„Povratak imena“ je međunarodna komemorativna manifestacija koja se treću godinu održava i u Beogradu. Biće to pokazni primer vlastima srpske prestonice kako se poštuje nacionalna istorija
U Beogradu će u utorak biti održana međunarodna komemorativna manifestacija „Povratak imena“. Biće to pokazni primer vlastima srpske prestonice kako se poštuje nacionalna istorija.
Učesnici će ispod Brankovog mosta od 18:00 do 22h na prostoru ispod Brankovog mosta čitati imena žrtava političkih represija.
„Povratak imena“ je međunarodna građanska akcija sećanja na žrtve političke represije u SSSR-u, koja je nastala u Rusiji, a u organizaciji Memorijalnog društva, jednog od dobitnika Nobelove nagrade za mir 2022.
Svake godine uoči Dana sećanja na žrtve političke represije (30. oktobra), hiljade ljudi se postrojava i, smenjujući se, čitaju naglas imena ubijenih od strane sovjetskog režima.
Kampanja „Povratak imena“ prvi put je održana 2007. godine u centru Moskve, kod Soloveckog kamena na Lubjanki. Postepeno se proširila na mnoge gradove Rusije i sveta.
U Beogradu je „Povratak imena prvi put održan 2022. godine.
Kampanja „Povratak imena“ se, kažu organizatori, već „treću godinu odvija u pozadini sveobuhvatnog rata koji Rusija vodi protiv Ukrajine. U ovom ratu Ukrajinci brane ne samo svoju nezavisnost, već i demokratske vrednosti, od kojih su najvažnije sloboda i ljudska prava, suprotstavljanje diktaturi i represiji.“
„Dok smo u Srbiji, smatramo važnim da istaknemo da su Staljinove represije pogodile ne samo autohtone stanovnike bivšeg SSSR-a.
Među ubijenima ili poslanim u logore bilo je na stotine starosedelaca zapadnog Balkana. Stoga smo iz baza podataka odabrali imena žrtava Velikog terora od Srba, Hrvata, Bošnjaka i drugih ljudi sa prostora bivše Jugoslavije i pripremili kartice sa podacima o njima na ruskom i srpskom jeziku.
Želimo da ’Povratak imena’ prevaziđe rusku dijasporu i biće nam drago ako se naši srpski prijatelji pridruže akciji.“
Porodice žrtava u Duboni i Malom Orašju ostavljene su na cedilu, kako ekonomski tako i psihološki. Tako su ovi, prvenstveno emotivno, ranjeni ljudi dopali šaka medija koji izgleda ne brinu o tome šta bi moglo da im se dogodi
Većinski vlasnik jeste promenio upravu i smenio Dragana Šolaka. Dolazak novog direktora na čelo United Group Srbija nema nikakav uticaj na rad medija. N1 nije dobio novog direktora
Predsednik Demokratske unije Roma (DUR) Salih Saitović je povodom najava da će Srbija uvoziti radnu snagu iz inostranstva za potrebe fabrike Stelantis u Kragujevcu, pozvao državu da se „fokusira na obrazovanje i zapošljavanje domaćih Roma“
„Nepoverenje u institucije“ zvuči kao fraza, a u stvari je pošast. Šta se dešava u našoj psihi kada više ne možemo da verujemo da policija štiti nas i zakon, da nas lekari leče po savesti ili da država funkcioniše
Vlada Srbije usvojila je upisne kvote za Filozofski fakultet u Beogradu, Fakultet dramskih umetnosti i Fakultet primenjenih umetnosti
Devojke i momci – žrtve krvave nedelje – konačno su privukli pažnju Evrope. A u zemlji, dobar deo naprednjačkog biračkog tela više se ne pita da li će biti penzija i plata ako Vučić ode s vlasti, već hoće li ih primati ako ostane
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
