Mural „20. oktobar“ sa porukom partizana, i to baš pred 80. godišnjicu oslobođenja Beograda, uklonjen je kako bi na istom mestu umetnici koje će angažovati Ekspo oslikali drugi
„Zauzimali smo ulaz po ulaz, zgradu po zgradu. U tome su nam pomagali hrabriji stanovnici ulice, koji su sprovodili borce kroz dvorišta i podrume zgrada“, pisalo je na muralu na fasadi Instituta za mentalno zdravlje na uglu Bulevara Despota Stefana i Palmotićeve ulice, a onda je pre dva dana mural prekrečen.
Bio je to citat Jovana Kasalice, jednog od partizana koji su pre 80 godina oslobađali Beograd.
Mural se zvao „20. oktobar“, oslikali su ga Miloš Miletić i Mirjana Radovanović iz udruženja KURS pre 10 godina, povodom 70 godina od oslobođenja Beograda.
Opština Stari grad navela je da je na tom zidu u izradi mural posvećen obeležavanju 80 godina od oslobođenja Beograda.
„Naslikaće ga umetnici koji će biti angažovani od strane specijalizovane izložbe Ekspo 2027, kao deo pripremnog programa urbanih umetničkih intervencija koje će trajati u kontinuitetu do održavanja same izložbe“, navela je opština Stari grad za RSE.
Ne zna se zašto je stari mural prekrečen, zašto baš pred novu godišnjicu oslobođenja. A ni po čijem naređenju. Došli su radnici, postavili dizalicu i krenuli da brišu mural.
Novi mural je mogao da se oslika na nekom drugom zidu.
„Svakako nije bila samoinicijativna akcija, jer niko ne može u sred bela dana da parkira dizalicu i da kreči fasadu javne institucije. U svakom slučaju mi za sada nemamo informacije po čijem nalogu je prekrečen naš mural“, kažu za „Vreme“ autori murala Miloš Miletić i Mirjana Radovanović.
U saopštenju koje su poslali javnosti podsećaju da je „KURS 2014. godine dobio sredstva iz budžeta Republike Srbije − Ministarstva kulture i informisanja na Konkursu za finansiranje umetničkih dela iz oblasti vizuelnih umetnosti, kao i potrebne saglasnosti i dozvole za oslikavanje od tadašnje uprave Instituta, Zavoda za zaštitu spomenika i drugih nadležnih institucija.“
Ovog avgusta, kontaktirala ih je pravna služba Instituta za mentalno zdravlje sa idejom da se mural restaurira. Oni su u odgovoru izrazili želju da restauriraju mural, i uputili su Institut u korake koje je potrebno obaviti za tu akciju. Do danas nije stigao odgovor na mejl.
Nakon što su sa društvenih mreža saznali da neko briše njihov mural, kažu, uputili su dopis Institutu za mentalno zdravlje.
Ističu da „uklanjanje murala bez obaveštavanja umetnika otvara pitanje vlasništva i očuvanja javnih umetničkih dela, kao i tretmana kulturnog nasleđa u javnim prostorima.“
„Pored grube povrede autorskih prava autora, ovaj čin brisanja murala dodatno upada u oči jer se obavljen par dana pred obeležavanje oslobođenja glavnog grada Srbije. Ne možemo da se ne zapitamo kome smeta mural koji je posvećen sećanju na oslobodioce Beograda i po čijem nalogu je izvršeno njegovo krečenje“, napisali su u saopštenju.
U kontekstu zalaganja i agitovanja gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića da iz Beograda treba ukloniti Kuću cveća i ostale tragove komunizma, delovalo je da nije smetao mural nego istorija na koju je podsećao.
Međutim, zaboravilo se na Ekspo i njegove potrebe.
Strukovna udruženja, sindikati pravosuđa i opozicija upozoravaju da će usvajanjem predloga Uglješe Mrdića biti stavljene van snage ustavne promene i da će nezavisnost tužilaštva biti ozbiljno ugrožena
Od ove godine Čačani će plaćati korišćenje trotoara, parkinga ili saobraćajnice koja vodi do njihovih objekata
Ministarstvo informisanja ukazuje na sadržaje koji se „mogu tumačiti kao indirektan poziv na blokade i aktivnosti usmerene ka narušavanju ustavnog poretka Republike Srbije“, uključujući sadržaje prikazane u seriji „Radio Mileva“
Kako gubitaš poput GSP-a, koji će većinu novca dobijenog iz budžeta Beograda spiskati na plaćanje usluga privatnih prevoznika, može da kupi tramvaje vredne 188 miliona evra
Poslednjih nedelja u apotekama je teško naći fiziološki rastvor. Zašto je došlo do nestašice
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
