U Srbiji je, od ustanovljenja prvog parlamenta, bio običaj da kafedžije postanu poslanici, pa čak i ministri, što se potvrdilo i u poslednjih 12 godina od dolaska Srpske napredne stranke na vlast. Taj karijerni put je, međutim, retko išao u obrnutom smeru – da političar, po povlačenju sa funkcije, postane kafedžija. A upravo je to slučaj sa bivšim liderom pokreta Dveri, po struci profesorom-bibliotekarom, Boškom Obradovićem.
Obradović je u decembru prošle godine, posle kraha Dveri na parlamentarnim izborima, podneo ostavku na mesto predsednika stranke i poručio da će se neko vreme povući iz političkog života, što je i učinio.
Šta je radio sledećih sedam meseci, ne zna se, ali onda je 26. jula registrovao preduzetničku radnju u Čačku i otvorio kafanu „Jelički vrt“ u prigradskom naselju Atenica, koja se u Agenciji za privredne registre vodi pod „delatnost restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata“.
Obradović je tako sebe pronašao u ugostiteljstvu, a neki Čačani ironično kažu: bolje to, nego da se vratio u biblioteku.
Čačak pokraj Atenice
E sad, malo je čudno da on otvori restoran u Atenici, iako živi u centru grada koji je sigurno atraktivnije mesto za restoran, sa većim prometom i većom zaradom jer se više cene podrazumevaju. Ali Obradović valjda ima svoju računicu.
Iz Atenice je nekadašnji ministar i jedan od lidera DOS-a Velimir Ilić, i on to sa ponosom ističe. Atenica je, istovremeno, poznata i u evropskim razmerama – iz tog naselja decenijama se „regrutuju“ šaneri koji su „operisali“ prvo po Italiji, a onda su „rad“ proširili po Evropi. Glavna delatnost im je bila krađa skupe garderobe. Ima anegdota da italijanska policija i dalje misli da je Čačak mesto pored Atenice.
I sam Ilić je jednom javno, na televiziji, na konstataciju novinara da priča o maloj ministarskoj plati, a nosi odelo od više hiljada evra, odgovorio: „Ma ne, ja to jeftino kupim kod ovih naših dečaka iz Atenice“.
Sličan gaf je svojevremeno napravio i tadašnji ministar pravde, sada pokojni Vladan Batić, kada je priznao da odela kupuje kod „šanera“.
Od ugostitelja do funkcionera
Kada je javno potpisao ostavku, Obradović je rekao da mu je najveća greška što nije slušao svoja glavna tri politička savetnika – suprugu, majku i taštu. Valjda je ih je sada poslušao.
A što se kafedžija tiče, mnogi od njih su u poslednjih 30 godina napravili karijeru. Vlasnik pečenjare „Romansa“ u Obrenovcu Milorad Grčić postao je direktor najvećeg sistema u zemlji – Elektroprivrede Srbije, a sad je predsednik opštine Obrenovac; Mićo Rogović, vlasnik kafane u Novoj Varoši je kao poslanik SNS-a postao šef BIA u Priboju (zakon kaže da pripadnik BIA ne može bii član političke stranke); vlasnik kafića u Smederevu Dragan Šormaz je bio poslanik DSS-a, pa SNS-a, sad je NATO zagovornik; vlasnik „Šest topola“ Velizar Đerić bio je u vreme Miloševića ministar sporta, kasnije je, po dolasku Vučića i Ivice Dačića na vlast, taj socijalista otišao u ambasadore.
Ne treba zanemarivati ulogu kafedžija u novijoj srpskoj istoriji. Možda se tako i Obradović vrati „na velika vrata“.
