U Srbiji hiljade ljudi živi bez krova nad glavom. Povodom Međunarodnog dana borbe protiv beskućništva, humanitarne organizacije zahtevaju konkretnije mere podrške
Tačan broj osoba u situaciji beskućništva u Srbiji nije poznat. Kako ovi ljudi obično nemaju lična dokumenta, administrativno su nevidljivi. Na Strategiju socijalne zaštite, koja bi se bavila ovim pitanjem, čeka se skoro deceniju. Prema procenama humanitarnih organizacija u Srbiji se oko 20.000 ljudi našlo u ovoj situaciji.
Uoči Međunarodnog dana borbe protiv beskućništva, koji se obeležava 10. oktobra, „Mreža za borbu protiv beskućništva” pozvala je nadležne institucije da reaguju i preduzmu konkretne korake u cilju prevencije ovog problema.
Iz Humanitarne organziacije „ADRA” navode da samo u Beogradu živi najmanje 4.000 ljudi bez doma.
Osobe u situaciji beskućništva mogu sklonište potražiti u prihvatilišta za odrasla i stara lica. U zemlji ih postoji 12, uglavnom su u većim gradovima i uglavnom popunjenih kapaciteta. Podrška koju ljudi mogu da dobiju često se svodi samo na pomoć lokalnih humanitarnih inicijativa i nevladinih organizacija.
Iz „ADRE” navode da beskućništvo nije stvar izbora, te da do njega dovodi niz nepovoljnih životnih okolnosti. Ističu da su među razlozima gotovo uvek odsustvo podrške porodice, društva i države.
„Mreža za borbu protiv beskućništva”, čiji je i „ADRA” član, okuplja organizacije i kolektive, koji širom Srbije pružaju podršku ljudima u situacijama beskućništva i stambene isključenosti, kao i ljudima koji su u riziku od beskućništva.
„Beskućništvo nije samo pitanje krova nad glavom. To je pitanje adekvatnog stanovanja, borbe protiv siromaštva, pristupa zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti, dostupnosti usluga i ostvarivanja osnovnih ljudskih prava”, navode iz Mreže.
Mreža je nadležnim ministarstvima i institucijama u Novom Sadu i Beogradu uputila 10 zahteva kroz „Inicijativu 10X10X10X10”.
Među njima stoji kreiranje krovne državne politike koja će omogućiti uvećanje javnog stambenog fonda i priuštivih modela stambene podrške. Tu je i kreiranje krovne državne politike za borbu protiv siromaštva, bez koje, kažu, nema ni ozbiljne borbe protiv beskućništva.
„Ljudima koji su najčešće uz siromaštvo suočeni i sa diskriminacijom i različitim oblicima društvenog isključivanja, mora biti dostupna adekvatna podrška koja pravi stvarnu razliku, dakle podrška utemeljena u potrebama. Dostupnost zdravstvene i socijalne zaštite, obrazovanja i drugih usluga od javnog značaja mora biti deo tog odgovora”, navodi se u saopštenju.
Zahtevi su i da se prostori u javnom vlasništvu namene za razvoj različitih modela stambene podrške i integrisanih usluga, unaprede uslovi u postojećim uslugama socijalne zaštite, obezbedi njihova održivost i time omogući sigurnost, čuvanje dostojanstva, privatnost i adekvatna podršku za sve ljude koji ih koriste.
Traže i da se za ljude u situaciji beskućništva propiše besplatno zdravstveno osiguranje i pravo na besplatan obrok, bez posebnih uslova i administrativnih barijera.
Naglašavaju i važnost da se u javnim obraćanjima ne koristi diskriminatorni jezik, kako se ljudi ne bi svodili na njihovu trenutnu životnu situaciju. Dodaju da ta praksa doprinosi stereotipima i dodatnoj stigmatizaciji.
„Podsećamo da borba protiv beskućništva počinje mnogo pre nego što čovek ostane bez doma. Počinje borbom protiv siromaštva, dobrim javnim politikama, stvaranjem uslova da do gubitka doma ne dođe i obezbeđivanjem podrške onda kada je ona potrebna”, navodi se u saopštenju Mreže.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplatana digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
Ako je suditi prema dosadašnjem iskustvu, poslovni princip Željka Mitrovića je da se aranžira sa svakom vlašću. Ako je suditi po dosadašnjem delovanju Studentskog pokreta, to mu ovog puta neće poći za rukom
Učenici Jovine gimnazije u Novom Sadu priredili su svečani doček suspendovanim profesorima koji se vraćaju na rad
Pripadnici Uprave kriminalističke policije izneli su crne džakove i kutije iz prostorija PIO fonda u Beogradu. Ranije je podneta krivične prijave protiv direktora Fonda Relje Ognjenovića i NN odgovornih lica zbog sumnje na uništavanje službenih spisa i dokaza.
Grupa od 37 novinara i drugih medijskih profesionalaca zatražila je hitnu obustavu finansiranja medija javnim novcem, uz obrazloženje da pojedine televizije i drugi mediji krše zakon i etički kodeks. Potpisnici apela očekuju i da Regulatorno telo za elektronske medije (REM) oduzme dozvolu za emitovanje televiziji Informer
Hapšenje Nikola Ristića je sprovedeno po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, dok je odluku o određivanju pritvora doneo Viši sud u Beogradu.
Moja čast zove se odanost, stajalo je na metalnim kopčama na opasačima esesovaca, čime su naglašavali vernost Adolfu Hitleru. Batinaški odredi esenesovaca umesto partijskih oznaka nosili su fantomke na glavi. Njihova odanost bila je izražena u evrima.
Za prva tri dana od pobede Studentske liste urađeno je baš mnogo. Ako nemate taj utisak, samo ste još nenaviknuti na normalnost
Zašto sad odjednom nemamo gde da se informišemo šta smatra Vučić i koga planiraju da ubiju „blokaderi-ustaše“? Čemu ovi patetični pokušaji preletanja?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
