Izložba „Brisanje privida“: Naoštrite olovke

Rekonstrukcija, preispitivanje, analiza i ponovno pretresanje različitih elemenata izbornog procesa u Srbiji cilj je izložbe „Brisanje privida“ koja će biti otvorena za sve posetioce sa organizovanim stručnim vođenjem u Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) od 11. do 23. marta.

Upotrebom dokumentarnog materijala, izjava građana, zapisa posmatrača i birača sa terena, kao i medijskih priloga, koje je prikupljala posmatračka misija Crte, izložba predstavlja kustosko čitanje izveštaja o izborima održanim u decembru prošle godine.

Gostujuća kustoškinja CZKD-a Ana Sladojević za „Vreme” kaže da se izložba odnosi na jednu društvenu situaciju, a to je privid demokratskog društva koji je u izvesnom smislu ukinut što pokazuju različita svedočanstva građanki i građana koje je Crta prikupila i obradila.

Izložba prikazuje kako potpisana tako i anonimna svedočanstva, a pored njih na izložbi postoje i prazna svedočanstva u slučaju da neko od posetilaca želi da napiše svoje iskustvo sa izbora, ukoliko ga ima.

Centralno mesto izložbe zauzimaju i laptopovi gde građani mogu da provere da li su upisani u birački spisak i na kom biračkom mestu mogu da glasaju.

Ključno pitanje – nekažnjivost

Kreativni direktor Crte Radovan Kupres za „Vreme“ kaže da je zapravo centralno pitanje nekažnjivost toga što se dogodilo na izborima, te da je Crta u Završnom izveštaju definisala nešto što bi se zvalo preduslovima jer se više ne može govoriti ni o izbornim uslovima dok se neki preduslovi ne reše.

„Prvi bi bio da vidimo da neko za sva ta krivična dela koja su počinjena na prethodnim izborima odgovara. Nijedno od tih krivičnih dela nije moglo da bude izvršeno bez direktnog saučesništva nekoga iz državnih institucija što je tek novi nivo problema“, ukazuje Kupres.

On objašnjava da nemaju mnogo nade da će se u tom kratkom periodu (do narednih izbora u Beogradu koji će, ako se ispuni molba predsednika Srbije, biti 2. juna), a i u nekom dužem vremenu desiti da neko odgovara za falsifikovanje, kupovinu ili bilo koju drugu vrstu krivičnog dela koje je urađeno.

Problem je, kaže Kupres, što „smo pokradeni mi kao građani, što smo ostavljeni bez toga što nas čini građaninom koji imaju suvereniotiet“. A građani svoj suverenitet ispoljavaju putem izbora koji garantuju da je svaka vlast smenjiva.

„Ako se izbori organizuju tako da ne mogu da imaju tu svoju osnovnu funkciju, šta nam je alternativa?“

Biti građanin ili podanik

Kupres dalje govori da je važno da istina, koja je i prikazana na izložbi, dođe do sve većeg broja ljudi, kao i razumevanje o svim nivoima manipulacije, te da građani ne izgube motivaciju i da ne odustanu od toga da izbore vrate u svoje ruke.

A na pitanje kako ponovo motivisati građane, Kupres kaže da je to „pitanje od milion dolara“, ali da ne ume da odgovori osim da pita: „A šta drugo“.

Mišljenja je da niko do onih koji manipulišu izborima neće „plakati ni sekundu“ ako građani ne izađu, naprotiv. „Naš jedini mogući odgovor je da nas bude što više.“

Poruka koju izložba šalje jeste da je privid obrisan, s toga Kupres zaključuje da ipak, misli da je do svih došla neka informacija i da u globalu „mogu da shvate koliko je ta stvar postala ozbiljna, kao i pitanje da li ćemo biti građani ili podanici. Naoštrite olovke“.