U Srbiji je proglašena jednodnevna žalost zbog pogibije osmoro ljudi u starčakom domu u Barajevu. Koja su pravila dana žalosti i zbog čega smo sve na državnom nivou žalili poslednjih godina
U Srbiji je u sredu 22. januara dan žalosti zbog pogibije osmoro ljudi u požaru u domu za stare u beogradskoj opštini Barajevo.
Odluku o proglašenju dana žalosti donela je vlada Srbije na sednici održanoj u utorak 21. januara.
U požaru u Domu za smeštaj odraslih i starijih „Ivanović“ u mestu Veliki Borak u Barajevu poginulo je osam korisnika, a sedmoro je povređeno.
Dan žalosti se, prema zakonu, proglašava posle naročito teške nesreće koja za posledicu ima smrt, ranjavanje, ili teško oštećenje zdravlja većeg broja ljudi, ili u slučaju smrti visokog državnog funkcionera.
Dan žalosti može se proglasiti i u slučaju smrti ličnosti koja je imala visoke zasluge za zemlju, kao i povodom nekog tragičnog događaja, kad Vlada tako proceni. Odluku o proglašenju i trajanju dana žalosti donosi Vlada Srbije.
Može trajati najduže tri dana.
Pravila za dan žalosti
Zakonom o danu žalosti određena su pravila ponašanja.
Organi i organizacije, kao i druga pravna lica koja ističu zastavu, dužna su da u vreme Dana žalosti zastavu Srbije spuste na polovinu jarbola, odnosno koplja.
Mediji su dužni da umesto humorističkih, zabavnih, folklornih i drugih emisija sa zabavnom i narodnom muzikom, emituju muziku i emisije prikladne danu žalosti i da usklade programsku šemu.
Dnevne novine dužne su da na dan žalosti listove odštampaju u crnoj boji, navodeći na prvoj strani odluku o proglašenju dana žalosti i proglašenju njegovog obeležavanja.
U obrazovnim ustanovama dan žalosti obeležava se minutom ćutanja na prvom času nastave, a program nastave muzičkog obrazovanja prilagođava se danu žalosti.
Muzeji, pozorišta, bioskopi, organizacije koje imaju muzičko-scenske programe, arhive i druge ustanove u oblasti kulture obavezni su da svoje programe prilagode danu žalosti.
Dan žalosti u sportskim halama, na stadionima i igralištima obeležava se spuštanjem na pola jarbola ili na pola koplja zastava Srbije i sportskih klubova. Na početku događaja, odaje se pošta minutom ćutanja.
Za vreme dana žalosti je zabranjeno emitovanje narodne i zabavne muzike, odnosno održavanje programa zabavnog karaktera na javnim mestima.
Za kršenje ovih pravila, predviđena je kazna od 50.000 do 200.000 dinara za pravna lica, odnosno od 2.000 do 10.000 dinara za fizička lica.
Zbog čega su poslednjih godina proglašavani dani žalosti?
Ovo je drugi put od početka 2025. godine da su zastave spuštene na pola koplja na teritoriji čitave zemlje.
Zbog masovnog ubistva na Cetinju 1. januara kada je u masovnoj pucnjavi ubijeno 12 ljudi, 5. januar bio je proglašen danom žalosti u Srbiji.
Dva meseca ranije, zbog tragedije u Novom Sadu, kada je u rušenju nadstrešnice na železničkoj stanici stradalo 15 ljudi, 2. novembar bio je proglašen danom žalosti.
Tokom 2023. godine, dani žalosti proglašavani su nekoliko puta.
Zbog masovnih ubistava u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar u Beogradu, kada je učenik te škole ubio osmoro đaka i školskog čuvara i ubistava u Duboni i Malom Orašju kada je stradalo osmoro ljudi, u maju 2023. proglašena je trodnevna žalost na teritoriji Srbije.
Iste godine, septembra 2023, zbog napada u mestu Banjsko na Kosovu, kada je stradalo troje ljudi, proglašena je jednodnevna žalost.
Američka kompanija Palantir razvila je softver za posve novu dimenziju elektronske špijunaže. Takvu distopijsku predstavu o totalnoj kontroli imali su do sada samo najmaštovitiji pisci SF romana
I ove večeri se u više gradova Srbije održavaju protesti. U Novom Sadu se protestuje zbog privođenja dvojice muškaraca, Novi Pazar najavio blokadu bez prekida, dok se u Šapcu protestuje protiv iskopavanja litijuma
Nakon objave profesora Gorana Markovića, u kojoj se navodi da je uvaženom profesoru uručen otkaz od strane Akademije umetnosti, Akademija se obratila javnosti kako bi, prema njihovim rečima, demantovali brojne netačne navode koji stoje u pomenutoj objavi i razjasnili detalje vezane za angažman profesora
Beograđani su jutros mogli da primete učestale prelete aviona iznad glavnog grada. Razlog za pojačanu aktivnost u vazdušnom prostoru je priprema za promociju najmlađih oficira Vojske Srbije, objasnilo je Ministarstvo odbrane
Davor Macura našao se u žiži javnosti nakon što je objavljena vest da će Beograđani od ovog meseca račune za struju uplaćivati na račun u njegovoj Alta banci, umesto na trezorski račun. Iako možda najpoznatija, Alta banka nije jedina firma ovog biznismena bliskog SNS-u. Macura, naime, u svom vlasništvu ima još najmanje 13 firmi
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
