Nakon obustave rada 16. septembra Ministarstvo prosvete uputilo je dopis direktorima škola u kome se traže precizni podaci o broju nastavnika koji su obustavili rad, kao i to da direktorima škola nije dozvoljeno da o tome obaveste roditelje i učenike, te da u toj situaciji direktori brinu za bezbednost dece
Zbog obustave rada prosvetara 16. septembra, Ministarstvo prosvete uputilo je dopis direktorima osnovnih i srednjih škola gde su ukazali na „propuste direktora škola“ tokom jučerašnjeg dana. Naziv predmeta je: „Postupanje direktora škola u situacijama obustave rada u školi“.
U pismu se navodi da je Ministarstvo prosvete od direktora škola zatražilo precizne podatke o broju nastavnika koji su obustavili rad. Dalje pišu da je utvrđeno da značajan broj podataka ne odgovara činjeničnom stanju u školama te se od direktora očekuje objektivno izveštavanje u vezi sa obustavom rada.
Dodatno, upozorili su direktore škole na to da nije dozvoljeno obaveštavanje roditelja, kao i učenika o tome da učenici ne treba da dođu u školu kada nastavnici obustavljaju rad. Od direktora škola se očekuje da organizuju bezbedan boravak učenika u školi u kojoj su nastavnici obustavili rad.
Dopis je potpisala ministarka prosvete prof. dr Slavica Đukić Dejanović.
Snežana Romandić Petrović iz Unije sindikata škola Beograda za „Vreme“ kaže da je ovaj dopis upozoravajuć jer pokazuje da ljudi koji rukovode resorom prosvete ne vode brigu o bezbednosti dece zato što nameću direktorima oglašavanje i prenošenje informacija roditeljima pri čemu pozivaju direktore da u slučaju obustave nastave zaposlenih ne obaveste roditelje i organizuju nastavu.
„Kako ćete organizovati nastavu ako nemate nastavnike u školi? Da li je to pozivanje na jedan opšti haos?“, pita Romandić Petrović.
Dodaje da su mišljenja da je ovaj dopis disciplinovanje direktora.
Šta dalje?
Na pitanje šta dalje Romandić Petrović kaže da njihova pravna služba razmatra sve opcije kada su u pitanju potezi Ministarstva jer su bili svesni šta znači obustaviti rad u školama.
„Ali, nastaviti raditi u ovakvim okolnostima nije rešenje ove situacije u kojoj smo“, naglašava Romandić Petrović.
Dalje objašnjava da će, pošto četiri reprezentativna sindikata nastupaju jedinstveno, vrlo brzo gledati kako će dalje postupiti.
„Ne znam gde je kraj ovoj spirali nasilja koja se nad nama vrši. A sada još dodatno vrše naređeni, u ovom slučaju resorno ministarstvo“, zaključuje Romandić Petrović.
Šta su zahtevi prosvetnih radnika?
Prosvetni radnici juče su obustavili nastavu na jedan dan zbog neispunjenih zahteva koje im je Vlada Srbije još ranije obećala.
Oni zahtevaju da se njihove plate povećaju toliko da dostignu republički prosek, i to je projektovano na 105.000 dinara. U tom slučaju, potrebno je povećanje između 20 i 25 odsto. Vlada nudi 12 odsto.
Prosečna plata zaposlenog prosvetnog radnika sa sedmim stepenom kreće se od 85.000 do 95.000 dinara neto, u zavisnosti od godina radnog staža i ona je ista bilo da predaje predškolcima ili u srednjoj školi. Od juna do septembra kada skole ne rade, za raspuste i državne praznike prosvetari primaju prosečnu platu koja se kreće od 75.000 do 80.000 dinara u zavisnosti od proseka. Plata direktora škole odavno je premašila 100.000 i kreće se do 120.000 dinara.
Predstavnici sindikata obrazovanja navode da bi povećanje plate trebalo da bude u jednakom procentu za sve zaposlene u prosveti, odnosno i za nastavni i nenastavni kadar.
Zahtev je i da se do kraja 2024. godine uz konsultacije sa reprezentativnim sindikatima izvrši izmena Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama (u skladu sa potpisanim Protokolom), kao i da se zaposlenima u obrazovanju isplati Novogodišnja nagrada u skladu sa Posebnim kolektivnim ugovorom.
Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije (NSPRS) ponovo je pozvao Vladu i Skupštinu Srbije da bez odlaganja usvoje izmene propisa kako bi se unapredila bezbednost zaposlenih u školama, nakon što je učenik napao i povredio nastavnika u Prokuplju, već četvrtog dana od početka nove školske godine.
Oni zahtevaju i da se u skladu sa dogovorom sa Vladom Srbije predložene izmene i dopune Krivičnog zakonika nađu u javnoj raspravi i da budu usvojene u Skupštini Srbije po hitnom postupku.
Unija Roma kaže da neće dozvoliti investitoru da poruši njihovu svetinju Tetkicu Bibiju, upozoravaju Rome da ne potpisuju lažnu peticiju o tome, i društvo mole da zaštiti ovaj spomenik kulture
Trudničko, porodiljsko, roditeljski dodatak, sahrana, uništena imovina - tokom brojnih planiranih i neplaniranih događaja u životu građana Srbije, oni imaju zakonsko pravo da u pomoć pozovu i državu
Vozači ne osećaju da im pametni semafori pomažu u vožnji, pa se pitaju da li su uopšte i postavljeni. U Evropi koriste naše pametne semafore, ukazuju u organizaciji Beograd u pokretu
„Da li ste podigli pare od države?“ – pitanje koje su nam postavljali svi, od komšija do rodbine. A naš odgovor, svaki put isti: „Nismo. I ne znamo kada ćemo.“ Umesto da se radujemo prinovi bez briga, zaglavili smo se u birokratskoj klopci, jer je jedan papir koji se ne izdaje zbog štrajka stopirao čitav proces. U zemlji koja se hvali merama za podsticanje nataliteta, roditelji su ostavljeni da se snalaze sami – i čekaju
U privatnim agencijama za obezbeđenje u Srbiji uposleno je između 40 i 50 hiljada ljudi, otprilike isto koliko broji celokupno Ministarstvo unutrašnjih poslova. Njima se isplaćuje na desetine miliona evra budžetskih para
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Miloš Pavlović je napadnut jer nije shvatio da u naprednjačkoj Srbiji učešće u javnom životu ima neformalnu cenu. I da nju sada plaćaju i ćaciji
Intervju: Tužiteljka Bojana Savović
Svako treba da živi sa svojom savešću – ako je ima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
