Novi podaci istraživanja o korupciji u urbanizmu pokazuju da većina stručnjaka smatra da se prostor ne tretira kao javno dobro, već kao tržišnu robu čije se vrednovanje i planiranje prečesto prepušta privatnim interesima
Urbanizam u Srbiji već godinama nije samo pitanje struke, već i pitanje moći. Izmene planova po hitnom postupku, prenamena javnih površina, ubrzane procedure za velike investitore i slabljenje mehanizama javne kontrole otvorili su dilemu da li se prostorno planiranje vodi u interesu građana ili kapitala.
U takvom ambijentu, prostor sve češće postaje poligon političko-ekonomskih nagodbi, a sve ređe javno dobro koje država štiti u ime zajednice.
Koliko je takva percepcija rasprostranjena među samim stručnjacima? I koliki je stvarni obim korupcije u urbanizmu?
Rezultati najnovijeg istraživanja pokazuju da je nepoverenje u sistem duboko. Više od tri četvrtine ispitanih profesionalaca (78 odsto) smatra da se prostor u praksi planiranja uglavnom tretira kao tržišna roba, a ne kao resurs od opšteg interesa.
Istraživanje je sprovela Nova planska praksa u saradnji sa Udruženjem urbanista Srbije, kroz anketu među urbanistima i planerima različitih profila, tokom druge polovine decembra 2025. godine. Rezultati su predstavljeni na stručnom okruglom stolu u Domu inženjera. Cilj je bio da se utvrdi kako stručnjaci prepoznaju i doživljavaju korupciju u sopstvenom profesionalnom okruženju, ali i kakvim su pritiscima izloženi.
Ključni zaključak jeste da tržišni interesi i zahtevi kapitala dominiraju praksom planiranja, često na štetu javnog interesa i transparentnosti procesa.
Više od polovine ispitanika (52 odsto) smatra da je javni interes često potisnut u korist partikularnih interesa na nivou institucije u kojoj rade. To ukazuje da pritisci ne dolaze samo spolja, već da su neretko prisutni i unutar samih institucija.
Tek oko četvrtine ispitanika (24 odsto) ocenjuje da je javni interes uglavnom zaštićen, dok 17 odsto smatra da je tek delimično zaštićen.
Gotovo polovina anketiranih (48 odsto) navodi da vrlo često primećuje nepravilnosti ili koruptivne prakse u svom profesionalnom okruženju, dok ih 39 odsto primećuje povremeno. Drugim rečima, percepcija sistemskih problema daleko je rasprostranjenija od sporadičnih incidenata.
Trećina ispitanika (33 odsto) navodi da je više puta bila direktno izložena pritiscima da sprovede rešenje koje je u suprotnosti sa njihovim profesionalnim i etičkim uverenjima. Sličan procenat (31 odsto) takve pritiske doživljava povremeno, dok 25 odsto kaže da se to dešava retko. Samo osam odsto ispitanika tvrdi da nikada nije bilo izloženo takvim zahtevima.
Ovi podaci pokazuju da je lična izloženost pritiscima nešto manja od opšte percepcije korupcije u okruženju, ali i dalje visoka, što ukazuje na normalizaciju prakse u kojoj se profesionalni standardi dovode u pitanje.
Kada je reč o sistemskoj korupciji i njenom uticaju na samu ulogu urbanista, 54 odsto ispitanika delimično se slaže sa tvrdnjom da urbanisti služe kao tehničko pokriće za koruptivne prakse.
Još izraženiji stav odnosi se na poštovanje procedura: 59 odsto ispitanika u potpunosti se slaže da se planovi i procedure formalno poštuju, ali se u praksi koriste za ostvarivanje partikularnih interesa, čime se trajno iskrivljuje svrha planiranja.
Poseban segment istraživanja bavio se profesionalnim integritetom i reakcijama urbanista na pritiske. Pitanja su obuhvatila osećaj lične ugroženosti, mogućnosti za reagovanje i ulogu profesionalne zajednice u zaštiti svojih članova.
Iako se percepcija korupcije pokazala veoma visokom, samo petina ispitanika (21 odsto) navodi da se često oseća zloupotrebljeno radi sprovođenja nečijih interesa, dok 40 odsto takav osećaj ima povremeno. Sa druge strane, 28 odsto kaže da se retko tako oseća, a devet odsto nikada.
Izvor: eKapija
„Simensova fabrika u Kragujevcu pravi kvalitetne tramvaje koji se koriste u nemačkim gradovima. Valjda su dobri i za Beograd“, kaže član Gradske izborne komisije Zoran Alimpić
I ove školske godine nastavljen je trend slabijeg interesovanja za nastavničke studijske programe
„Mnogo više ljudi razume da je nasilje problem svih nas, bez obzira na nečiju seksualnu orijentaciju, nacionalnost ili bilo koji drugi identitet“, kaže za „Vreme“ dreg performer Aleksandar Savić poznat kao Aleksis Plastik. Druga strana je, međutim, često glasnija
Osobe koje uzimaju antidepresive često teško podnose vrućinu. Ali, nikako ne smeju da prestanu da ih uzimaju na svoju ruku
Kad kreće obavezni vojni rok i koliko će trajati? Koja je prva generacija koja će dobiti pozive? Ko može da ide na civilno služenje i gde?
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Fudbal, kriminal, politika i skaj aplikacija
Zašto Nemanju Vidića nema ko da štiti Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
