Urbanizam u Srbiji već godinama nije samo pitanje struke, već i pitanje moći. Izmene planova po hitnom postupku, prenamena javnih površina, ubrzane procedure za velike investitore i slabljenje mehanizama javne kontrole otvorili su dilemu da li se prostorno planiranje vodi u interesu građana ili kapitala.
U takvom ambijentu, prostor sve češće postaje poligon političko-ekonomskih nagodbi, a sve ređe javno dobro koje država štiti u ime zajednice.
Koliko je takva percepcija rasprostranjena među samim stručnjacima? I koliki je stvarni obim korupcije u urbanizmu?
Roba, a ne resurs od opšteg interesa
Rezultati najnovijeg istraživanja pokazuju da je nepoverenje u sistem duboko. Više od tri četvrtine ispitanih profesionalaca (78 odsto) smatra da se prostor u praksi planiranja uglavnom tretira kao tržišna roba, a ne kao resurs od opšteg interesa.
Istraživanje je sprovela Nova planska praksa u saradnji sa Udruženjem urbanista Srbije, kroz anketu među urbanistima i planerima različitih profila, tokom druge polovine decembra 2025. godine. Rezultati su predstavljeni na stručnom okruglom stolu u Domu inženjera. Cilj je bio da se utvrdi kako stručnjaci prepoznaju i doživljavaju korupciju u sopstvenom profesionalnom okruženju, ali i kakvim su pritiscima izloženi.
Ključni zaključak jeste da tržišni interesi i zahtevi kapitala dominiraju praksom planiranja, često na štetu javnog interesa i transparentnosti procesa.
Javni i partikularni interesi
Više od polovine ispitanika (52 odsto) smatra da je javni interes često potisnut u korist partikularnih interesa na nivou institucije u kojoj rade. To ukazuje da pritisci ne dolaze samo spolja, već da su neretko prisutni i unutar samih institucija.
Tek oko četvrtine ispitanika (24 odsto) ocenjuje da je javni interes uglavnom zaštićen, dok 17 odsto smatra da je tek delimično zaštićen.
Gotovo polovina anketiranih (48 odsto) navodi da vrlo često primećuje nepravilnosti ili koruptivne prakse u svom profesionalnom okruženju, dok ih 39 odsto primećuje povremeno. Drugim rečima, percepcija sistemskih problema daleko je rasprostranjenija od sporadičnih incidenata.
Pritisci suprotni profesionalnim uverenjima
Trećina ispitanika (33 odsto) navodi da je više puta bila direktno izložena pritiscima da sprovede rešenje koje je u suprotnosti sa njihovim profesionalnim i etičkim uverenjima. Sličan procenat (31 odsto) takve pritiske doživljava povremeno, dok 25 odsto kaže da se to dešava retko. Samo osam odsto ispitanika tvrdi da nikada nije bilo izloženo takvim zahtevima.
Ovi podaci pokazuju da je lična izloženost pritiscima nešto manja od opšte percepcije korupcije u okruženju, ali i dalje visoka, što ukazuje na normalizaciju prakse u kojoj se profesionalni standardi dovode u pitanje.
Da li su urbanisti pokriće za korupciju
Kada je reč o sistemskoj korupciji i njenom uticaju na samu ulogu urbanista, 54 odsto ispitanika delimično se slaže sa tvrdnjom da urbanisti služe kao tehničko pokriće za koruptivne prakse.
Još izraženiji stav odnosi se na poštovanje procedura: 59 odsto ispitanika u potpunosti se slaže da se planovi i procedure formalno poštuju, ali se u praksi koriste za ostvarivanje partikularnih interesa, čime se trajno iskrivljuje svrha planiranja.
Profesionalni integritet pod pritiskom
Poseban segment istraživanja bavio se profesionalnim integritetom i reakcijama urbanista na pritiske. Pitanja su obuhvatila osećaj lične ugroženosti, mogućnosti za reagovanje i ulogu profesionalne zajednice u zaštiti svojih članova.
Iako se percepcija korupcije pokazala veoma visokom, samo petina ispitanika (21 odsto) navodi da se često oseća zloupotrebljeno radi sprovođenja nečijih interesa, dok 40 odsto takav osećaj ima povremeno. Sa druge strane, 28 odsto kaže da se retko tako oseća, a devet odsto nikada.
Izvor: eKapija
