Novi podaci istraživanja o korupciji u urbanizmu pokazuju da većina stručnjaka smatra da se prostor ne tretira kao javno dobro, već kao tržišnu robu čije se vrednovanje i planiranje prečesto prepušta privatnim interesima
Urbanizam u Srbiji već godinama nije samo pitanje struke, već i pitanje moći. Izmene planova po hitnom postupku, prenamena javnih površina, ubrzane procedure za velike investitore i slabljenje mehanizama javne kontrole otvorili su dilemu da li se prostorno planiranje vodi u interesu građana ili kapitala.
U takvom ambijentu, prostor sve češće postaje poligon političko-ekonomskih nagodbi, a sve ređe javno dobro koje država štiti u ime zajednice.
Koliko je takva percepcija rasprostranjena među samim stručnjacima? I koliki je stvarni obim korupcije u urbanizmu?
Rezultati najnovijeg istraživanja pokazuju da je nepoverenje u sistem duboko. Više od tri četvrtine ispitanih profesionalaca (78 odsto) smatra da se prostor u praksi planiranja uglavnom tretira kao tržišna roba, a ne kao resurs od opšteg interesa.
Istraživanje je sprovela Nova planska praksa u saradnji sa Udruženjem urbanista Srbije, kroz anketu među urbanistima i planerima različitih profila, tokom druge polovine decembra 2025. godine. Rezultati su predstavljeni na stručnom okruglom stolu u Domu inženjera. Cilj je bio da se utvrdi kako stručnjaci prepoznaju i doživljavaju korupciju u sopstvenom profesionalnom okruženju, ali i kakvim su pritiscima izloženi.
Ključni zaključak jeste da tržišni interesi i zahtevi kapitala dominiraju praksom planiranja, često na štetu javnog interesa i transparentnosti procesa.
Više od polovine ispitanika (52 odsto) smatra da je javni interes često potisnut u korist partikularnih interesa na nivou institucije u kojoj rade. To ukazuje da pritisci ne dolaze samo spolja, već da su neretko prisutni i unutar samih institucija.
Tek oko četvrtine ispitanika (24 odsto) ocenjuje da je javni interes uglavnom zaštićen, dok 17 odsto smatra da je tek delimično zaštićen.
Gotovo polovina anketiranih (48 odsto) navodi da vrlo često primećuje nepravilnosti ili koruptivne prakse u svom profesionalnom okruženju, dok ih 39 odsto primećuje povremeno. Drugim rečima, percepcija sistemskih problema daleko je rasprostranjenija od sporadičnih incidenata.
Trećina ispitanika (33 odsto) navodi da je više puta bila direktno izložena pritiscima da sprovede rešenje koje je u suprotnosti sa njihovim profesionalnim i etičkim uverenjima. Sličan procenat (31 odsto) takve pritiske doživljava povremeno, dok 25 odsto kaže da se to dešava retko. Samo osam odsto ispitanika tvrdi da nikada nije bilo izloženo takvim zahtevima.
Ovi podaci pokazuju da je lična izloženost pritiscima nešto manja od opšte percepcije korupcije u okruženju, ali i dalje visoka, što ukazuje na normalizaciju prakse u kojoj se profesionalni standardi dovode u pitanje.
Kada je reč o sistemskoj korupciji i njenom uticaju na samu ulogu urbanista, 54 odsto ispitanika delimično se slaže sa tvrdnjom da urbanisti služe kao tehničko pokriće za koruptivne prakse.
Još izraženiji stav odnosi se na poštovanje procedura: 59 odsto ispitanika u potpunosti se slaže da se planovi i procedure formalno poštuju, ali se u praksi koriste za ostvarivanje partikularnih interesa, čime se trajno iskrivljuje svrha planiranja.
Poseban segment istraživanja bavio se profesionalnim integritetom i reakcijama urbanista na pritiske. Pitanja su obuhvatila osećaj lične ugroženosti, mogućnosti za reagovanje i ulogu profesionalne zajednice u zaštiti svojih članova.
Iako se percepcija korupcije pokazala veoma visokom, samo petina ispitanika (21 odsto) navodi da se često oseća zloupotrebljeno radi sprovođenja nečijih interesa, dok 40 odsto takav osećaj ima povremeno. Sa druge strane, 28 odsto kaže da se retko tako oseća, a devet odsto nikada.
Izvor: eKapija
„Izvinjavamo se svim građanima Srbije, vlasnicima RTS-a, što je ova osoba na tako visokoj, bitnoj funkciji“, naveo je deo zaposlenih u RTS-u govoreći o glavnoj urednici Informativnog programa RTS-a Bojani Mlađenović
RTS ima Centar za istraživanje javnog mnjenja, programa i auditorijuma, ali umesto sopstvenog centra, angažuje druge istraživačke organizacije
Direktori škola bi mogli da koriste mogućnost zapošljavanja na neodređeno kao sredstvo za pritisak na nastavnike, upozorava predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije Dušan Kokot
Medijski radnici sa TV Nova, N1 i Forbsa podržali su kolege sa sajta u borbi protiv upliva u uređivačku politiku i nametanja kadrovskih rešenja
Posao u školi moglo bi da dobije 4.000 nastavnika. Ovo je vest iz Ministarstva prosvete, koja je prilično uvredljiva, jer istovremeno pljušte otkazi
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
U predizbornoj kampanji Šapić je fizički napao Tatjanu Mićić, aktivisti SNS-a su prebili vladinog službenika na radnom zadatku, a Vučić nikako da obelodani koga je sve pomilovao iz vlastitih redova. Šta im je?
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Intervju: Jovo Bakić, sociolog, profesor Univerziteta u Beogradu
Pobedićemo, narod pravi kampanju za sve nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
