Od 15. juna samo trotineti sa nalepnicom, to jest važećom registracijom, moći će da učestvuju u saobraćaju, a od 5. aprila će njihovi vlasnici moći da zatraže nalepnicu koja će pokazivati karakteristike vozila.
Novo pravilo je objavljeno krajem februara u Pravilniku o načinu izdavanja, vođenja evidencija, izgledu i načinu postavljanja nalepnice za laka električna vozila.
Svako ko poseduje ovaj električni dvotočkaš moraće da podnese zahtev za izdavanje nalepnice.
Loše za razvoj mikromobilnosti
Saobraćajni inžernjer Igor Velić za “Vreme” kaže da je ovo loše jer je to mera koja može destimulisati upotrebu električnih trotineta i koja “zakucava esker u sanduk razvoju mikromobilnosti u Srbiji”.
Velić objašnjava da ta nalepnica nije ista kao registraciona nalepnica za automobile koja potvrđuje da je vozilo tehnički ispravno, već je to nalepnica koja kaže samo da taj određeni trotinet ima masu od 35 kilograma, 0.6 kilovata nominalne snage elektromotora i najveću konstruktivnu brzinu 25 kilometara na čas.
Dodatni problem, kaže, je što ta nalepnica najverovatnije neće biti besplatna, a na činjenic da je izašao Pravilnik, a da nije definisana cena, “može dfa se gleda kao da postoji neki lov u mutnom, što je tek poražavajuće, neprofesionalno, nestručno”.
Takođe, nije propisano ni šta bi neophodna tehnička dokumentacija podrazumevala. Međutim, ukoliko je neko kupio polovni trotinet ili ima trotinet već nekoliko godina pa je izgubio dokumentaciju, onda to vozilo mora da ide na ispitivanje, pa će troškove i za to snositi podnosilac zahteva, ukazuje naš sagovornik.
Šta sa trotinetima težim od 35 kilograma?
Dalji problem, na koji ukazuje Velić, jeste pitanje šta sa trotinetima koji prelaze 35 kilograma mase praznog vozila uzimajući u obzir da i takvih trotineta ima na našem tržištu.
“Zakonski, oni tehnički više ne mogu da učestvuju u saobraćaju što znači da ti ljudi moraju da prodaju trotinet, ili da ga bace jer u suprotnom kada ga voze prave prekršaj. Kreatori saobraćajne politike kada su rešili da definišu električno vozilo nisu sagledali ceo spektar vozila mikromobilnosti, nego su se uhvatili samo za jedan”, kaže Velić i dodaje da “imamo armiju propusta kreatora saobraćajne politike”.
Šta bi bilo dobro rešenje?
Igor Velić učestvovao u javnim raspravama u vezi sa postojećim stanjem infrastrukture u Srbiji. Sada kaže da bi najidealnije rešenje bilo da se električni trotineti regulišu zakonom isto kao i bicikl, te da pravila koja važe za bicikl, kao na primer način kretanja, važe i za električni trotinet.
Ovakvo rešenje bi uticalo i na bezbednost saobraćaja, javno zdravlje, na privrednu i ekonomsku aktivnost i na navike u infrastrukturi koja postoji u Srbiji.
Međutim, kaže Velić, sa ovim izmenama, kako su sada definisane, ne postoji uticaj ni na jedan od četiri uslova koja bi trebalo da ispuni svako vozilo koje se definiše zakonom.
MUP je ovakav predlog, prema rečima Velića, odbio, što dalje može prouzrokovati i destimulaciju i obračunavanje sa ranjivim učesnicima u saobraćaju koja traju kod nas punih 30 godina.
Diskriminacija dvotočkaša i pešaka
“Od profesora Agencije za bezbednost saobraćaja, MUP-a, Sekretarijata, vrši se diskriminacija svega onoga što nije na četiri točka – prema deci, pešacima, biciklistima, osobama sa invaliditetom i drugima. Celokupan naš saobraćajni prostor se prilagođava motornom saobraćaju, a vozači motornih vozila su odgovorni za najveći broj saobraćajnih nezgoda, imaju najveći broj prekršajnih prijava, najveći broj krivičnih dela iz oblasti saobraćaja dok druge učesnike u saobraćaju konstantno etiketiraju i odgvornost prebacuju na ranjive grupe, a to je veliki problem po bezbednost”, objašnjava Velić.
Konačno, sve ovo može, prema rečima našeg sagovornika, da destimuliše da ljudi od koriščenja električnog trotineta koji sada pozitivno utiče na saobraćajni ekosistem.
Dodatno, destimuliše i neprilagođenost površina po kojima vozači električnih trotineta mogu da se kreću, jer “ono što je problem jeste da 95 posto gradova u Srbiji nema biciklističke staze i trake”.
