Ono što su stručnaci predviđali, sada se polako i obestinjuje. Potvrđen je još jedan slučaj malih boginja u Beogradu i to je treći slučaj u polednjih nekoliko dana.
U Gradskom zavodu za javno zdravlje kažu da je u pitanju osmogodišnji dečak koji ide u drugi razred osnovne škole i nije vakcinisan, prenosi N1.
Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ pre pet dana je saopštio da je potvrđen slučaj malih boginja kod osobe uzrasta 15 godina iz Beograda, koja nije vakcinisana i koja je hospitalizovana zbog zapaljenja pluća na Klinici za infektivne i tropske bolesti.
On je boginje dobio od majke koja je ispričala da joj nije jasno kako je došlo do zaraze, s obzirom da joj u zdravstvenom kartonu piše da je preležala male boginje.
Malo vakcinisanih
Tokom 2020. i 2021. godine u Srbiji su registrovane najniže vrednosti obuhvata MMR vakcinom u proteklih dvadeset godina.
U najvećoj epidemiji malih boginja u Srbiji u proteklih 20 godina, tokom 2017. i 2018. godine, bilo je registrovano oko 5800 obolelih, od kojih je 93 odsto bilo nevakcinisano, nepotpuno vakcinisano ili sa nepoznatim vakcinalnim statusom.
U toj epidemiji registrovano je 15 smrtnih ishoda, među kojima je bilo četvoro dece mlađe od pet godina.
U Srbiji je broj imunizovanih protiv malih boginja mali, pa će sigurno biti zabeležen veći broj obolelih od ove bolesti, isticali su stručnjaci.
Virusolog Instituta za mikrobiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu profesorka Ana Banko ranije je izjavila da je u Srbiji eliminisan samo virus variole vere „zahvaljujući uspešnom programu imunizacije, a svi ostali, sve do onog trenutka dok postoje u najmanjem ćošku humane populacije, naći će svoj put onda kada mu to dozvolimo“.
„To znači da zaražena osoba sa malim boginjama tu infektivnu bolest može preneti na čak 12 do 18 lica u svojoj sredini, odnosno na devet od deset neimunizovanih ljudi. Zbog toga je neophodan obuhvat vakcinacije i imunizacije za kolektivni imunitet preko 95 posto, a mi smo dugo godina iza toga“, navela je profesorka.
Procenat vakcinisanih MMR vakcinom koja štiti od malih boginja, zaušaka i rubeola u Srbiji iznosi 74,8 odsto. Institut „Batut“ upozorava da je za kolektivnu zaštitu potrebno 95 odsto.
Kad se ne slušaju upozorenja
Još pre pet godina je u tekstu Neman je pred vratima epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović u „Vremenu“ upozoravao da se na društvenim mrežama, gde su antivakseri veoma aktivni, stalno pojavljuju strani i domaći lekari koji su „dokazali“ povezanost MMR vakcine i autizma što su, međutim, besmislice koje se svode na mračnu svetsku zaveru.
Profesor Radovanović je tada objasnio da su male boginje pre uvođenja obavezne vakcinacije 1971. bile zaraza koja je do puberteta pogađala skoro svaku osobu. A posle dve doze vakcine (u drugoj godini i pred polazak u školu), nivo antitela u serumu pokazuje da je preko 99 odsto vakcinisanih zaštićeno od zaušaka i rubeole, a 98,9 odsto od malih boginja. Trajanje vakcinacijom stečene otpornosti prema malim boginjama meri se decenijama, a veruje se i da je u ogromnom broju slučajeva doživotna.