Nekadašnja predsednica Republičke komisije za kontrolu duvana Srmena Krstev kže da se u Srbiji ništa posebno ne preduzima da bi se smanjio broj pušača
Paklica cigareta u Srbiji će ponovo poskupeti zbog redovnog usklađivanja akciza. Kako su ranije pisale „Večernje novosti“, poskupljenje se očekuje u drugoj polovini januara ili početkom februara.
Dosadašnja praksa je bila da proizvođači uglavnom podižu cene za 10 dinara po paklici cigareta, što znači da će najjeftinija biti 340, a najskuplja 620 dinara, a moglo bi da dođe i do većeg poskupljenja.
Cilj izmena akciza na cigarete je usklađivanje sa standardima Evropske unije, po kojima bi do 2025. država trebalo da prihoduje najmanje 90 evra na 1.000 komada cigareta, što je 1,8 evra po paklici.
Cene duvanskih proizvoda se, inače, ne uvećavaju automatski svakog januara i jula, već Vlada Srbije mora da ih odobri i to na osnovu podnetog zahteva svakog proizvođača.
Inertna država
Srbija je u evropskom vrhu po broju pušača. Na osnovu brojnih istraživanja u svetu pokazalo se da je najveći motivator da ljudi prestanu da puše – podizanje cena duvanskih proizvoda.
Nekadašnja predsednica Republičke komisije za kontrolu duvana Srmena Krstev napominje da se u Srbiji ništa posebno ne preduzima kako bi se smanjio broj pušača. Kao najefikasniju meru koja bi mogla da se preduzme, a da ne šteti budžetu, predlaže značajno poskupljenje paklice cigareta, čime bi se znatno smanjio broj pušača među siromašnima i među mladima.
„Povećanje akciza mora da ide iznad nivoa inflacije i nivoa procenta povećanja prihoda stanovništva, da cigarete postanu nepristupačne, da bude suviše skupe. To je izuzetno efikasna mera. Države se toga boje, ali imamo podatke Ekonomskog instituta iz Beograda, reč je o istraživanju rađenom na nivou Srbije, koji pokazuju da ako se povećava cena cigareta kroz akciza i poreze, dolazi do pada pušača među siromašnima i mladima, a država ne gubi prihode“, ukazuje Krstev.
Prema podacima koje navodi Fiskalni savet, cene cigareta osetno variraju od preko 14 evra po paklici u Irskoj do približno 3 evra u Srbiji i Bugarskoj.
„Podaci pokazuju da su maloprodajne cene i akciza niže u zemljama Centralno Istočne Evrope(CIE) u odnosu na druge zemlje članice EU i to u proseku za oko 40 posto. Maloprodajne cene i akcize u Srbiji su za sada niže od proseka CIE, pa se očekuje da će u narednom periodu nastaviti i dalje da rastu – naveo je Fiskalni savet.
U Evropi svaki četvrti stanovnik puši
Najveći broj konzumenata duvana trenutno, 26,5 procenata, prema podacima izveštaja, ima u regionu Jugoistočne Azije, dok evropski region ne zaostaje – sa 25,3 procenata.
„U Evropi postoje velike razlike, najviše se puši u bivšim državama SSSR-a, na Balkanu i u tom delu južne i jugoistočne Evrope. Mere nisu preduzete kako treba, zakoni i kada se donesu se ne poštuju dovoljno, niti su izdvojena dovoljna sredstva za to“, kaže dr Krstev.
Za takvo stanje krivi institucije koje, kaže, treba da donesu mere zahvaljujući kojima pušenje više neće predstavljati normalan način ponašanja.
„Kada je svuda zabranjeno, kada se podižu značajno cene duvana, kada je zabranjeno reklamiranje, kada se vrši propaganda među decom da je to štetna navika“, navodi dr Krstev i dodaje da je značajna i uloga zdravstvenih radnika koji treba da savetuju pacijente da se odviknu od pušenja.
Totalna zabrana
Ministarka zdravlja Danica Grujičić govovo pre godinu dana rekla je da j gotov predlog Zakona o zaštiti stanovništva od duvanskog dima i da će, ukoliko se taj zakon usvoji, uslediti potpuna zabrana pušenja klasičnih i elektronskih cigareta u svim ugostiteljskim objektima i zatvorenim javnim prostorima.
Ona je iznela rezultat istraživanja koje su proveli da NALED-a i institut “Batut” prema kojem 75 odsto građana Srbije smatra kako bi trebalo zakonski zabraniti cigarete u zatvorenom prostoru. Ministarka kaže i da joj mladi ljudi u Srbiji upućuju pozitivne kritike kad je reč uvođenju zakonske zabrane konzumiranja cigareta u zatvorenim prostorijama.
„Ja ne mogu nikome da zabranim da puši, ali ko to želi ima otvoren prostor pa neka puši. Stalno ponavljam istu priču – mali je broj vaspitanih pušača koji vas pitaju da li vam smeta cigareta“, izjavila je ranije Grujičić.
Broj napada na lokale u Beogradu, posebno na Vračaru, ove godine je dvocifren, što ukazuje na mogućnost da posredi nisu izolovani slučajevi, već fenomen
Jezik kao ogledalo društvenih promena u godini na izmaku - koje su reči obeležile 2025?
Nemanja Lacković, poljoprivrednik iz Mačve, prekinuo je štrajk glađu pošto je zemljoradnicima obećan sastanak sa predstavnicima ministarstva. Ukoliko do dogovora ne dođe, najavljuju radikalne poteze
Uklonjeni su transparenti koji su godinama prikrivali deo ruševina Generalštaba. Ono što je izgledalo kao promocija vojske, zapravo je prikrivalo punu razmeru razaranja
„Sve što pamtim je da su migranti prolazili, sedeli na zemlji, neki od njih su ličili na kriminalce. To je sve čega se sećam. Bilo bi neprijatno šetati pored te reke. Kao da živite u kamenom dobu“, opisao je vlasnik kompanije Igl Hils Mohamed Alabar kako pamti lokaciju na kojoj je sagradio Beograd na vodi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
