Jedan nemački par platio je 50.000 evra za „usluge“ surogat-majke u Argentini. To je razotkrilo mrežu sumnjivih agencija, ali i veliku dilemu – da li treba legalizovati ili pak zabraniti surogat-majčinstvo svuda?
U novembru 2023. nemački par Hajke i Klod putuju u Buenos Ajres kako bi dočekali svoju bebu. Rabi* je na svet donela surogat-majka u Argentini. Hajke i Klod tada su već u kasnim pedesetim. Prethodno su naručili bebu preko agencije i platili za nju gotovo 50.000 evra, piše Dojče vele (DW).
Po povratku u Nemačku, Rabi se prehladi. Hajke odvodi otprilike šest nedelja staru bebu u bolnicu zbog poteškoća s disanjem. Osoblje je zatečeno: Rabi ima samo argentinske dokumente.
Čini se da su i Hajkine poodmakle godine takođe primetne. Uz to se činila nesigurnom u ophođenju prema detetu. Bolnica kontaktira Socijalnu službu, koja se zabrinula za dobrobit deteta i preuzima Rabi u starateljstvo.
„Nova dimenzija“
Nemačke vlasti takođe informišu vlasti u Argentini. Tamo Rabi postaje „caso zero“ – „nulti slučaj“, što dovodi do opsežnih istraga o poslu sa surogat-majčinstvom.
Ovo vodi do optužbi za trgovinu ljudima i iskorišćavanje ranjivih žena u 48 slučajeva, što sada otkriva istraživački tim nemačkog javnog servisa NDR.
Prema navodima argentinskog tužilaštva, kriminalna mreža je profitirala od želje stranih parova da imaju decu. Mreža se proteže od klinika i notara do agencija, objašnjava Veronika Toler, direktorka Odbora za borbu protiv trgovine ljudima u Ministarstvu nacionalne bezbednosti.
„Aktivnosti i mreže“, kaže Toler, „novi su oblik“ trgovine ljudima. Dokumenta, koja je NDR dobio na uvid, takođe govore o sistematskoj praksi u kojoj se ekonomski ugrožene žene ciljano regrutuju kao surogat-majke.
Zabranjeno u Nemačkoj
Surogat-trudnoće su u Nemačkoj zabranjene. Međutim, za parove poput Hajke i Kloda, ugovaranje surogat-majki u inostranstvu nije kažnjivo. Ne postoje statistički podaci o tome koliko dece svake godine tako dolazi u Nemačku.
Instituti za istraživanje tržišta poput Global Markets Insights i Precedence Research procenjuju da su globalni prihodi od surogat-majčinstva za prošlu godinu iznosili nešto manje od 19 milijardi evra – i da rastu. Ne postoje međunarodni sporazumi ili propisi koji regulišu tematiku.
Istraživanje NDR-a pokazuje da komercijalne agencije često iskorišćavaju pravne rupe u nacionalnim zakonima ili čak prelaze zakonske granice. Na primer, jedna agencija koja posluje u Grčkoj rekla je novinarima NDR-a da dovoze surogat-majke iz inostranstva avionom i plaćaju im tek nakon što se vrate u svoje matične zemlje – a plaćanje da drugi iznesu trudnoću je zabranjeno u Grčkoj.
Agencija je kasnije na upit objasnila da je novac bio samo „nadoknada troškova“ i stoga legalan. Zemlja je od tada dodatno pooštrila svoje propise o surogat-majčinstvu.
U Argentini postoji regulatorna rupa: surogat zakonom nije ni izričito dozvoljeno ni zabranjeno. Međutim, budući da argentinski ustav zabranjuje prodaju tela, državno tužilaštvo klasifikuje plaćeno surogat-majčinstvo – kao neustavno.
Karlos Leiva, čovek iz agencije koja je organizovala Rabino rođenje govori u intervjuu za NDR. Leiva, rođen u Argentini, hvali se da je „otkrio“ svoju domovinu kao tržište surogat-majki. U poslu je, kaže, 15 godina i već je pomogao više od 400 porodica da dobiju decu. „Za njih sam Bog“, kaže u intervjuu.
Bez ugovora
Karlos Leiva negira da su on i agencije povezane s njim u Argentini nudili komercijalne usluge. Kaže da ne postoji „komercijalni ugovor“. Rabina surogat-majka, kako kaže, potpisala je samo „obrazac za medicinski pristanak“.
Prema novinarskom istraživanju, Rabina surogat-majka ipak je primila novac. Alehandri M, kako je rekla, ponuđeno je 10.000 dolara, od čega je deo plaćen u gotovini. „Trebao mi je novac“, objašnjava samohrana majka.
Međutim, prema navodima Karlosa Leive, to nije bio honorar, već „nadoknada troškova“. Leiva je dalje rekao: „Sve u životu je komercijalno.“ Protiv njega se vodi istraga u više od 20 slučajeva.
Složene korporativne strukture
Agencija za koju Leiva radi kao zamenik generalnog direktora deo je složene korporativne mreže.
MAHRTA LLC ima sedište u Delaveru, američkoj saveznoj državi poznatoj po fiktivnim kompanijama. Agencija navodno ima promet veći od četiri miliona američkih dolara.
Međutim, nemački par Hajke i Klod prvobitno je kontaktirao drugu agenciju: GAIA. Ta im je agencija na jednom sajmu plodnosti u Nemačkoj predstavila takozvani „argentinski program“.
GAIA ima sedište na Kipru i uputila je Hajke i Kloda na MAHRTA LLC. GAIA nije odgovorila na zahtev novinara za komentar.
Kritike zbog nedostatka nadzora
Pogođeni parovi i aktivisti žale se na nedostatak zakonske regulative i nadzora nad agencijama. Zabrana u Nemačkoj ne odvraća parove od korišćenja usluga surogat-agencija.
„To je realnost života u Nemačkoj“, kaže Tobias Devoht iz Udruženja za promovisanje legalizacije surogat-majčinstva u Nemačkoj.
Revolucionarna presuda Saveznog suda pojednostavljuje pravno priznavanje roditelja čija su deca rođena od surogat-majki u inostranstvu pod određenim uslovima. Međutim, standardi i propisi – poput onih za proveru parova koji nameravaju da budu roditelji – za komercijalne agencije ne postoje.
„U Nemačkoj smo u fazi u kojoj još uvek raspravljamo da ili ne, a ne o tome kako“, kaže Tobias Devoht.
Advokat za porodično pravo Marko Oldenburger, koji savetuje parove o surogat-majčinstvu u inostranstvu, kaže da nedostaje „hrabrih pravnih odluka“.
Zakon iz 1990.
Zakon o zaštiti embriona, koji zabranjuje surogatstvo, donet je 1990. Leni Brajmajer, bivša poslanica Bundestaga i portparolka za žensku politiku Socijaldemokratske partije (SPD), kaže da je od tada medicina mnogo napredovala.
Međutim, smatra da je zabrana u Nemačkoj ispravna stvar kako bi se surogat-majke zaštitile od iskorišćavanja i očuvala prava dece. „Novac teče, a onda se preda dete. To je trgovina ljudima“, kaže Brajmajer u intervjuu.
Ministarstvo za porodicu saopštilo je da još nije razmotrilo nalaze komisije za surogat-majčinstvo. Ova komisija osnovana je za vreme prethodne nemačke vlade.
Gde bi Rabi trebalo da živi?
Nemački sudovi raspravljaju o tome gde bi Rabi trebalo da odrasta u budućnosti. Nadležna Socijalna služba smatra da nemački par nije sposoban da brine o detetu. Prema nemačkom zakonu, Alehandra M. je zakonita majka.
Postupak sada traje više od godinu i po – neuobičajeno dugo, priznala je Socijalna služba nakon upita novinara.
Rabi od tada živi s hraniteljicom. Istraga u Argentini je u toku. Karlos Leiva je već izjavio: „Nisam učinio ništa loše.“
On više ne nudi usluge u Argentini. Kolumbija je, kaže, sledeće veliko tržište.
*pravo ime i prezime su promenjeni u tekstu zbog zaštite identiteta
Izvor: Dojče vele (DW)
Režim dodatno „čisti“ škole. Usledio je novi talas otkaza nastavnicima zaposlenim na određeno vreme, koji su onomad podržali blokade i studente, a kojih prošle godine nisu mogli "da se reše“, kaže za "Vreme" Dušan Kokot iz Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije
Načelnik Sektora za vanredne situacije o stanju na terenu i onome što očekuje ekipe u narednim danima.
Novi sistem obuhvata 30 kamera postavljenih na različitim lokacijama u Beogradu, a uređaji mogu da registruju devet vrsta saobraćajnih prekršaja
Splićaninu koji je kao petnaestogodišnjak seksualno zlostavljan u splitskoj crkvi Svetog Frane pravosnažno je dosuđeno 20.000 evra odštete. Županijski sud u Zagrebu potvrdio je presudu splitskog Opštinskog suda
Zašto su naši petnaestogodišnjaci funkcionalno nepismeni i kako bi ta duboka „rupa“ u obrazovanju lako mogla da se reši za pet godina, piše „Vreme“ u novom broju
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Petnaest godina ove vlasti se ogledaju u tome što duže od mesec dana nadležni ne umeju da ugase požar u Deliblatskoj peščari. Tu ne pomažu nikakve teorije zavere
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
