Od kako je završen izbor Pesme za Evroviziju čini se kao da je najveći problem ove države da li je stručni žiri koji je glasao za Teya Doru prevario narod koji je hteo Breskvicu. Odgovor će potražiti njihovi fanovi na bojnom polju ispred RTS-a
Devetog marta 1991. godine u Beogradu su građani protestovali protiv režima Slobodana Miloševića, a tog istog dana ove godine će – zbog Breskvice i Teya Dore.
Za one neupućene u novu estradu: Breskvica je kao Anđela Ignjatović rođena 2002. godine u Beogradu; popularnost je stekla zajedno sa svojim dečkom poznatijim pod pseudonimom Voyage; danas je jedna od najpopularnijih pop pevačica. A Teya Dora će predstavljati Srbiju na ovogodišnjem Evrosongu u Švedskoj.
Posle njene pobede prvo je nepoznata grupa građana pozvala ljude da ove subote dođu ispred zgrade RTS-a i iskažu svoje neslaganje što Breskvica nije pobedila na Pesmi za Evroviziju, a onda su fanovi Teya Dore, koja jeste pobedila, zakazali kontramintg na istom mestu.
„Biće treska!“, raduju se i jedni i drugi na društvenim mrežama.
„Nećemo dopustiti nasilno dodeljivanje pobede Paraskevi!“, poručuju Teya Dorini fanovi.
„Najveća krađa 21. veka! Stručni žiri je pokrao Breskvicu i poslali su tamo neku Teya Doru umesto Breskvice, koja je očigledno bila favorit iz naroda. Naš glas se mora čuti“, kažu iz protivničkog tima.
„Sukob kvazi elita i naroda“
Svega ovoga ne bi bilo da nije bilo nesuglasja između članova žirija RTS-a i publike. Žiriju se više sviđala Ramonda, pesma Teya Dore, a publici Breskvicino Gnezdo orlovo. Pobednička pesma asocira na ranjenike u Prvom svetskom ratu koji bi se i posle najvećih bitaka oporavili, a drugoplasirana na Kosovo.
Odnosno, na „srpsko Kosovo“, kako je precizao i uzvikivao Dragan J. Vućević, glodur „Informera“, najavljujući tužbu protiv RTS-a. „Šta je ovo izabrano? Izgubila kosovska muzika, srpska muzika, srce mi zatreperi kad ovo čujem“, uzvikivao je po jutarnjem programu i podržao peticiju za poništavanje srpske pesme za Evroviziju.
„Ovo nije sukob Teodore i Breskvice, ovo je sukob kvazi-elita i naroda. Oni nisu imali isti pogled na ovo takmičenje, odnosno kvazi elite su na neki način odlučile da se ogluše o stav naroda i ono što je narod izabrao kao pesmu koja je trebalo da nas predstavlja“, ocenila je Milica Đurđević Stamenkovski, predsednica stranke Zavetnici.
Bolje bi im bilo da protestuju zbog ugrožavanja medijskih sloboda
Kako je ko glasao, zašto je Sajsi MS, osoba iz stručnog žirija RTS-a, dala nula poena Breskvici i kako joj je ova zatim uzvratila, šta prva učesnica ovog takmičenja misli o drugoj i obrnuto, kakvo su detinjstvo i mladost imale ove dve mlade žene koje su od svih tema na ovom svetu baš izabrale da pevaju pesme koje asociraju na rat – najbitnije su teme srpskih tabloida poslednja tri dana.
Reklo bi se – super za skretanje pažnje narodu.
Srđan Milivojević, poslanik Demokratske stranke (DS), izjavio je „Danasu“ da bi protest zbog izborne krađe bio mnogo svrsishodniji nego protest zbog izbora Pesme za Evroviziju. „Kad taj problem rešimo onda možemo da se bavimo izborom za pesmu za Evroviziju“, kazao je.
I dodao da protestovanje ispred Javnog servisa treba da se održi zbog medijskih nesloboda i upletenosti vlasti u poslovanje RTS-a koji je „postao uslužni servis režima Aleksandra Vučića“.
Sociolog Jovo Bakić za iste novine je rekao da je ovo društvo „odavno iskočilo iz koloseka“.
„To se desilo i pre pobede naprednjaka 2012. godine, jer da nije društvo iskočilo iz koloseka, oni ne bi mogli ni da pobede“, rekao je Bakić.
A Miroslav Parović, predsednik vanparlamentarnog Narodnog slobodarskog pokreta, rekao je da je cela priča oko Breskvice i njene pesme smišljeno napravljena kako bi se vodio virtuelni rat za Kosovo.
Najavljeni skup je, po njemu, samo nastavak i pojačavanje mitske komponente u kojoj „mi, Srbi“, koje u ovom kontekstu predstavlja Breskvica, pobeđuju na bojnom polju, koje u ovom slučaju predstavlja glasanje publike, ali na kraju gube za zelenim stolom što u ovom okviru podrazumeva glasanje stručnog žirija.
Sećate li se „Kasandre“ ?
Sve ovo neodoljivo podseća na devedesete i seriju „Kasandra“. I tada su ljudi više brinuli zbog imaginarne lepotice latinoameričke serije koja je lažno optužena za ubistvo i odvedena u zatvor, nego zbog sopstvenog života pod Miloševićem. I tada je, kao što i sad,a organizovana peticija.
Kako podseća „City Magazin“, stanovnici sela Kučeva poslali su bili peticiju sa oko dvestotinak potpisa predsedniku Venecuele, tražeći od njega da odmah oslobodi nedužnu Kasandru.
Na platou ispred kafića u centru Kučeva održan je tada miting istine o Kasandri – „Samo Srbin Kasandru spasava“. Sve je počelo pesmom „Kasandra“ u izvođenju pleh orkestra, a nastavilo se čitanjem zahteva. Jedan od njih je upućen Parlamentu Venecuele: da izmeni Ustav, kako bi se Kasandri omogućilo pošteno suđenje u Saveznoj Republici Jugoslaviji, a drugi Vatikanu, da Kasandru proglasi sveticom, katoličkom naravno. Bilo ih je još desetak.
I, šta reći: oni iz devedesetih su imali Kasandru, a mi imamo Breskvicu. Pa da vidimo koja će bolje da se pokaže.
Nakon pobune univerzitetskih profesora protiv zakonskih izmena koje bi omogućile da ministar obrazovanja po sopstvenom nahođenju stranim fakultima dodeljuje dozvolu za rad, Vlada je povukla svoj predlog. Vučić je zbog toga bio baš ljut. Šta je sve bilo sporno u Predlogu zakona
Kako je moguće da brzi voz iz Beograda za 12 časova stigne tek do Valjeva? Problemi na pruzi, neorganizovanost, kvarovi i manjak informacija napravili su od jednog običnog putovanja pravu dramu
Buru u prosveti izazvala je najava dolaska stranih fakulteta bez akreditacije, zbog čega je Univerzitet u Beogradu zapretio „privremenom obustavom rada“. Vlast je ubrzo popustila, a premijer Vučević je saopštio da se predlog zakona povlači „zbog nezapamćenih pritisaka i ucena“. O problemima u prosveti u novom broju „Vremena“ govore bivša rektorka Ivanka Popović i bivši ministar prosvete Srđan Verbić
Za godinu dana zabeleženo je 350 ubistava trans osoba u svetu, što je za deset odsto više nego prošle godine, saopštio je Beograd Prajd
Ove bakterije razvile su otpornost na antibiotike, što ih čini smrtonosnijim i težim za lečenje
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
