, tokom i posle završetka nastave, nije sprečilo brojne incidente nakon kojih su nastavnci sa teškim telesnim povredama odvoženi u bolnice.
Ostala je solidarnost
Istina je, nastavnici nemaju šta više da izgube, osim solidarnosti. Ovog puta na nju su se oslonili i pošteno stali uz svoje kolege iz nenastavnog sektora, sa kojima dele isti hleb.
Pomoćno osoblje, kuvare i servirke, čistače i domare, Vlada je izuzela iz jednakog povećanja. Iako su podjednako važni za sistem i dobrobit dece koja veći deo dana provode sa njima, njima je umesto 12 odsto povećanja, ponuđeno osam odsto.
Sistemski su degradirani i demotivisani, službe ishrane i održavanja su namenski ukidane. Zbog strogih pravila đačke kuhinje su retko gde opstale, a službe keteringa se angažuju po komercijalnim cenama.
Iz škola kažu, više se ne zna ni ko je nastavno, a ko nenastavno osoblje, ali na ove podele više ni ne pristaju.
Nezadovoljstvo očigledno
Iako je Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije, koji je vrlo brojan, saopštio da ne učestvuje u obustavi rada u školama 16. septembra, nastavnici koji njemu pripadaju stupili su u „beli štrajk“. Oni do 11. oktobra neće upisivati ocene u elektronski školski dnevnik.
„Belim štrajkom” pokušali da izvrše pritisak na nadležne državne organe da konačno preduzmu odgovarajuće mere da promene crnu stvarnost.
Ovom računicom, svih pet postojećih sindikata od početka školske godine stupilo je u štrajk.
Iz četiri reprezentativna i jednnog sindikata koji to nije, za „Vreme” su potvrdili, nezadovoljstvo nastavnika je nikad očigeldnije.
Za nadležne, osim popravnog iz matematike, ostaje isto pitanje uvek kada se dotakne sistmeski problem poput zdrastva ili zagađenja vazduha u Srbiji: ako nam decu pregledaju isti doktori, dišu isti vazduh i idu u srpske škole, zašto postoje drugi priorieti?
