Nakon što je Volt negirao da sprečava zapošljavanje Rusa u Srbiji, iz jedne posredničke agencije upiru prstom upravo u Volt i priznaju – radije se zapošljava jeftina radna snaga iz Pakistana i Bangladeša
Više izvora „Vremena“ koji dostavljaju hranu za Volt kažu da je ruskim državljanima bez objašnjenja zabranjeno da nastave da rade kao dostavljači.
U ovoj kompaniji-aplikaciji za dostavljanje hrane rekli su da odluku nisu doneli oni, nego eventualno njihovi partneri, koje ne mogu da otkriju.
No, iz jedne od posredničkih firmi u zapošljavanju dostavljača u Srbiji, rečeno nam je da su od Volta dobili savet koga da zapošljavaju, a koga ne.
„U principu nisu samo Rusi, da neko ne pomisli… Ni Ukrajinci. Najviše se zapošljavaju iz Pakistana, Bangladeša…“
U ovoj posredničkoj firmi nam je nezvanično rečeno da je razlog potražnja za jeftinijom radnom snagom.
Takođe, kako navode iz ove firme, i drugi veliki dostavljač Glovo mahom zapošljava samo jeftiniju radnu snagu, pa čak izbegavaju i domaće dostavljače.
Radnik ne može biti odbijen na nacionalnoj osnovi
Predsednik udruženja Centra za dostojanstven rad Mario Reljanović kaže za „Vreme“ da Volt može biti tužen od strane radnika ili poverenice za zaštitu ravnopravnosti iako nigde na papiru ne piše da ne zapošljava Ruse ili nekog drugog, već je to „samo“ neformalna praksa.
Dodaje da, kada je reč o stranim državljanima, koji ovde imaju stalni boravak ili već rade kod nekog poslodavca i ne žele da promene posao, onda imaju isti položaj kao domaći radnici.
„Ako je reč o radniku koji je već na tržištu rada Srbije, bez obzira što je strani državljanin, ne može da se odbije samo zato što je državljanin određene zemlje“, zaključuje Reljanović.
Dostavljač koji je govorio za „Vreme” rekao je da za Volt dostavljaju sve više ljudi iz Indije i Šri Lanke koji imaju fiksnu platu i ne mogu da odbiju nijednu porudžbinu.
„Njih 10, 15 se potrpa u jedan stan, dobijaju hranu, ali moraju svakog dana bez izuzetka da rade i po 12 sati, a plata je fiksna, oko 60.000 dinara“, rekao je naš sagovornik.
Trougao odgovornosti
Tehnološke kompanije kao što su Glovo, Wolt, MisterD, Yandex angažuju dostavljače putem agencija, odnosno „logističkih partnera“, koje ih angažuju.
Trenutno samo putem ovih „partnera“ budući dostavljač može da se registruje na platformu i počne sa radom.
Nakon što dostavljač sklopi ugovor o angažovanju, koji može da bude u formi ugovora o radu ili o privremenim i povremenim (PP) poslovima, preuzima opremu, pokreće svoje vozilo i počinje da „uči zanat“.
Dostavljači sa ugovorom o radu uživaju zaštitu Zakona o radu, dok drugi, sa ugovorom o PP poslovima, imaju manji obim zaštite, jer se ne smatraju zaposlenima.
Neki dostavljači da bi obavljali svoje poslove moraju da osnuju preduzetničku firmu, oni imaju čist obligacioni odnos i samim tim ne uživaju nikakva prava po Zakonu o radu.
U trouglu platforma-posrednička agencija-dostavljač, radnici često nemaju ni kada ni kako da ostvare pravo na godišnji odmor, plaćeno bolovanje, porodiljsko ili očinsko odsustvo, pristup zdravstvenom i socijalnom osiguranja.
Fizički napad na sudiju Prvog osnovnog suda u Beogradu Minu Mitić dogodio se u ponedeljak uveče. Kolege traže odgovor šta je policija do sada učinila kako bi utvrdila identitet napadača i pružila zaštitu sudiji
U četvrtak (8. maj) obrušio se deo plafona u stambenoj zgradi na Novom Beogradu u ulici Palmira Toljatija, pored vrtića „Maja”
Veran Matić, novinar i humanitarac, angažovao se da pomogne porodicama žrtava majskih tragedija od pre dve godine. Sada za „Vreme” priča o svim ožiljcima društva koje vlast nije shvatila ozbiljno
Na društvenim mrežama su se pre nekoliko dana pojavile fotomontaže nagih tela nekoliko učenica i jedne nastavnice osnovnih škola iz Vranja. Šta o tome kaže direktor jedne škole, dokle se s postupkom stiglo i šta ako je dete žrtva digitalnog nasilja
Najčešće pitanje koje su mi postavljali gosti iz Ljubljane u obilasku Beograda koga vole i tvrde da ima ono što niko nema, bilo je – zašto ste to dozvolili
Nema više studenti napred, a mi za njima. Sad smo svi u istom sosu: isterali smo zver na čistinu. Znamo kako dalje ide
Uprkos masovnim protestima ispred RTS-a, desetinama hiljada ljudi na ulicama i višenedeljnoj blokadi, dvojac sa vrha Javnog servisa i dalje ne vidi problem. Ili se barem trudi da ga ne vidi, dok javnost sve više gleda kroz prozor – i traži izlaz
Srpski studenti su sto puta ponovili da je ovo maraton. Slično kao Adam Mihnjik osamdesetih u Poljskoj, kada je govorio o „dugom maršu“. Vlast u Srbiji je na putu kraja – samo treba imati strpljenja
Studentski zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora
Istorijska šansa Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
