Vlasnik osnovnog izvora života u Srbiji je država, ali od vode najviše koristi imaju stranci koji putem vodnih dozvola ili koncesija koriste više od 80 odsto izvorišta za komercijalnu upotrebu
Sušna leta, zime sa sve manje snega, jeseni i proleća bez obimnih kiša – tako bi se ukratko mogla opisati godišnja doba u Srbiji.
Globalno zagrevanje uzima danak, a posledice ima i po izvorišta vode u Srbiji. Smanjen je dotok vode, izvori sve češće presušuju, povećava se zagađenje, ali i potrošnja.
Uz sve to, Srbija poslednjih godina preko koncesija i vodnih dozvola izdaje dozvole za komercijalno crpljenje izvorišta, bez dugoročne kontrole i zaštite.
Iako je Republika Srbija po zakonu jedini vlasnik izvorišta voda, pravo na korišćenje izvorišta kao javnog dobra od opšteg značaja sve češće se daje stranim kompanijama.
Procene pokazuju da više od 80 odsto flaširane vode iz srpskih izvora proizvode kompanije koje su u stranom vlasništvu, a mnogi od vodećih brendova vode u Srbiji pripadaju firmama iz Nemačke, SAD, Holandije, Francuske i drugih zemalja.
Dozvole i koncesije
Mnogo izvora koriste se tako putem vodenih dozvola i koncesija, koje država daje domaćim i, u velikom broju slučajeva, stranim kompanijama. Te dozvole su obično izdate na maksimalan rok od 15 godina, uz očekivanje mogućih produžetaka.
Više od 30 kompanija u Srbiji bavi se flaširanjem vode, a to su često firme stranog porekla.
Prema dostupnim podacima, Srbija ima oko 230 istraženih izvora mineralnih i termomineralnih voda, sa ukupnim rezervama od približno metra kubnog po sekundi, što je čini jednom od najperspektivnijih zemalja regiona u tom pogledu.
Ko su vlasnici vode na srpskom tržištu?
Stoprocentni vlasnik firme „Knjaz Miloš“ iz Aranđelovca, koja puni istoimenu vodu je češka kompanija Motoni 1873, koja je 2024. preuzela manjinski deo u udelu od kompanije PepsiCo.
„Rosa“, koja se puni u fabrici Vlasinka, u sastavu je kompanije Coca-Cola, dok su vlasnici vode „Jazak“ Rusi, preko udela u kompaniji NIS.
„Minakva“ je u vlasništvu kompanije Pandam NS, koja je deo Global Water Investment Group LTD sa Britanskih Devičanskih Ostrva.
Pre nekoliko godina pojavila se informacija da je upravo za „Minakvu” zainteresovan vlasnik kompanije Tesla Ilon Mask.
Hrvatska Atlantik grupa pre nekoliko godina prodala je brend Palanačkog kiseljaka vodu „Karađorđe” beogradskom Vik Pro Univerzalu.
U domaćem vlasništvu su i brendovi „Heba” (Nektar iz Bačke Palanke), „Voda Vrnjci” (firma Ekstra pet), „Prolom” (niz malih akcionara), „Voda Voda” (Vojin Đorđević).
Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.
Situacija u vezi sa izborima za novi saziv Studentskog parlamenta Ekonomskog fakulteta u Beogradu preti da eskalira u već viđene neregularnosti kakve smo imali priliku da gledamo na nekim drugim fakultetima
Zabrana fizičkog kažnjavanja dece, ukidanje maloletničkih brakova i veća kontrola države nad roditeljima, samo su neke od izmena koje će doneti novi Porodični zakon u Srbiji
Zaštitnik građana Zoran Pašalić izjavio je da još čeka odgovor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu na 25 pitanja koja su upućena u vezi sa stradanjem studentkinje tog fakulteta
Čak 2.500 prijava stiže na jedan oglas za posao u IT industriji u Srbiji. Koliko je teško sada naći posao, nakon talasa otpuštanja?
Radnici GSP-a strahuju da bi da privatni prevoznik „Strela“ Obrenovac mogao da preuzme linije zone 1, čime bi GSP mogao da bude ugašen
Frustrirane budale na internetu nisu mogle da zaobiđu ni Viktora Mitića, dečaka od jedanaest godina koji hekla. To je vrli novi svet
Pred opozicijom je teška odluka. Izići na izbore i rizikovati još jedan poraz ili podržati studente u stvaranju referendumske atmosfere. Šta nam govore rezultati nedavnog glasanja u Mađarskoj
Ministar kulture Nikola Selaković nasred Skupštine poručuje opoziciji da može da ga “povuče za Generalštab”. To je ispod zdravog razuma, pristojnosti, a pre svega časti
Represija i dirigovana anarhija u Vučićevoj Srbiji
Koliko živ čovek može da podnese Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
