Nemački brod "Antonia" je u noći na petak udario u noseći stub mosta koji spaja Bačku Palanku i Ilok. Strahuje se od ekoloških posledica
Nakon što je nemački brod „Antonia“ noćas udario u noseći stub mosta koji spaja Bačku Palanku i hrvatski Ilok, potonula je barža koju je brod vukao i na kojoj se nalazilo oko 1.000 tona azotnog đubriva.
Za sada se ne zna kad bi potonula barža mogla da bude izvučena, a stručnaci upozoravaju da bi ovo moglo da ostavi posledice po životnu sredinu.
Šef Lučke kapetanije u Novom Sadu Miroslav Činčurak rekao je za RTS da je do nesreće došlo oko 23.30 i da je kapetan objasnio da je došlo do gašenja oba motora zbog panjeva i rastinja koje je Dunav nosio sa sobom.
Kako navodi, proći će vreme dok barža bude izvučena iz Dunava.
Činčurak je ocenio da ne predstavlja razliku da li je đubrivo koje se nalazilo na barži spakovano u džakove ili je bilo u rinfuzu, pošto je došlo do potpunog potapanja barže, a da će nadležni utvrditi posledice po okolinu.
Ministarstvo: Prati se stanje
Ministarstvo zaštite životne sredine saopštilo je da zajedno sa Agencijom za zaštitu životne sredine prati situaciju Dunavu kod Bačke Palanke.
„U ovom momentu inspektori za vode nadležnog Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu utvrđuju pet lokaliteta na kojima će predstavnici Agencije za zaštitu životne sredine uraditi uzorkovanje i određivanje svih fizičko-hemijskih parametara u cilju analize kvaliteta vode, kako bi se utvrdio uticaj nezgode na životnu sredinu“, navodi se u saopštenju Ministarstva.
Ekološki stručnjak Dušan Blagojević istiće da će potonuće barže sa 1.000 tona đubriva svakako negativno uticati na vodeni biljni i životinjski svet, ali da je u ovom trenutku teško reći u kojoj meri jer ne znamo tačno o kojoj vrsti đubriva se radi.
Objašnjava da kada đubrivo uđe u površinsku vodu, hranljive materije koje se oslobađaju stimulišu rast mikroorganizama.
„Rast i razmnožavanje mikroorganizama smanjuju sadržaj rastvorenog kiseonika u vodi. Bez dovoljnog rastvorenog kiseonika u površinskoj vodi, ribe i druge vodene vrste se guše. Rezultirajuće mrtve ribe i druge vodene vrste pogoršavaju kvalitet vode i izazivaju neprijatne mirise“, rekao je Blagojević za N1.
Gradonačelnica Iloka Marina Budimir izjavila je za HRT da jako bitno da obe države situaciju shvate ozbiljno.
„Važno je da izbegnemo ekološku katastrofu“, upozorila je ona.
Ministarstvo saobraćaja saopštilo je da nema povređenih, te da je saobraćaj preko mosta trenutno obustavljen.
Fizički napad na sudiju Prvog osnovnog suda u Beogradu Minu Mitić dogodio se u ponedeljak uveče. Kolege traže odgovor šta je policija do sada učinila kako bi utvrdila identitet napadača i pružila zaštitu sudiji
U četvrtak (8. maj) obrušio se deo plafona u stambenoj zgradi na Novom Beogradu u ulici Palmira Toljatija, pored vrtića „Maja”
Veran Matić, novinar i humanitarac, angažovao se da pomogne porodicama žrtava majskih tragedija od pre dve godine. Sada za „Vreme” priča o svim ožiljcima društva koje vlast nije shvatila ozbiljno
Na društvenim mrežama su se pre nekoliko dana pojavile fotomontaže nagih tela nekoliko učenica i jedne nastavnice osnovnih škola iz Vranja. Šta o tome kaže direktor jedne škole, dokle se s postupkom stiglo i šta ako je dete žrtva digitalnog nasilja
Najčešće pitanje koje su mi postavljali gosti iz Ljubljane u obilasku Beograda koga vole i tvrde da ima ono što niko nema, bilo je – zašto ste to dozvolili
Nema više studenti napred, a mi za njima. Sad smo svi u istom sosu: isterali smo zver na čistinu. Znamo kako dalje ide
Uprkos masovnim protestima ispred RTS-a, desetinama hiljada ljudi na ulicama i višenedeljnoj blokadi, dvojac sa vrha Javnog servisa i dalje ne vidi problem. Ili se barem trudi da ga ne vidi, dok javnost sve više gleda kroz prozor – i traži izlaz
Srpski studenti su sto puta ponovili da je ovo maraton. Slično kao Adam Mihnjik osamdesetih u Poljskoj, kada je govorio o „dugom maršu“. Vlast u Srbiji je na putu kraja – samo treba imati strpljenja
Studentski zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora
Istorijska šansa Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
