Akademik Vladimir Kostić ocenio je da su nekada po selima Srbije samo učitelje zvali „gospodom“, dok su danas smešteni na margine društvenog značaja, slabo su plaćeni i „ponekad ih bijemo sami ili naša zapuštena deca“.
Kostić je na otvaranju konferencije „Budućnost obrazovanja u Srbiji – od ideje do promene“, u organizaciji Zeleno-levog fronta, rekao da prema podacima iz 2021. godine u osnovnim školama 48 odsto nastavnika i učitelja nije imalo stalni radni odnos, dok je u srednjim školama ta cifra iznosila 51 odsto.
Uz takvu egzistencijalnu nesigurnost, socijalne i političke posledice takvog stanja mogu samo da se naslute. Da li se probližavamo tački kada će samo mazohisti biti zainteresovani da nam uče decu i mlade, ukazao je on.
Kostić je izneo i podatke iz dve monografije Srpske akademije nauka i umetnosti, koji pokazuju da je 0,1 odsto stanovnika Srbije bez školske spreme, sa nepotpunom osnovnom školom 6,7 odsto, sa završenim osnovnim obrazovanjem 20,7 odsto i sa završenom srednjom školom 52,6 odsto.
Sa višim obrazovanjem je 5,5 odsto stanovništva i sa visokim 14,4 odsto, rekao je on i naglasio da se izvinjava što je izneo podatke za 2021. godinu, „ako je sada situacija bolja ili gora“.
„Utopljeni u informacije ostajemo gladni znanja“
Petina koja ima samo osnovnu školu zapravo nema nikakvo profesionalno usmerenje, istakao je on i dodao da se u gimnazije upisuje 25 odsto đaka, a 75 odsto u srednje stručne škole, od kojih 12-13 odsto u trogodišnje škole.
Kostić je rekao i da postoje mišljenja da struktura srednjeg stručnog obrazovanja ne prati zahteve sredine, dok je na delu hipertrofija visokog obrazovanja.
Za upis u prvu godinu osnovnih studija akreditovana su čak 113.852 mesta, uz svest da proteklih godina realno ima samo oko 40.000 kandidata za upis u visoko obrazovanje, rekao je Kostić.
On je ocenio da se obrazovanje, globalno, suočava sa novim problemima, poput dramatičnog porasta znanja – odnosno tvrdnji da je internet majka svih enciklopedija.
Svi koji imaju dobro pamćenje u stanju su da skladište nove informacije, ali potrebno je znati šta upamtiti, a šta zaboraviti, tu je potrebna veća veština, citirao je Kostić Umberta Eka.
Danas, dodao je on, utopljeni u informacije ostajemo gladni znanja.
Moje mišljenje je da će škola nekim malim delom morati da se vrati Sokratovoj i Platonovoj ideji dijaloga koja istine ne propisuje, već ih traži, ispituje ih u senci staromodne etike, rekao je Kostić.
On, međutim, dodaje da je pitanje da li su društvo, škola, profesori, pa i đaci spremni za to.
Izvor: Fonet
