„Povratak imena“ je međunarodna komemorativna manifestacija koja se treću godinu održava i u Beogradu. Biće to pokazni primer vlastima srpske prestonice kako se poštuje nacionalna istorija
U Beogradu će u utorak biti održana međunarodna komemorativna manifestacija „Povratak imena“. Biće to pokazni primer vlastima srpske prestonice kako se poštuje nacionalna istorija.
Učesnici će ispod Brankovog mosta od 18:00 do 22h na prostoru ispod Brankovog mosta čitati imena žrtava političkih represija.
„Povratak imena“ je međunarodna građanska akcija sećanja na žrtve političke represije u SSSR-u, koja je nastala u Rusiji, a u organizaciji Memorijalnog društva, jednog od dobitnika Nobelove nagrade za mir 2022.
Svake godine uoči Dana sećanja na žrtve političke represije (30. oktobra), hiljade ljudi se postrojava i, smenjujući se, čitaju naglas imena ubijenih od strane sovjetskog režima.
Kampanja „Povratak imena“ prvi put je održana 2007. godine u centru Moskve, kod Soloveckog kamena na Lubjanki. Postepeno se proširila na mnoge gradove Rusije i sveta.
U Beogradu je „Povratak imena prvi put održan 2022. godine.
Kampanja „Povratak imena“ se, kažu organizatori, već „treću godinu odvija u pozadini sveobuhvatnog rata koji Rusija vodi protiv Ukrajine. U ovom ratu Ukrajinci brane ne samo svoju nezavisnost, već i demokratske vrednosti, od kojih su najvažnije sloboda i ljudska prava, suprotstavljanje diktaturi i represiji.“
„Dok smo u Srbiji, smatramo važnim da istaknemo da su Staljinove represije pogodile ne samo autohtone stanovnike bivšeg SSSR-a.
Među ubijenima ili poslanim u logore bilo je na stotine starosedelaca zapadnog Balkana. Stoga smo iz baza podataka odabrali imena žrtava Velikog terora od Srba, Hrvata, Bošnjaka i drugih ljudi sa prostora bivše Jugoslavije i pripremili kartice sa podacima o njima na ruskom i srpskom jeziku.
Želimo da ’Povratak imena’ prevaziđe rusku dijasporu i biće nam drago ako se naši srpski prijatelji pridruže akciji.“
Lični podaci čak 5.000 pacijentkinja jedne ginekološke klinike u Srbiji, sa imenima, brojevima telefona, ali i dijagnozama i terapijama, su procurili, saznaje „Vreme“. Klinika nije želela da plati otkup hakerima. Mogu li se pacijentkinje zaštititi i šta može da uradi država
Tokom noći nepoznata osoba bacila je dve bombe na jednu teretanu u Zemunu. Nije bilo povređenih, ali je pričinjena materijalna šteta
Krčka se zabrana upotrebe mobilnih telefona u srpskim školama. Kako to sprovesti i zašto ipak ta mera nije magični štapić? O tome nedeljnik „Vreme“ piše u novom broju
Kako su sa Vikipedije trajno banovani pojedini srpski desničari, šta su skrivili i koji im je bio cilj
Policija je u utorak, 31. marta, upala u zgradu Rektorata Univerziteta u Beogradu. Šta je sve tamo pronašla, prema podacima Višeg javnog tužilaštva u Beogradu
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Nije Vučić Putin, niti to može biti. Putina se ljudi plaše, a od Vučića im se samo ide u toalet. Da bi postao ozbiljan diktator, čovek mora za to da bude talentovan. I mora imati validniju diplomu od one dobijene od Vojislava Šešelja
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
