U Srbiji je proglašena jednodnevna žalost zbog pogibije osmoro ljudi u starčakom domu u Barajevu. Koja su pravila dana žalosti i zbog čega smo sve na državnom nivou žalili poslednjih godina
U Srbiji je u sredu 22. januara dan žalosti zbog pogibije osmoro ljudi u požaru u domu za stare u beogradskoj opštini Barajevo.
Odluku o proglašenju dana žalosti donela je vlada Srbije na sednici održanoj u utorak 21. januara.
U požaru u Domu za smeštaj odraslih i starijih „Ivanović“ u mestu Veliki Borak u Barajevu poginulo je osam korisnika, a sedmoro je povređeno.
Dan žalosti se, prema zakonu, proglašava posle naročito teške nesreće koja za posledicu ima smrt, ranjavanje, ili teško oštećenje zdravlja većeg broja ljudi, ili u slučaju smrti visokog državnog funkcionera.
Dan žalosti može se proglasiti i u slučaju smrti ličnosti koja je imala visoke zasluge za zemlju, kao i povodom nekog tragičnog događaja, kad Vlada tako proceni. Odluku o proglašenju i trajanju dana žalosti donosi Vlada Srbije.
Može trajati najduže tri dana.
Pravila za dan žalosti
Zakonom o danu žalosti određena su pravila ponašanja.
Organi i organizacije, kao i druga pravna lica koja ističu zastavu, dužna su da u vreme Dana žalosti zastavu Srbije spuste na polovinu jarbola, odnosno koplja.
Mediji su dužni da umesto humorističkih, zabavnih, folklornih i drugih emisija sa zabavnom i narodnom muzikom, emituju muziku i emisije prikladne danu žalosti i da usklade programsku šemu.
Dnevne novine dužne su da na dan žalosti listove odštampaju u crnoj boji, navodeći na prvoj strani odluku o proglašenju dana žalosti i proglašenju njegovog obeležavanja.
U obrazovnim ustanovama dan žalosti obeležava se minutom ćutanja na prvom času nastave, a program nastave muzičkog obrazovanja prilagođava se danu žalosti.
Muzeji, pozorišta, bioskopi, organizacije koje imaju muzičko-scenske programe, arhive i druge ustanove u oblasti kulture obavezni su da svoje programe prilagode danu žalosti.
Dan žalosti u sportskim halama, na stadionima i igralištima obeležava se spuštanjem na pola jarbola ili na pola koplja zastava Srbije i sportskih klubova. Na početku događaja, odaje se pošta minutom ćutanja.
Za vreme dana žalosti je zabranjeno emitovanje narodne i zabavne muzike, odnosno održavanje programa zabavnog karaktera na javnim mestima.
Za kršenje ovih pravila, predviđena je kazna od 50.000 do 200.000 dinara za pravna lica, odnosno od 2.000 do 10.000 dinara za fizička lica.
Zbog čega su poslednjih godina proglašavani dani žalosti?
Ovo je drugi put od početka 2025. godine da su zastave spuštene na pola koplja na teritoriji čitave zemlje.
Zbog masovnog ubistva na Cetinju 1. januara kada je u masovnoj pucnjavi ubijeno 12 ljudi, 5. januar bio je proglašen danom žalosti u Srbiji.
Dva meseca ranije, zbog tragedije u Novom Sadu, kada je u rušenju nadstrešnice na železničkoj stanici stradalo 15 ljudi, 2. novembar bio je proglašen danom žalosti.
Tokom 2023. godine, dani žalosti proglašavani su nekoliko puta.
Zbog masovnih ubistava u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar u Beogradu, kada je učenik te škole ubio osmoro đaka i školskog čuvara i ubistava u Duboni i Malom Orašju kada je stradalo osmoro ljudi, u maju 2023. proglašena je trodnevna žalost na teritoriji Srbije.
Iste godine, septembra 2023, zbog napada u mestu Banjsko na Kosovu, kada je stradalo troje ljudi, proglašena je jednodnevna žalost.
Novinar Predrag Ćurčija bio je deo spora protiv biznismena Vladimir Vrbaški koji je trajao osam godina. Iako je Apelacioni sud presudio u njegovu korist, troškovi i dalje nisu pokriveni
Milan Knežević reagovao je na izjavu crnogorskog premijera Milojka Spajića o zalihama naftnih derivata, ističući da u Crnoj Gori ima više droge nego goriva
Sud u Novom Sadu smanjio je odštetu dosuđenu članovima porodice jednog od nastradalih u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Umesto pet miliona dinara, sud je presudio da se isplati 3,5 miliona dinara, uz zakonsku kamatu
Kako se novosadski Spens našao na listi mesta zatočenja hrvatskih zarobljenika tokom rata devesetih, objašnjavaju za „Vreme“ stručnjaci koji se decenijama bave ratnim zločinima. I zašto su ova mesta i danas polje takmičenja u raspirivanju mržnje
Rekonstrukcija Opšte bolnice u Smederevskoj Palanci počela je 2020. uz obećanje da će za tri godine nastati jedna od najmodernijih bolnica u ovom delu zemlje. Šest godina kasnije, predsednik Srbije poredi je s javnim toaletom
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Ćacilend 6. marta slavi prvi rođendan. Naprednjačka okupacija Pionirskog parka govori sve o režimu Aleksandra Vučića. I mnogo o onima koji se protiv njega bune
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
