Nakon što je Volt negirao da sprečava zapošljavanje Rusa u Srbiji, iz jedne posredničke agencije upiru prstom upravo u Volt i priznaju – radije se zapošljava jeftina radna snaga iz Pakistana i Bangladeša
Više izvora „Vremena“ koji dostavljaju hranu za Volt kažu da je ruskim državljanima bez objašnjenja zabranjeno da nastave da rade kao dostavljači.
U ovoj kompaniji-aplikaciji za dostavljanje hrane rekli su da odluku nisu doneli oni, nego eventualno njihovi partneri, koje ne mogu da otkriju.
No, iz jedne od posredničkih firmi u zapošljavanju dostavljača u Srbiji, rečeno nam je da su od Volta dobili savet koga da zapošljavaju, a koga ne.
„U principu nisu samo Rusi, da neko ne pomisli… Ni Ukrajinci. Najviše se zapošljavaju iz Pakistana, Bangladeša…“
U ovoj posredničkoj firmi nam je nezvanično rečeno da je razlog potražnja za jeftinijom radnom snagom.
Takođe, kako navode iz ove firme, i drugi veliki dostavljač Glovo mahom zapošljava samo jeftiniju radnu snagu, pa čak izbegavaju i domaće dostavljače.
Radnik ne može biti odbijen na nacionalnoj osnovi
Predsednik udruženja Centra za dostojanstven rad Mario Reljanović kaže za „Vreme“ da Volt može biti tužen od strane radnika ili poverenice za zaštitu ravnopravnosti iako nigde na papiru ne piše da ne zapošljava Ruse ili nekog drugog, već je to „samo“ neformalna praksa.
Dodaje da, kada je reč o stranim državljanima, koji ovde imaju stalni boravak ili već rade kod nekog poslodavca i ne žele da promene posao, onda imaju isti položaj kao domaći radnici.
„Ako je reč o radniku koji je već na tržištu rada Srbije, bez obzira što je strani državljanin, ne može da se odbije samo zato što je državljanin određene zemlje“, zaključuje Reljanović.
Dostavljač koji je govorio za „Vreme” rekao je da za Volt dostavljaju sve više ljudi iz Indije i Šri Lanke koji imaju fiksnu platu i ne mogu da odbiju nijednu porudžbinu.
„Njih 10, 15 se potrpa u jedan stan, dobijaju hranu, ali moraju svakog dana bez izuzetka da rade i po 12 sati, a plata je fiksna, oko 60.000 dinara“, rekao je naš sagovornik.
Trougao odgovornosti
Tehnološke kompanije kao što su Glovo, Wolt, MisterD, Yandex angažuju dostavljače putem agencija, odnosno „logističkih partnera“, koje ih angažuju.
Trenutno samo putem ovih „partnera“ budući dostavljač može da se registruje na platformu i počne sa radom.
Nakon što dostavljač sklopi ugovor o angažovanju, koji može da bude u formi ugovora o radu ili o privremenim i povremenim (PP) poslovima, preuzima opremu, pokreće svoje vozilo i počinje da „uči zanat“.
Dostavljači sa ugovorom o radu uživaju zaštitu Zakona o radu, dok drugi, sa ugovorom o PP poslovima, imaju manji obim zaštite, jer se ne smatraju zaposlenima.
Neki dostavljači da bi obavljali svoje poslove moraju da osnuju preduzetničku firmu, oni imaju čist obligacioni odnos i samim tim ne uživaju nikakva prava po Zakonu o radu.
U trouglu platforma-posrednička agencija-dostavljač, radnici često nemaju ni kada ni kako da ostvare pravo na godišnji odmor, plaćeno bolovanje, porodiljsko ili očinsko odsustvo, pristup zdravstvenom i socijalnom osiguranja.
Od nesanice i anksioznosti do raka – poremećaji rada štitaste žlezde pogađaju milione ljudi, a simptomi se lako mogu pomešati s posledicama svakodnevnog stresa. Autorka ovog teksta zna to iz ličnog iskustva, a uz pomoć stručnjaka donosi sve što treba da znate o jednoj od najrasprostranjenijih endokrinih bolesti današnjice
U intervjuu iz Varšave, Adam Mihnjik, jedan od najvažnijih evropskih intelektualaca govori o otporu, komunizmu, novinarstvu, zatvoru i zašto veruje da Srbija ima šansu za bolji put
Tri nastavnice iz Gimnazije „Svetozar Miletić“ u Srbobranu dobile su otkaz jer su u znak podrške studentskim protestima obustavile nastavu. One su poslednje žrtve neobuzdanog režima koji se mesecima obračunava sa pobunjenim prosvetnim radnicima
Pod pritiskom vlasti, univerziteti u Srbiji prelaze na onlajn nastavu, blokade traju, a Nacionalno telo za akreditaciju ostaje bez članova. To je ono telo koje je fakultetima u blokadi pretilo oduzimanjem akreditacije. Da li se ostavke zaista podnose iz „ličnih razloga“
Tužbe koje imaju za cilj da ućutkaju kritiku, zakopaju istinu i kazne one koji imaju hrabrosti da govore jesu SLAPP tužbe, a Srbija je među pet država Evrope koje su najviše pogođene ovim tužbama
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Sreća da Srbija ima „istraživački tim Informera“! Dragan J. Vučićević je u poslednji čas otkrio pakleni plan „zločinaca“ i „blokadera“ i tako opet spasao državu. To što laže manje je bitno
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
