Svet se dramatično menja pred našim očima: neke promene donose boljitak, a neke bogami i ne. Sa jedne strane, tehnologija otvara nove perspektive i mogućnosti, a sa druge se strane čini da se vraćamo u neke neslavne prošlosti ili jezdimo ka antiutopijama. Promena je jedan od fundamentalnih pojmova društvenih i humanističkih nauka, i njoj je posvećena istoimena međunarodna konferencija koja će se održati u Beogradu od 12. do 15. juna u zgradi Rektorata.
Na konferenciji će učestvovati stotinak „društvenjaka“, među njima i neki od najznačajnijih mislilaca današnjice, kao što su Aksel Honet (profesor filozofije na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku), Džonatan Volf (profesor filozofije na londonskom UCL-u, autor čuvene knjige „Zašto dana čitati Marksa“) i Etjen Balibar (čuveni francuski neomarksista). Organizator događaje je beogradski Institut za filozofiju i društvenu teoriju.
Čovečanstvo zabrinuto za budućnost
„Čini se da je danas najveći deo čovečanstva vrlo zabrinut za budućnost. Vojni sukobi se umnožavaju i eskaliraju, raste broj autokratskih režima, sve je više populizma u politici, a sve manje volje da se vode konstruktivni dijalozi i traže rešenja. Uz to klimatske promene nas vrtoglavom brzinom vode ka ‘tački bez povratka’, a političke volje da se pronađu održiva rešenja i dalje nema. Zato mnogi od nas osećaju da nam treba urgentna promena: u sistemima vladanja, u proizvodnim odnosima, u životnim stilovima… ali i u domenu ideja i ideologija. Ali kakva bi to promena trebalo da bude i kako je proizvesti, ostaju i dalje otvorena pitanja“, kaže za „Vreme“ Jelena Vasiljević, viša naučna saradnica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.
Ona kaže da je upravo iz svih tih razloga Institut želeo da okupi stručnjake iz svih društvenih i humanističkih disciplina, kako bi zajedno debatovali o mogućnosti i poželjnosti promene.
Tehnološki napredak i kriza demokratije
Svet je poslednjih decenija doživeo ozbiljnu promenu. Sa jedne strane, veliki tehnološki i naučni napredak, a sa druge rast konzervativizma, kriza demokratije i lavina dezinformacija i teorija zavere. Pitamo našu sagovornicu u kojoj su vezi ta dva suprotna pravca promena.
„Ne moraju nužno biti u vezi, ali njihov simultan razvoj budi aksioznost i osećaj gubitka kontrole kod ljudi. Živimo u vremenu razvijenih tehnologija, uznapredovale nauke i visokog individualizma, ali se svejedno osećamo – u pogledu navedenih kriza koje živimo – nemoćno, isključeno (naročito iz procesa donošenja političkih odluka) i pasivizirano. Mislim da krize i društvene anksioznosti bude kod ljudi potrebu da budu delatni, da prigrle velike ideje, i da se osećaju delom nečeg smislenog i većeg. Za one koji odgovore na ove potrebe ne žele da nađu u populizmu i ekstremizmu, želja za promenom i promenama je velika“, kaž ona.
Preko osamdeset izlagača
Vasiljević ističe da će okosnica konferencije biti dodela počasnih doktorata Beogradskog univerziteta, na predlog Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, Etjenu Balibaru, Akselu Honetu i Džonatanu Volfu.
„Reč je o nekim od najvažnijih filozofa i mislilaca današnjice, koji su istovremeno kritički i javno angažovani intelektualci. Imaćemo prilike da slušamo njihova pojedinačna izlaganja, kao i da ih čujemo zajedno, na okruglom stolu koji će moderirati Ivan Vejvoda. Uz to na konferenciji će izlagati preko osamdeset izlagača iz celog sveta, koji nam dolaze iz skoro svih društvenih i humanističkih disciplina i iz različitih uglova sagledavaju fenomen promene. Tako ćemo imati prilike da slušamo predavanja o vrlo različitim temama, kao što su razvoj veštačke inteligencije, perspektive demokratskih inovacija, urbani društveni aktivizam, ekološka pravda, ideja promene u kineskoj filozofiji…“, navodi ona.
Na kraju nam kaže da će na konferenciji biti i radova koji tematizuju balkanski prostor, ali da je cilj ove međunarodne konferencije da „misli“ probleme koje su nam svima zajednički, globalno. I da iz te perspektive posmatramo i svoje regionalne i nacionalne „nedaće“.
