Čak 40 vlasnilkih pasa iz mesta u okolini Sopota i Barajeva je u poslednja dva meseca otrovano kreozanom, a uginuli su u teškim mukama. Sredinom aprila psi i mačke su otrovani i širom Novog Sada, od institucija nema odgovora
„Do sada ima prijavljeno 40 smrtnih slučajeva vlasničkih pasa i ko zna koliko još mrtvih lutalica. Kad odemo u šetnju, na svako malo smrde leševi“, rekao je jedan od vlasnika za N1 Jovan Uhrin.
Postavlja se pitanje i da li je neko od poljoprivrednika prskao „kreozanom“ biljke pa je lančano krenulo masovno trovanje.
Inače, sredstva za zaštitu bilja „kreozan“ i „furadan“, koja su u EU i Srbiji zabranjena zbog svoje visoke toksičnosti, i dalje se koriste u našoj zemlji i odgovorna su za smrt ogromnog broja ptica, zečeva, srndaća i ostalih životinja, a predstavljaju opasnost i za ljude.
„Kreozan je insekticid koji se u voćnjacima koristio za suzbijanje insekata, dok se furadanom, tretiralo seme kukuruza, suncokreta i šećerne repe. Oba preparata su zbog svoje toksičnosti zabranjena i u Srbiji i u EU“, objasnio je ranije Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije za N1.
Kreozan nelegalan
Kreozan je, inače, kod nas nelegalan od 2002. godine. Jovan Uhrin prenosi saznanja da je ipak moguće kupiti taj otrov na Kosovu i u Albaniji legalno, a kod nas ga ima na pijacama da se kupi nelegalno.
On prenosi i savete veterinara da se trovanje „kreozanom“ uoči tako što pas počne da dahće brzo i puno da balavi i da tada treba ubrizgati psu kroz grlo hidrogen od tri odsto.
„I tako sve ponavljati dok na kraju ne počne da povraća čistu belu penu, pas mora da se hladi, kako god, ledena voda, led…I to je sve samo da biste mogli da dobijete na vremenu dok stignete do veterinara. Onda veterinar kreće sa terapijom“.
Trovanje i u Novom Sadu
O sve više slučajeva trovanja pasa pisao je i novinar Nedim Sejdinović čiji je pas Laza, otrovan u ponedeljak, 8. aprila.
Laza je otrovan na Šodrošu, nakon što je našao konzervu u narasloj travi. Kako je Sejdinović napisao, kod veterinara su mu rekli da u poslednje vreme mnogi građani dovode pse u sličnom, jezivom stanju. Trovači, rekao mu je veterinar, koriste jake otrove koji i velike pse usmrte za petnaestak minuta.
Polovinom aprila u raznim delovima Novog Sada društvenim mrežama su kružile informacije o trovanju pasa i mačaka.
Teško je otkriti koliko su informacije pouzdane, jer ljudi nisu navikli da ovakve slučajeve prijavljuju policiji, čak i ako su u pitanju tzv. vlasnički ljubimci. O „lutalicama“ se ne vodi nikakva evidencija. Građani su apelovali na policiju da istraži ove slučajeve, ali konkretnih infomacija nije bilo.
Za zlostavljanje i ubijanje životinja predviđene su novčane kazne ili kazne zatvora do tri godine. Novčane kazne kreću se u rasponu od 1.200 do milion dinara. Najstrože kazne su za ubijanje i ugrožavanje zaštićenih vrsta.
Prošlo je deset dana od početka rušenja hotela „Jugoslavija“, a još se ne zna istina: da li se u zgradi hotela nalazi otrovni azbest ili ne. Nekoliko učesnika polumaratona je otkazalo učešće zbog mogućeg azbesta. Ništa se ne zna, pa čak ni da li „Milenijum tim“ ima projekat o rušenju
Od tragedije u Novom Sadu, svakodnevno i svuda, gde god da prolazimo, otkrivamo fasade, mostove, nadvožnjake, plafone, opasne po život. Škole su najopasnije
Skok sa monitora u stvaran život. Nekomforno, pomalo zastrašujuće, uzbuljidvo i oslobađajujće iskustvo večere sa pet potpunih stranaca sa kojima me je spojila aplikacija
Mnogi vozovi sa Prokopa ovog petka ne saobraćaju, a navodni razlog je „pucanje kontaktne mreže“. Uprkos tome, „Srbijavoz“ putem aplikacije i dalje prodaje karte za otkazane vozove
Građani širom Srbije su simboličnom petnaestominutnom tišinom odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Iako je u medijima bliskim vlasti akcija predstavljena kao „nasilje“, u Leskovcu su se protestu pridružili i gradonačelnik Goran Cvetanović, član SNS-a, i direktori javnih preduzeća
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
