U Pravilniku koji obavezuje registraciju dvotočkaša nije definisana cena “što je poražavajuće, neprofesionalno, nestručno”, kaže saobraćajni inžernjer IIgor Velić za “Vreme” i upozorava na moguć lov u mutnom
Od 15. juna samo trotineti sa nalepnicom, to jest važećom registracijom, moći će da učestvuju u saobraćaju, a od 5. aprila će njihovi vlasnici moći da zatraže nalepnicu koja će pokazivati karakteristike vozila.
Novo pravilo je objavljeno krajem februara u Pravilniku o načinu izdavanja, vođenja evidencija, izgledu i načinu postavljanja nalepnice za laka električna vozila.
Svako ko poseduje ovaj električni dvotočkaš moraće da podnese zahtev za izdavanje nalepnice.
Loše za razvoj mikromobilnosti
Saobraćajni inžernjer Igor Velić za “Vreme” kaže da je ovo loše jer je to mera koja može destimulisati upotrebu električnih trotineta i koja “zakucava esker u sanduk razvoju mikromobilnosti u Srbiji”.
Velić objašnjava da ta nalepnica nije ista kao registraciona nalepnica za automobile koja potvrđuje da je vozilo tehnički ispravno, već je to nalepnica koja kaže samo da taj određeni trotinet ima masu od 35 kilograma, 0.6 kilovata nominalne snage elektromotora i najveću konstruktivnu brzinu 25 kilometara na čas.
Dodatni problem, kaže, je što ta nalepnica najverovatnije neće biti besplatna, a na činjenic da je izašao Pravilnik, a da nije definisana cena, “može dfa se gleda kao da postoji neki lov u mutnom, što je tek poražavajuće, neprofesionalno, nestručno”.
Takođe, nije propisano ni šta bi neophodna tehnička dokumentacija podrazumevala. Međutim, ukoliko je neko kupio polovni trotinet ili ima trotinet već nekoliko godina pa je izgubio dokumentaciju, onda to vozilo mora da ide na ispitivanje, pa će troškove i za to snositi podnosilac zahteva, ukazuje naš sagovornik.
Šta sa trotinetima težim od 35 kilograma?
Dalji problem, na koji ukazuje Velić, jeste pitanje šta sa trotinetima koji prelaze 35 kilograma mase praznog vozila uzimajući u obzir da i takvih trotineta ima na našem tržištu.
“Zakonski, oni tehnički više ne mogu da učestvuju u saobraćaju što znači da ti ljudi moraju da prodaju trotinet, ili da ga bace jer u suprotnom kada ga voze prave prekršaj. Kreatori saobraćajne politike kada su rešili da definišu električno vozilo nisu sagledali ceo spektar vozila mikromobilnosti, nego su se uhvatili samo za jedan”, kaže Velić i dodaje da “imamo armiju propusta kreatora saobraćajne politike”.
Šta bi bilo dobro rešenje?
Igor Velić učestvovao u javnim raspravama u vezi sa postojećim stanjem infrastrukture u Srbiji. Sada kaže da bi najidealnije rešenje bilo da se električni trotineti regulišu zakonom isto kao i bicikl, te da pravila koja važe za bicikl, kao na primer način kretanja, važe i za električni trotinet.
Ovakvo rešenje bi uticalo i na bezbednost saobraćaja, javno zdravlje, na privrednu i ekonomsku aktivnost i na navike u infrastrukturi koja postoji u Srbiji.
Međutim, kaže Velić, sa ovim izmenama, kako su sada definisane, ne postoji uticaj ni na jedan od četiri uslova koja bi trebalo da ispuni svako vozilo koje se definiše zakonom.
MUP je ovakav predlog, prema rečima Velića, odbio, što dalje može prouzrokovati i destimulaciju i obračunavanje sa ranjivim učesnicima u saobraćaju koja traju kod nas punih 30 godina.
Diskriminacija dvotočkaša i pešaka
“Od profesora Agencije za bezbednost saobraćaja, MUP-a, Sekretarijata, vrši se diskriminacija svega onoga što nije na četiri točka – prema deci, pešacima, biciklistima, osobama sa invaliditetom i drugima. Celokupan naš saobraćajni prostor se prilagođava motornom saobraćaju, a vozači motornih vozila su odgovorni za najveći broj saobraćajnih nezgoda, imaju najveći broj prekršajnih prijava, najveći broj krivičnih dela iz oblasti saobraćaja dok druge učesnike u saobraćaju konstantno etiketiraju i odgvornost prebacuju na ranjive grupe, a to je veliki problem po bezbednost”, objašnjava Velić.
Konačno, sve ovo može, prema rečima našeg sagovornika, da destimuliše da ljudi od koriščenja električnog trotineta koji sada pozitivno utiče na saobraćajni ekosistem.
Dodatno, destimuliše i neprilagođenost površina po kojima vozači električnih trotineta mogu da se kreću, jer “ono što je problem jeste da 95 posto gradova u Srbiji nema biciklističke staze i trake”.
Srbiji manjka kvalitetnih profesora, saopštio je Akademijski odbor za obrazovanje Srpske akademije nauka i umetnosti i apelovao na direktore škola da preispitaju ranije donete odluke o neprodužavanju ugovora o radu i suspenzijama nastavnog kadra
U Crnoj Gori izriču se prve presude za sticanje lažnih diploma. Među optuženima nalaze se i „diplomci” fakulteta iz Srbije
Najavljujući „Beogradsku zimu“, prestoničku manifestaciju kojoj se ne zna cena, Nikola Nikodijević je rekao da će deo programa biti i u Pionirskom parku
Srbija je usled klimatskih ekstrema od 2001. do 2024. godine pretrpela štete u iznosu od preko 10 milijardi evra. Ako se tome doda suša u 2025. godini, iznos štete tokom poslednjih 25 godina je najmanje 12 milijardi evra
„Čudno je da se tužilac uopšte ne bavi pitanjem ko je pustio ljude da koriste stanicu, iako ona u tom trenutku nije imala upotrebnu dozvolu, jer da nisu pušteni, niko ne bi ni poginuo“, kaže urednik portala Forbs Ivan Radak
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
