Koje je oružje legalno u slobodnoj prodaji u radnjama u Srbiji

„Bezbednost je vrlo dinamično stanje društva i ranije nije bilo restrikcije za neke stvari, ali pošto se zbog terorističkog napada ispostavilo da laka dostupnost oružja sa tetivom povećava bezbednosni rizik, menja se i bezbednosna situacija i zakonodavac je dužan da sagleda mere u pogledu ograničavanja dostupnosti takvog oružja“, rekao je za „Vreme“ programski direktor Centra za stratešku analizu Darko Obradović.

Zakon o oružju i municiji predviđa četiri vrste naoružanja, a u kategoriju C između ostalog spada i jače vazdušno oružje – sa projektilom bržim od 200 metara u sekundi ili kalibra većeg od 4,5 milimetra, oružja sa tetivom ili oprugom, poput samostrela, i ona oružja čija je sila zatezanja tetive veća od 450 njutna.

Oružje kategorije C može da se kupi bez prethodnog odobrenja, ali je kupac u roku od osam dana dužan da tu kupovinu prijavi lokalnoj policijskoj stanici.

Oružje iz D kategorije ne podlaže nikakvim restrikcijama, a reč je o hladnom oružju, gasnim sprejevima, uređajima za izazivanje elektrošokova, slabijem vazdušnom oružju i slabijem oružju sa tetivom čija je sila zatezanja manja od 450 njutna.

Oružje iz D kategorije može da se nabavi i drži bez ikakve dozvole ili obaveze prijavljivanja policiji.

Zaostatak analize društva

Obradović je pojasnio da se mogućnost da se oružje sa tetivom, kao što je samostrel, lako može kupiti u prodavnicma zaostatak prethodne analize društvenih okolnosti koje su se vremenom promenile.

On je podsetio da se u trenutku kada je donošen Zakon nije smatralo da je bezbednosni rizik posedovati lako tetivno oružje.

Kao primer promena okolnosti i zakona naveo je primer putovanja avionom, i podsetio da ranije nije bilo nikakve kontrole, i da se u avion ulazilo kao u autobus.

Obradović je ukazao da su se bezbednosne mere fizičko-tehničke barijere i kontrole pristupa avionu pojavile onda kada je avion postao rizičan za terorističke napade, pre svega za otmice aviona.

Javno poslata poruka

„Ista stvar je i sa lakim tetivnim oružjem koje služi za streličarstvo. Onog trenutka kada je njegova dostupnost operacionalizovana u cilju ubistva srpskog policajca, i verovatno namere da se nakon upotrebe samostrela zapleni oružje od mrtvog policajca, vidimo da tetivno oružje ugrožava naše društvo pošto je javno poslata poruka da to oružje može da bude smrtonosno, iako se i ranije znalo da je to oružje letalno“, rekao je Obradović.

On je naglasio da je samim tim, pošto se menja bezbednosna situacija, zakonodavac dužan da sagleda mere u pogledu ograničavanja dostupnosti takvog oružja.

„Ograničavanje dostupnosti takvog oružja će samo delimično smanjiti rizik, jer onima koji se bave terorizmom nije važno da li na legalan ili ilegalan način dolaze do sredstva kojim žele da počine krivično delo“, upozorio je Obradović.

„Situacija čini zločinca“

On je objasnio da teroristički napad ima dve komponente – motivaciju i operativnu sposobnost, i istakao da „situacija čini zločinca“ i naglasio da nije važno da li je terorista kupio samostrel, jer je za napad mogao da upotrebi automobil ili da napravi Molotovljev koktel.

„U Srbiji je vrlo teško legalno doći do oružja. Zakonodavac je ranije ocenio da svi samostreli sa tetivom čija je sila zatezanja manja od 450 njutna nisu opasni, ali možete kupiti i nož u bilo kom marketu i napasti nekoga“, rekao je Obradović.

On je istakao da je suština u obaveštajnoj komponenti sistema bezbednosti, koja bi trebalo da prodre u namere pojedinca, pošto ne mogu da se ograniče sva sredstva za izvršenje terorističkog akta.

„Suština rano otkrivanje pripreme i namere pojedinca da počini teroristički akt“, rekao je Obradović.

On je podsetio da su mnoge zemlje, poput Francuske, ograničile dostupnost oružja, ali da su teroristi počeli da koriste mačete i kamione u pešačkim zonama, i slično.