Na konferenciji „Promena“ koja se održava od 12. do 15. juna u zgradi rektorata u Beogradu učestvovaće neki od najznačajnijih mislilaca današnjice, kao što su Aksel Honet, Džonatan Volf i Etjen Balibar. Na konferenciji će izlagati preko osamdeset izlagača iz celog sveta koji će pokušati da daju odgovor na pitanja koja muče čovečanstvo koje se nalazi na prekretnici
Svet se dramatično menja pred našim očima: neke promene donose boljitak, a neke bogami i ne. Sa jedne strane, tehnologija otvara nove perspektive i mogućnosti, a sa druge se strane čini da se vraćamo u neke neslavne prošlosti ili jezdimo ka antiutopijama. Promena je jedan od fundamentalnih pojmova društvenih i humanističkih nauka, i njoj je posvećena istoimena međunarodna konferencija koja će se održati u Beogradu od 12. do 15. juna u zgradi Rektorata.
Na konferenciji će učestvovati stotinak „društvenjaka“, među njima i neki od najznačajnijih mislilaca današnjice, kao što su Aksel Honet (profesor filozofije na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku), Džonatan Volf (profesor filozofije na londonskom UCL-u, autor čuvene knjige „Zašto dana čitati Marksa“) i Etjen Balibar (čuveni francuski neomarksista). Organizator događaje je beogradski Institut za filozofiju i društvenu teoriju.
Čovečanstvo zabrinuto za budućnost
„Čini se da je danas najveći deo čovečanstva vrlo zabrinut za budućnost. Vojni sukobi se umnožavaju i eskaliraju, raste broj autokratskih režima, sve je više populizma u politici, a sve manje volje da se vode konstruktivni dijalozi i traže rešenja. Uz to klimatske promene nas vrtoglavom brzinom vode ka ‘tački bez povratka’, a političke volje da se pronađu održiva rešenja i dalje nema. Zato mnogi od nas osećaju da nam treba urgentna promena: u sistemima vladanja, u proizvodnim odnosima, u životnim stilovima… ali i u domenu ideja i ideologija. Ali kakva bi to promena trebalo da bude i kako je proizvesti, ostaju i dalje otvorena pitanja“, kaže za „Vreme“ Jelena Vasiljević, viša naučna saradnica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.
Ona kaže da je upravo iz svih tih razloga Institut želeo da okupi stručnjake iz svih društvenih i humanističkih disciplina, kako bi zajedno debatovali o mogućnosti i poželjnosti promene.
Tehnološki napredak i kriza demokratije
Svet je poslednjih decenija doživeo ozbiljnu promenu. Sa jedne strane, veliki tehnološki i naučni napredak, a sa druge rast konzervativizma, kriza demokratije i lavina dezinformacija i teorija zavere. Pitamo našu sagovornicu u kojoj su vezi ta dva suprotna pravca promena.
„Ne moraju nužno biti u vezi, ali njihov simultan razvoj budi aksioznost i osećaj gubitka kontrole kod ljudi. Živimo u vremenu razvijenih tehnologija, uznapredovale nauke i visokog individualizma, ali se svejedno osećamo – u pogledu navedenih kriza koje živimo – nemoćno, isključeno (naročito iz procesa donošenja političkih odluka) i pasivizirano. Mislim da krize i društvene anksioznosti bude kod ljudi potrebu da budu delatni, da prigrle velike ideje, i da se osećaju delom nečeg smislenog i većeg. Za one koji odgovore na ove potrebe ne žele da nađu u populizmu i ekstremizmu, želja za promenom i promenama je velika“, kaž ona.
Preko osamdeset izlagača
Vasiljević ističe da će okosnica konferencije biti dodela počasnih doktorata Beogradskog univerziteta, na predlog Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, Etjenu Balibaru, Akselu Honetu i Džonatanu Volfu.
„Reč je o nekim od najvažnijih filozofa i mislilaca današnjice, koji su istovremeno kritički i javno angažovani intelektualci. Imaćemo prilike da slušamo njihova pojedinačna izlaganja, kao i da ih čujemo zajedno, na okruglom stolu koji će moderirati Ivan Vejvoda. Uz to na konferenciji će izlagati preko osamdeset izlagača iz celog sveta, koji nam dolaze iz skoro svih društvenih i humanističkih disciplina i iz različitih uglova sagledavaju fenomen promene. Tako ćemo imati prilike da slušamo predavanja o vrlo različitim temama, kao što su razvoj veštačke inteligencije, perspektive demokratskih inovacija, urbani društveni aktivizam, ekološka pravda, ideja promene u kineskoj filozofiji…“, navodi ona.
Na kraju nam kaže da će na konferenciji biti i radova koji tematizuju balkanski prostor, ali da je cilj ove međunarodne konferencije da „misli“ probleme koje su nam svima zajednički, globalno. I da iz te perspektive posmatramo i svoje regionalne i nacionalne „nedaće“.
„Sve što pamtim je da su migranti prolazili, sedeli na zemlji, neki od njih su ličili na kriminalce. To je sve čega se sećam. Bilo bi neprijatno šetati pored te reke. Kao da živite u kamenom dobu“, opisao je vlasnik kompanije Igl Hils Mohamed Alabar kako pamti lokaciju na kojoj je sagradio Beograd na vodi
Korisnicima koji su u svojim privatnim porukama na Viberu koristili reči kao „pare“ ili „plata“, počele su da iskaču reklame za keš kredit Procvredit banke
U proteklih nekoliko dana pojavili su se navodi o pomoru životinja u zoološkom vrtu na Paliću. Deo zaposlenih krivi rukovodstvo, uprava odbacuje optužbe
Redakcije nedeljnika „Vreme“ i dnevnog lista „Danas“ posetili su studenti treće i četvrte godine sportskog novinarstva Fakulteta za sport
„Otpor studenata i profesora DUNP-a je toliko snažan, čist i pravedan da nužno izaziva strah i zavist vlasti", naveli su glumci i istakli da studenti i profesori DUNP-a da nisu sami
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
