Lažni lekari i medicinsko osoblje: Kako promiču nadzoru inspekcija

Anđela Ikodinović, studentkinja iz Čačka, obratila se privatnoj klinici “Beomedicus” radi uklanjanja zadebljanja na stopalima. Ordinaciju je pronašla na internetu.

Kada je otišla na prvi pregled, rečeno joj je da je procedura rutinska. Umesto bezbolne intervencije, Anđela je završila u Kliničkom centru Srbije odakle je hitno prebačena na Institut za ortopediju Banjica.

„Sama operacija na Banjici se završila transplantacijom mišića malog prsta i transplantacijom kože sa leve ruke. Jedan znatan period sam bila nepokretna, nakon čega sam se kretala uz pomoć pomagala, odnosno štaka“, rekla je Anđela za RTS.

Naime, lekar opšte prakse David Obućina i Željko Manić, kozmetičar sa srednjom Trgovačkom školom, uhapšeni su i saslušani su u subotu u prostorijama Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu pod sumnjom da su kao kozmetičar i doktor Anđeli naneli teške telesne povrede. Određen im je pritvor od 30 dana.

Ko kontroliše stručnost zaposlenih?

Načelnik Odeljenja zdravstvene inspekcije Ministarstva zdravlja dr Vladan Jakovljević rekao je za RTS povodom Anđelinog slučaja da je ranije pokušan inspekcijski nadzor ordinacije “Beomedicus”, ali da su naišli na zaključana vrata i obaveštenje da je ordinacija privremeno prestala s radom.

Jakovljević je dodao da kontrola nestručnih lekara nije u domenu zdravstvene inspekcije.

„Mi ne dajemo licence, mi ne kontrolišemo da li je neka licenca validna ili falsifikat. Dakle, mi ne prikupljamo dokumentaciju što se tiče falsifikovanja, za to su zaduženi drugi državni organi, u ovom slučaju komore, Nacionalna služba za zapošljavanje i tome slično. Znači, komora je ta koja izdaje nekome licencu. Zdravstvena inspekcija može samo da zatraži na uvid original te licence, ali zdravstveni inspektor nije stručan da proceni da li je nešto falsifikat ili ne“, zaključio je Jakovljević.

Moguća kazna zatvora od jedne do osam godina

„Za konkretno krivično delo propisana je kazna zatvora od jedne do osam godina. S obzirom na to da je nastupila teška telesna povreda kod oštećene, a jedan od osumnjičenih jeste lice sa završenom srednjom školom, koje je navelo kao svoje zanimanje kozmetičar. Naravno, i provera takvih sertifikata, njegova diploma biće naknadno utvrđena“, naglašava za RTS Branka Gajić, pi-ar Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu.

Tužilaštvo je, dodaje, već naložilo vanredni nadzor navedene ordinacije, kao i proveru svih potrebnih drugih dokumentacija, kako medicinskih, tako i stručne osposobljenosti osobe koja je radila intervenciju.

Ministarka poziva građane upomoć

Ministarka zdravlja Danica Grujičić poručuje da je neophodno da se sprovedu nenajavljene kontrole, kako bi se sagledala prava slika o tome ko i kako radi i u privatnom i u državnom sektoru.

Govoreći o „lažnim lekarima“ ona je pozvala građane, u čijoj se zgradi otvara „bilo šta što liči na nešto gde se rade zdravstvene intervencije“, da prijave inspekciji ili Komunalnoj policiji kako bi se proverilo za šta imaju dozvolu.

Grujičić je rekla da bi pre bilo kakve intervencije pacijent trebalo da traži savet lekara, kao i da treba pooštriti uslove za dobijanje dozvole za otvaranje ambulante.

Lažna zubarka, patronažna sestra, maser i cvećarka

Anđela je još jedna žrtva u nizu nestručnih ili lažnih lekara koji dan danas “leče” pacijente na svoju ruku i dovode ih u još gora stanja.

Početkom marta policiji je prijavljen slučaj lažne patronažne sestre Melise Osmanović iz Niša.

Ona je godinama naplaćivala vežbe za trudnice, povijanje beba, obradu pupka, dojenje i sve što može da zanima buduće majke i porodilje. Nakon čega je otkriveno da ona nije pedijatrijska, niti patronažna sestra, kako se reklamirala kroz brojne objave na društvenim mrežama. Melisa je organizovala “trke beba” koje su sponozorisale brojne renomirane kompanije, a intervjuisana je za RTS.

Skoro istovremeno uhapšena je i Snežana S. (48), zbog sumnje da je sa falsifikovanom diplomom Medicinskog fakulteta u Prištini u ordinaciji u luksuznom naselju Beograd na vodi pružala stomatološke usluge i vršila antiejdžing tretmane.

Među brojnim samozvanim lekarima koji su obmanjivali ljude radi novca, neki su čak i vršili hirurške intervencije poput masera Save Kneževića koji je, iako ne poseduje odgovarajuće znanje, vršio operacije i to u centru Beograda.

Knežević je izvodio, kako navodi Tužilaštvo, liposukcije, transfere masti, korekcije usana, prikrivajući od pacijenata činjenicu da nije stručno osposobljen za pružanje ovih medicinskih usluga i izvođenje medicinskih zahvata. Nakon toga im je, kako se dalje tvrdi, izdavao medicinske izveštaje sa propisanom terapijom, lekovima bez pečata i sa lažnim brojem licence, za dogovorenu naknadu.

Optužnicom je obuhvaćena i njegova majka Danijela Knežević, cvećarka koja je sinu pomagala u ordinaciji. Ona je negirala da je izdavala pacijentima recepte. Tvrdila je da je samo pomagala sinu u klinici, tako što mu je brisala podove.

Kako proveriti ordinaciju?

Da bi zdravstvena ustanova ili privatna praksa bila registrovana u APR-u, prethodno mora dobiti rešenje o ispunjenosti uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti.

Ovo rešenje se dobija nakon što Ministarstvo zdravlja inspekcijskim nadzorom proveri da li taj pružalac zdravstvenih usluga ispunjava sve uslove u pogledu kadra, prostora, opreme i lekova za bezbedno obavljanje zdravstvene delatnosti.

U bazi APR-a takođe je moguće proveriti da li je ordinacija ili klinika registrovana za usluge koje nudi.

Ordinacija „Beomedicus“ je, na primer, prema podacima APR-a specijaizovana u oblasti neuropsihijatrije.

Svaka ordinacija bi trebalo da ima istaknutu licencu za rad na vidnom mestu.