Kako varljivo leto utiče na zdravlje: Najugroženiji srčani bolesnici i astmatičari

Varljiv početak leta sa vremenskim rolerkosterom značajno utiče na zdravlje ljudi. Veliki temperaturni skokovi i padovi, kao i smena jakog sunca i obilnih padavina svakako utiču na stanje organizma kod svih, a posebno među dеcom, trudnicama, stаrijim i hrоničnо оbоlеlim pаciјеntima.

Na primer, Hitna pomoć u Boru je proteklog vikenda imala 40 intervencija i zbrinula je 90 pacijenata.

„Preporuka je da se od 11 do 17 časova ne izlazi, da se uzima redovna terapija kod hroničnih bolesnika i da se pije dosta tečnosti. Trenutno su česti i stomačni virusi, pa je preporuka rehidratacija i uzimanje probiotika. Pogotovo kod ljudi koji planiraju da putuju“, kaže dr Milena Rošić Ješić iz borske službe hitne pomoći.

Pitanje povezanosti vremenskih prilika i čovekovog zdravlja nije novo. Još je Hipokrat pisao da vremenske promene utiču pozitivno ili negativno na ljude, a da to zavisi od sredine u kojoj čovek živi, starosti i sposobnosti prilagođavanja, i od zdravstvenog i psihofizičkog stanja.

Određeni bolesnici najosetljiviji

Kako kažu lekari, osećaj umora, nesanica, glavobolja, uznemirenost, najčešći su problemi koji nastaju zbog nagle promene vremena.

S obzirom na to da se vremenske prilike menjaju, postoji (uglavnom) 13 grupa bolesnika koji su prilično osetljivi na te promene. Njih muče reuma, astma, srčane smetnje, pre svega angina pektoris i visoki krvni pritisak, čir na dvanaestopalačnom crevu i želucu, psihoza i druge psihičke tegobe.

Lekari ističu da astmatičar oseti i reaguje u periodu od tri do 48 sati pre nego što usledi nagla promena temperature, zbog čega je dobro znati bioprognozu, na osnovu koje doktor daje savet kako da ugrožene osobe što bezbolnije prebrode period koji nailazi.

Stručnjaci koji se bave ovom problematikom, uglavnom savetuju da se u „kritično” vreme ostane kod kuće, ne ide na putovanje, ne zamara teškim fizičkim ili psihički poslovima, kao i da se uzimaju propisani lekovi.

Hrana je veoma bitna tokom pomenutih teških dana, a lekari savetuju da se tada poveća unos voća i povrća, ali i tečnosti. Isto tako, savetuje se izbegavanje alkohola i zašećerenih sokova.

Pratiti bioprognozu

Republički hidrometeorološki zavod redovno na svom sajtu objavljuje biometeorološku prognozu. Na primer, za danas, 4. jul, navodi se da biometeorološka situacija može izazvati uobičajene tegobe kod hronično obolelelih. Oprez se savetuje srčanim bolesnicima i astmatičarima, a očekivane su meteoropatske reakcije u vidu nesanice i bolova u mišićima i zglobovima. Takođe, učesnicima u saobraćaju se preporučuje pojačana koncentracija.

Za sutra je prognoza nešto bolja, pa RHMZ piše da će biometeorološka situacija pogodovati hroničnim bolesnicima, ali da se se dodatna pažnja ipak savetuje osobama sa povišenim krvnim pritiskom. Navodi se da su očekivane glavobolja i nesanica, a preporučuje se izbegavanje većih fizičkih napora i dodatna zaštita od UV zračenja u najtoplijem delu dana.

Oscilacija krvnog pritiska

Kardiolog Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije Predrag Mitrović rekao je ranije za “Vreme” da, pošto je čovek direktno u vezi sa prirodom, svaka promena u atmosferskom pritisku utiče na telo i to je prirodna adaptacija, ali ovako brze promene nisu dobre i telo se ne može tako brzo i efikasno prilagoditi.

Šta se dešava kada se menja vreme ili vlažnost vazduha? Mitrović kaže da se krvni sudovi šire i skupljaju u zavsnosti od atmosferskog pritiska, te dolazi do oscilacije krvnog pritiska.

„Ako se uzme u obzir da bolesnici sa povišenim krvnim pritiskom čine čak 70 posto oboljenja kada su kardiovaskularne bolesti u pitanju, logično je da ćemo imati probleme, odnosno varijacije krvnog pritiska”, naveo je karidolog.

Mnogo više meteoropata

Objašnjava da je u ovom trenutku veći problem što se javlja nova grupa ljudi koji reaguju samo na promenu vremena, a kada je vreme stabilno oni nemaju povišen krvni pritisak. Kaže da je to populacija koja svakako mora da se leči u trenutku kada je pritisak povišen jer mogu da nastanu i druge ozbiljne bolesti kao što je šlog ili nešto na samom srcu.

„Uvek smo imali meteoropate. Međutim, sada je mnogo veća ta populacija ljudi koji reaguju na ove brze promene vremena”, ukazao je sagovornik „Vremena“.

Na pitanje zašto je do toga došlo, Mitrović je rekao da su u poslednjih pet, šest godina varijacije vremena u prelaznom periodu drastične, te da se sa plus pet stepeni u par sati temperatura menja na 20.

„Promena vremena je mnogo brža nego što je bila nekada. Naš organizam se tome prilagođava i verovatno ćemo vremenom mutirati, prilagoditi se. Međutim, za sada ne možemo tako brzo da se prilagodimo”, zaključio je Mitrović.

Srednja generacija je radno najaktivnija

Kako građani mogu da se zaštite? Mitrović je kazao da je savet da se ostane u zatvorenom prostoru jer će tako promena ići sporije, organizam će se lakše prilagoditi i neće doći do prvih velikih reakcija.

“Problem je sada neka srednja generacija. Ljudi od 40 do 55 godina jednostavno funkcionišu drugačije od starijih ljudi koji sede kod kuće i manje su aktivni. Srednja generacija je radno najaktivnija i oni teško da mogu da sede u zatvorenom prostoru i da iščekuju šta će biti sa vremenom, te se baš kod njih javljaju ti neki nagli skokovi pritiska”, ukazao je naš sagovornik.

On je zaključio da, ukoliko se nagla promena temperature dogodi u toku radnog vremena, ne bi trebalo izlaziti iz poslovne prostorije.