U Srbiji je proglašena jednodnevna žalost zbog pogibije osmoro ljudi u starčakom domu u Barajevu. Koja su pravila dana žalosti i zbog čega smo sve na državnom nivou žalili poslednjih godina
U Srbiji je u sredu 22. januara dan žalosti zbog pogibije osmoro ljudi u požaru u domu za stare u beogradskoj opštini Barajevo.
Odluku o proglašenju dana žalosti donela je vlada Srbije na sednici održanoj u utorak 21. januara.
U požaru u Domu za smeštaj odraslih i starijih „Ivanović“ u mestu Veliki Borak u Barajevu poginulo je osam korisnika, a sedmoro je povređeno.
Dan žalosti se, prema zakonu, proglašava posle naročito teške nesreće koja za posledicu ima smrt, ranjavanje, ili teško oštećenje zdravlja većeg broja ljudi, ili u slučaju smrti visokog državnog funkcionera.
Dan žalosti može se proglasiti i u slučaju smrti ličnosti koja je imala visoke zasluge za zemlju, kao i povodom nekog tragičnog događaja, kad Vlada tako proceni. Odluku o proglašenju i trajanju dana žalosti donosi Vlada Srbije.
Može trajati najduže tri dana.
Pravila za dan žalosti
Zakonom o danu žalosti određena su pravila ponašanja.
Organi i organizacije, kao i druga pravna lica koja ističu zastavu, dužna su da u vreme Dana žalosti zastavu Srbije spuste na polovinu jarbola, odnosno koplja.
Mediji su dužni da umesto humorističkih, zabavnih, folklornih i drugih emisija sa zabavnom i narodnom muzikom, emituju muziku i emisije prikladne danu žalosti i da usklade programsku šemu.
Dnevne novine dužne su da na dan žalosti listove odštampaju u crnoj boji, navodeći na prvoj strani odluku o proglašenju dana žalosti i proglašenju njegovog obeležavanja.
U obrazovnim ustanovama dan žalosti obeležava se minutom ćutanja na prvom času nastave, a program nastave muzičkog obrazovanja prilagođava se danu žalosti.
Muzeji, pozorišta, bioskopi, organizacije koje imaju muzičko-scenske programe, arhive i druge ustanove u oblasti kulture obavezni su da svoje programe prilagode danu žalosti.
Dan žalosti u sportskim halama, na stadionima i igralištima obeležava se spuštanjem na pola jarbola ili na pola koplja zastava Srbije i sportskih klubova. Na početku događaja, odaje se pošta minutom ćutanja.
Za vreme dana žalosti je zabranjeno emitovanje narodne i zabavne muzike, odnosno održavanje programa zabavnog karaktera na javnim mestima.
Za kršenje ovih pravila, predviđena je kazna od 50.000 do 200.000 dinara za pravna lica, odnosno od 2.000 do 10.000 dinara za fizička lica.
Zbog čega su poslednjih godina proglašavani dani žalosti?
Ovo je drugi put od početka 2025. godine da su zastave spuštene na pola koplja na teritoriji čitave zemlje.
Zbog masovnog ubistva na Cetinju 1. januara kada je u masovnoj pucnjavi ubijeno 12 ljudi, 5. januar bio je proglašen danom žalosti u Srbiji.
Dva meseca ranije, zbog tragedije u Novom Sadu, kada je u rušenju nadstrešnice na železničkoj stanici stradalo 15 ljudi, 2. novembar bio je proglašen danom žalosti.
Tokom 2023. godine, dani žalosti proglašavani su nekoliko puta.
Zbog masovnih ubistava u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar u Beogradu, kada je učenik te škole ubio osmoro đaka i školskog čuvara i ubistava u Duboni i Malom Orašju kada je stradalo osmoro ljudi, u maju 2023. proglašena je trodnevna žalost na teritoriji Srbije.
Iste godine, septembra 2023, zbog napada u mestu Banjsko na Kosovu, kada je stradalo troje ljudi, proglašena je jednodnevna žalost.
Kamiondžije Zapadnog Balkana i peti dan blokiraju više od 20 teretnih terminala, a nakon što su od blokade juče odustali vozači iz Severne Makedonije i Crne Gore, na granicama su danas i dalje prevoznici iz Srbije i Bosne i Hercegovine
Narodni poslanik Miroslav Aleksić tvrdi da je jedan od osumnjičenih u slučaju zaplene pet tona marihuane u selu Konjuh kod Kruševca odbornik Srpske napredne stranke, navodeći da je reč o osobi bliskoj porodici trenutnog ministra odbrane Bratislava Gašića
Policija je na imanju u selu Konjuh kod Kruševca zaplenila pet tona marihuane, što je najveća zaplena te droge u Srbiji. U akciji su uhapšene tri osobe, dok se za još jednom traga, a pronađeno je i nelegalno oružje
Besplatni javni prevoz niti je zaista besplatan, niti je povećao broj Beograđana koji ga koriste, nije smanjio gužve u saobraćaju, a vlast je dobila „argument“ da se poklonu u zube ne gleda
Tačno godinu dana nakon velikog protesta u Kragujevcu pod sloganom „Sretnimo se na Sretenje", studenti će ponovo organizovati protest u Šumadiji.
Šta bi ste izabrali između glasa za Vučića i tri crvene ili da vam iseku struju? Pogotovo ako radite najgrublje povremene poslove, niste bili i nikad nećete otići na more, niti odvesti decu kod zubara
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
