U oko 700 škola prošle nedelje širom Srbije obustavljena je nastava, a u ostalim školama nastava se odvijala skraćeno. Razlog tome bio je protest prosvetnih radnika zbog nasilja u školama. Ne samo zbog incidenta koji se dogodio nedavno na „Gimnazijadi” u Beogradu, gde je profesor pokušavajući da razdvoji učenike dobio telesne povrede, već zbog svega što se događalo poslednjih godinu dana.
Na ulicama Beograda okupili su se prosvetari sa zahtevom da se izmeni Krivični zakon u cilju krivično pravne zaštite svih zaposlenih u prosveti. Nakon protesta usledio je sastanak sa predstavnicima Vlade Srbije i dogovoreno je da se u što kraćem roku izmeni Krivični zakon.
Šta donosi obećana izmena zakona?
Portparol Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije i profesor srpskog jezika i književnosti Mirjana Gašić za „Vreme” kaže da bi ta promena zakonskih propisa izjednačila zaposlenog u školi sa položajem koji trenutno imaju advokati, a koji je popisan u sadašnjem Krivičnom zakoniku Republike Srbije i podrazumeva mere od novčanih do zatvorskih kazni u trajanju do osam godina za prekršioca zakonskih odredbi.
„Time se štite imovina, porodica i sami zaposleni u obrazovanju od različitih oblika uznemiravanja ili nasilničkog ponašanja pojedinaca”, ukazuje Gašić.
Dodaje da će takvo rešenje, kada bude usvojeno, biti dobar i konstruktivan korak ka vraćanju obrazovnog sistema tamo gde mu je mesto, ali, to ni u kom slučaju ne znači da treba da se stane na toj meri.
„Ona je samo početak koji vraća veru da država brine o ključnim poljima svog temelja i o svojoj budućnosti”, naglašava Gašić.
Nasilja sve više i više
Nedavni incident na „Gimnazijadi” nije usamljeni slučaj nasilja koji se događa u školama, a koje je sve češće.
Mirjana Gašić kaže da se generalno gledano nasilje sa televizijskih ekrana, političkih okršaja i sa „novih kulturnih obrazaca” prenelo i u školu, ali i da učenici model ponašanja nose iz porodice i isti prenose na svoju radnu sredinu.
Objašnjava da pored velikog broja učenika i roditelja koji su potpuno posvećeni obrazovnom i vaspitnom sistemu, postoje oni veoma glasni i bahati, ali malobrojni.
„Tako dođemo do ‘Gimnazijade’ i okršaja među đacima. Ovaj događaj slikovit je prikaz položaja prosvetnog radnika u društvu. Nastavnik strada – u pokušaju da smiri nasilnu situaciju, prateći tačno protokole koji su mu nekoliko meseci ranije poslati, da po njima postupa. Paradoks – ali vrlo slikovit i precizno tačan”, ukazuje Gašić.
Šta dalje?
Gašić kaže da samo vraćanjem potpune autonomije nastavniku, država može da zaustavi propadanje školstva.
Objašnjava da su pre nešto više od osam meseci predstavnici akademske zajednice Srbije, dekani fakulteta, predstavnici društva direktora Srbije, predstavnici sindikata i drugi sastavili zajedničku platformu za „spas obrazovanja“.
„U datom zahtevu su sasvim precizno navedeni postupci koje država mora da preduzme ako zaista želi da postigne rezultate. U slučaju da ne prihvati datu Platformu, crno nam se piše. Već godinama unazad fakultete koji obrazuju nastavni kadar upisuje jednocifren broj studenata”, ukazuje Gašić.
Dodaje da za desetak godina neće biti profesora koji će moći da zamene one koji odlaze u penziju, a to će biti „kraj budućnosti Srbije. Na Vladi je da povuče naredni potez”.
Konačno, Mirjana Gašić objašnjava da umesto da se u društvu podiže svest o značaju učiteljskog zanata, o tome koliko je sveto zanimanje biti profesor, prosvećivati mlade naraštaje, stvara se pogrešna slika o nastavniku kao neradniku koji „ima tri meseca raspusta”.
„Ubeđivati javnost da je to apsolutna zabluda, nemoguće je, jer ta ista javnost slepo gleda medijske sadržaje, ne promišlja ni o ostalim informacijama koje do nje dolaze, a kamoli da pomišlja da ‘brani i razume’ nastavnika. Tako su zaposlenima u obrazovanju vezane ruke, usta zapušena floskulom – ‘ma šta oni hoće, samo štrajkuju’”, kaže Gašić i zaključuje da „kola ubrzano nastavljaju svoj put ka provaliji”.
