Dete ne oštećuje razvod, već postupci loših roditelja

Razvod braka svrstan je još tokom pedesetih godina u izrazito stresne događaje i nalazi se na drugom mestu na skali životno stresnih događaja – odmah iza smrti bračnog druga.

Biti dete razvedenih roditelja ranije je bio redak slučaj, ali danas je mnogo veći broj brakova koji ne opstanu.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, razvodi u Srbijji su najčešći posle 13,8 godina braka.Više od polovine razvedenih su oni koji imaju decu – 52,5 odsto.  Među razvedenim brakovima s decom najčešći su oni s jednim detetom.

U dve trećine slučajeva posle razvoda deca budu dodeljena majci.

“Iako vlada mišljenje  da ukoliko dođe do razvoda dete gubi porodicu, dobrim razvodom dete dobija dvije porodice”, kaže za “Vreme” prof. dr. sc. Gordana Buljan Flander, klinička psihološkinja i psihoterapeutkinja.

Razvod je životni izazov, ali istraživanja su pokazala da se nakon nekoliko godina većina pojedinaca dobro prilagodi na nove okolnosti u svom životu.

I malom detetu je potrebno objašnjenje

Deci i mladima je tokom razvoda potrebna podrška u razumevanju promena koje se događaju, tuđih i svojih emocija, kao i u nalaženju načina kako da prođu kroz njih.

“Postoje razlike po dobi kako deca reagiraju na razvod. Vrlo često roditelji misle dijete je malo pa mu ne trebam ništa objašnjavati. A onda se čude kad primete promjene u ponašanju. Dijete može ponovo mokriti u krevet ili ponovo početi dudati palac. Dakle, vratiti se na manje zrela ponašanja, koje je ranije prevazišlo”, kaže Buljan Flander.

Zato je važno da se i malom detetu objasni da mama i tata više neće živeti zajedno.

“Potrebno im je konkretno reći da roditelji neće živjeti u istoj kući ili stanu, ali da ga vole i mama i tata, da ih i dalje ima oboje i da će mama biti sretna kada dete provodi vrijeme sa tatom i obratno”, objašnjava.

„Magijsko“ mišljenje

Saogovornica “Vremena” kaže da svako dete od četvrte do sedme godine ima takozvano “magijsko mišlljenje”. Ono misli da je krivo i odgovorno za razvod roditelja i da može nešto preduzeti da se roditelji pomire.

“Tako mi je jedno dijete reklo, znaš, moji mama i tata su se razveli jer ja nisam htio jesti kelj u vrtiću. Zato je jako bitno da se maloj djeci objasni da djeca nikad nisu kriva ni odgovorna za razvod roditelja”, kaže od autorki knjige “Razvod u očima djeteta”.

Fokus na dete i njegove potrebe

Ona objašnjava da u školskom dobu deca već mogu zauzimati strane. Tada su podložna manipulacijama i zato je bitno da centri za socijlni rad, koji donose rešenja i preporuke za sud, odmah na početku razvoda ravnomerno raspodele moć među roditeljima.

“Jer onaj ko ima više vremena, dobija priliku i da manipulira djetetom i da otuđuje dijete od drugog roditelja. Ukoliko se djetetu govori da ga drugi roditelj ne voli i da mu nije dostupan i insistira na tome sve dok djete ne odbaci tog roditelja, tu se radi o emocionalnom zlostavljanju djeteta”, kaže Buljan Flander.

Jer se u tom slučaju zapravo od deteta traži da odbaci onu polovinu sebe koja u njemu predstavlja drugog roditelja.

Dete ne mrzi roditelja, zamrzi sebe

“Ja sam skoro imala jedan slučaj u kome je djetetu bilo veoma teško jer roditelji komuniciraju isključivo preko njega, a govore jedno protiv drugog. I onda dijete kaže, ja mrzim sebe. Roditelji se posle čude što se dijete samopovređuje, što će pokušavati suicid, a okolina će reći to je zato što je dijete rastavljenih roditelja. Ne, to je dijete roditelja koji nisu dobri”, kaže ona.

Do ovakvih slučajeva dolazi, kada u fokusu ostane međusobna mržnja, umesto najboljeg interesa deteta.

“U adolescentnoj dobi djeca također mogu zauzimati strane i odlučivati tko je kriv. Onda dijete počne voditi brigu o roditelju koji je više nesretan i onome koji se pokazuje bespomoćnijim. Veoma je bitno da kada smo se mi rastali od našeg partnera da znamo da je najbolje za dijete da ima oba roditelja. To je njegovo pravo i potreba”, kaže Buljan Flander.

Komunikacija najveći poklon za dete

Dodaje i da se jedno vreme “po difoltu” majci dodeljivalo starateljstvo i smatralo se da je majka jedina s kojom dete razvija glavnu privrženost. Nakon što je nauka napredovala, dokazano je da je privrženost dvojna.

“Tata ti da onu zaigranost, istraživački duh, tata će baciti djete u zrak, mama nema taj instinkt,  a to je veliko veselje. Mama daje brigu, nježnost i negovanje”, kaže naša sagovornica.

Kada je reč o vremenu koje dete provodi sa roditeljem, takođe je bitan kvalitet. Nije važno da to vreme bude podeljenjo 50-50, ali je bitno da mama i tata podjednako učestvuju u detetovom životu. Pod uslovom da nijedan od roditelj nije zlostavljač.

“Važno je se bude s njim, idu s njim na spavanje, pišu zadaću, igraju se, maze se… Ako stavite dijete i njegov najbolji interes u fokus, onda ćete se, iako je bivši partner ili partnerica zadnja osoba koju želite videti ikad više u životu, ipak viđati i o primopredaji razmeniti tri pristojne rečenice. To je najveći poklon koji roditelji mogu dati djetetu”, kaže Buljan Flander.

Zastrašujući susreti sa sudom

Za mnogu decu susret sa pravosudnim sistemom predstavlja zastrašujuće iskustvo. A u Srbiji svake godine više od 3.000 dece dolazi u kontakt sa pravosudnim sistemom na različite načine.

“Kada je reč o pravosuđu svi se busaju u prsa da imaju senzibiliran sistem kada su djeca u pitanju, a zaparavo uopće njije tako. Žene se bore za svoj prava, muškarci za svoja, a prava deteta budu ‘pojedena’ i znaju se zloupotrebiti”, kaže Buljan Flander.

Ona ukazuje i na to da sudski procesi predugo traju.

“Ja imam klijente koji su se razveli kada je dijete imalo dvije godine, a sudski proces traje devet, deset godina, cijelo detinjstvo mu prođe u ratnoj zoni“, kaže Buljan Flander. „Onda ispada da nakon sudske presude dijete ima pravo na oba roditelja, a što se dešava do tad? Bolje dobra brza odluka, nego najbolja nakon predugo vremena. Pravosuđe bi zato trebalo imati puno jaču podršku stručnjaka za mentalno zdravlje”.