U Pravilniku koji obavezuje registraciju dvotočkaša nije definisana cena “što je poražavajuće, neprofesionalno, nestručno”, kaže saobraćajni inžernjer IIgor Velić za “Vreme” i upozorava na moguć lov u mutnom
Od 15. juna samo trotineti sa nalepnicom, to jest važećom registracijom, moći će da učestvuju u saobraćaju, a od 5. aprila će njihovi vlasnici moći da zatraže nalepnicu koja će pokazivati karakteristike vozila.
Novo pravilo je objavljeno krajem februara u Pravilniku o načinu izdavanja, vođenja evidencija, izgledu i načinu postavljanja nalepnice za laka električna vozila.
Svako ko poseduje ovaj električni dvotočkaš moraće da podnese zahtev za izdavanje nalepnice.
Loše za razvoj mikromobilnosti
Saobraćajni inžernjer Igor Velić za “Vreme” kaže da je ovo loše jer je to mera koja može destimulisati upotrebu električnih trotineta i koja “zakucava esker u sanduk razvoju mikromobilnosti u Srbiji”.
Velić objašnjava da ta nalepnica nije ista kao registraciona nalepnica za automobile koja potvrđuje da je vozilo tehnički ispravno, već je to nalepnica koja kaže samo da taj određeni trotinet ima masu od 35 kilograma, 0.6 kilovata nominalne snage elektromotora i najveću konstruktivnu brzinu 25 kilometara na čas.
Dodatni problem, kaže, je što ta nalepnica najverovatnije neće biti besplatna, a na činjenic da je izašao Pravilnik, a da nije definisana cena, “može dfa se gleda kao da postoji neki lov u mutnom, što je tek poražavajuće, neprofesionalno, nestručno”.
Takođe, nije propisano ni šta bi neophodna tehnička dokumentacija podrazumevala. Međutim, ukoliko je neko kupio polovni trotinet ili ima trotinet već nekoliko godina pa je izgubio dokumentaciju, onda to vozilo mora da ide na ispitivanje, pa će troškove i za to snositi podnosilac zahteva, ukazuje naš sagovornik.
Šta sa trotinetima težim od 35 kilograma?
Dalji problem, na koji ukazuje Velić, jeste pitanje šta sa trotinetima koji prelaze 35 kilograma mase praznog vozila uzimajući u obzir da i takvih trotineta ima na našem tržištu.
“Zakonski, oni tehnički više ne mogu da učestvuju u saobraćaju što znači da ti ljudi moraju da prodaju trotinet, ili da ga bace jer u suprotnom kada ga voze prave prekršaj. Kreatori saobraćajne politike kada su rešili da definišu električno vozilo nisu sagledali ceo spektar vozila mikromobilnosti, nego su se uhvatili samo za jedan”, kaže Velić i dodaje da “imamo armiju propusta kreatora saobraćajne politike”.
Šta bi bilo dobro rešenje?
Igor Velić učestvovao u javnim raspravama u vezi sa postojećim stanjem infrastrukture u Srbiji. Sada kaže da bi najidealnije rešenje bilo da se električni trotineti regulišu zakonom isto kao i bicikl, te da pravila koja važe za bicikl, kao na primer način kretanja, važe i za električni trotinet.
Ovakvo rešenje bi uticalo i na bezbednost saobraćaja, javno zdravlje, na privrednu i ekonomsku aktivnost i na navike u infrastrukturi koja postoji u Srbiji.
Međutim, kaže Velić, sa ovim izmenama, kako su sada definisane, ne postoji uticaj ni na jedan od četiri uslova koja bi trebalo da ispuni svako vozilo koje se definiše zakonom.
MUP je ovakav predlog, prema rečima Velića, odbio, što dalje može prouzrokovati i destimulaciju i obračunavanje sa ranjivim učesnicima u saobraćaju koja traju kod nas punih 30 godina.
Diskriminacija dvotočkaša i pešaka
“Od profesora Agencije za bezbednost saobraćaja, MUP-a, Sekretarijata, vrši se diskriminacija svega onoga što nije na četiri točka – prema deci, pešacima, biciklistima, osobama sa invaliditetom i drugima. Celokupan naš saobraćajni prostor se prilagođava motornom saobraćaju, a vozači motornih vozila su odgovorni za najveći broj saobraćajnih nezgoda, imaju najveći broj prekršajnih prijava, najveći broj krivičnih dela iz oblasti saobraćaja dok druge učesnike u saobraćaju konstantno etiketiraju i odgvornost prebacuju na ranjive grupe, a to je veliki problem po bezbednost”, objašnjava Velić.
Konačno, sve ovo može, prema rečima našeg sagovornika, da destimuliše da ljudi od koriščenja električnog trotineta koji sada pozitivno utiče na saobraćajni ekosistem.
Dodatno, destimuliše i neprilagođenost površina po kojima vozači električnih trotineta mogu da se kreću, jer “ono što je problem jeste da 95 posto gradova u Srbiji nema biciklističke staze i trake”.
Aleksandar Ivanović, direktor Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture i jedan od okrivljenih u slučaju Generalštab, dozvolio je rušenje kuće na Vračaru u Mome Kapora 2 iako na sajtu ove institucije piše da je to „nepokretnost u postupku utvrđivanja za kulturno dobro“
Veran Matić jeste u opasnosti. Prvi akter koji je odgovoran za njegovu bezbednost je država, jer je on državljanin Srbije, kaže Pavol Salaj, direktor biroa Reportera bez granica
Umesto objektivnog vrednovanja rada, težište je preneto na pregovore o visini koeficijenata, ocenio je Fiskalni savet
Cilj okupljanja je podsećanje da zaborav vodi ponavljanju zločina i da je sećanje na žrtve neraskidivo povezano sa savremenom borbom za slobodu, pravdu i ljudsko dostojanstvo, naveli su niški studenti
Zaštitnik građana Zoran Pašalić će pribaviti potrebne informacije i dokumentaciju radi utvrđivanja svih činjenica i okolnosti u vezi sa smrću devojčice koja je umrla nakon rutinske operacije trećeg krajnika u bolnici u Čačku
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
