Čovečanstvo od sutra, 24. jula, počinje da živi na ekološki kredit, jer je potrošilo sve prirodne resurse koje planeta Zemlja može da obnovi za godinu dana
Dan ekološkog duga čovečanstva nastupa svake godine sve ranije, uporedo sa sve bržim iskorišćavanjem prirodnih resursa, objavila je organizacija Global futprint netvork (Global Footprint Network), na osnovu podataka Univerziteta u Jorku o ekološkim otiscima i biokapacitetu država.
Ovogodišnji 24. juli pokazuje da čovečanstvo u ovom trenutku prirodu iskorišćava 1,8 puta brže nego što Zemljin ekosistem može da je obnovi.
Razlozi su, između ostalih, veća emisija CO2 nego što biosfera može da apsorbuje, ubrzana potrošnja vode, seča drveća, uništavanje ribljeg fonda.
Ta eksploatacija koja premašuje brzinu obnavljanja prirode uzrok je nestajajna biološke raznovrsnosti, deforestacije i sve više gasa sa efektom staklene bašte u atmosfera, što opet podstiče i ekstremne meteorološke pojave.
Posledica su i nestašce hrane, energetska nestabilnost, zdravstvene krize i oružani sukobi. Regioni, gradovi i preduzeća koja nisu pripremljena za tu novu realnost suočavaju se sa sve većim rizikom, navela je organizacija Global futprint netvork u saopštenju.
Sve raniji ulazak u ekološki dug
Od 1971. godine, od kada se vode podaci o ekološkim otiscima i biokapacitetu, dan ekološkog duga, bez obzira na izvesne metodološke izmene i modernizaciju načine izračunavanja, nastupa sve ranije.
Dok je 1971. godine bio krajem decembra, 1975. godine krajem novembra, 2005. godine je bio polovinom avgusta, a od 2019. godine nastupa prvih dana avgusta ili poslednjih dana jula.
Dan se razlikuje i od zemlje do zemlje. To je dana kada potražnja stanovnika neke države nadmaši ono što ekosistem njihove zemlje može da im ponudi za celu godinu.
Srbija u dugu od 8. maja
Srbija je svoje prirodne zalihe za ovu godinu potrošila još 8. maja, a 2024. godine ekološki dužnik je postala 23. maja.
Prva zemlja koja je, prema saopštenju, ove godine počela da živi na ekološki kredit bio je 6. februara Katar, a 17. februara mu se pridružio Luksemburg.
Zaključno sa petim mesecom, u ekološki dug su ušle i sve članice Evropske unije, sa izuzetkom Mađarske koja je to učinla 2. juna.
Prema istoj računici, poslednji će ove 2025. svoje godišnje prirodne zalihe potrošiti Indonezija, 18. novembra, i Urugvaj, 17. decembra.
Izvor: Danas
Dok će „obični“ građani moći da legalizuju objekte koje su bez dozvole izgradili na svojim parcelama, oni manje obični moći će da legalizuju vile u nacionalnim parkovima. Košta malo više, ali nije da nemaju
Nastavnici „Jovine“ gimnazije u Novom Sadu tvrde da su mesecima izloženi mobingu i pritiscima rukovodstva, zbog čega su najavili štrajk upozorenja
Letnje rasprave oko zabrane levičarskih kulturnih festivala u Hrvatskoj pokazale su da borba za javni prostor više nije samo kulturna, već duboko politička. Dok veteranske udruge targetiraju organizatore kao „mrzitelje Hrvatske“, levica ostaje zatvorena u uski festivalski krug
Od 12. oktobra oktobra 2025. godine, svi državljani zemalja koje nisu članice Evropske unije suočiće se sa novim pravilima ulaska u Šengen zonu – biometrijskim proverama i digitalnim evidencijama
Promena vlasničke strukture NIS-a urađena je pre svega da bi se povećale šanse da se američke sankcije NIS-u odlože na duži period od „medenog meseca“, kaže za „Vreme“ stručnjak za energetsku politiku Miodrag Kapor
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
