Foto: Tanjug/Vladimir Šporčić
Nakon potonuća barže sa hiljadu tona azotnog đubriva kod Bačke Palanke mali je rizik da bude ugroženo vodosnabdevanje, kažu stručnjaci
Stručnjaci kažu da nema mesta uzbuni dan pošto je kod Bačke Palanke nakon bliskog susreta sa stubom mosta potonula barža sa hiljadu tona azotnog đubriva.
Agencija za zaštitu životne sredine navodi da prve analize vode ne pokazuju promene.
Doduše, još nije najjasnije kakvo se tačno đubrivo nalazilo na barži i kako je bilo spakovano.
„Ukoliko je prevožena urea, doći će do reakcije i oslobađanja amonijak-joda. Ako je roba bila zatvorena pri kontaktu sa vodom, taj proces biće dugotrajan, odnosno, ako je đubrivo bilo u džakovima – to će dugo ostati u takvom stanju“, rekao je Dragan Povrenović, profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu.
Kao mesečni nivo azota koji izbace Beograđani
On je za RTS rekao da bi 460 tona azota u kontaktu sa vodom podiglo koncentraciju azota za 2,9 miligrama po litru što bi bila neznatna promena.
„Beograđani dnevno izbace 15 tona azota pa bi ovo bila mesečna koncentracija“, računa on.
„Naša je sreća što imamo reke kao što su Dunav i Sava, koje imaju veliki vodotok i koje imaju proces samoprećišćavanja“, dodaje Povrenović. „Siguran sam da u ovom trenutku ne moramo previše da strahujemo, ni kada je u pitanju kvalitet vode, niti kada je reč o vodosnabdevanju građana.“
Na mestu izlivanja mogući problemi
Slično pretpostavlja i Dragana Đorđević, naučna savetnica sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju. Kako je rekla listu Danas, više koncentracije azota bi ostavile posledica najviše na mestu izlivanja.
„ Tu može doći do pomora ribe ili povećanja pH vrednosti. Međutim, već dalje nizvodno, posledice će biti blaže. Dunav je jaka reka i razblažiće koncentraciju azota“, rekla je Đorđević uz ogradu da bi ocena bila znatno drugačija da su se uz azot izlili i neki teški metali.
Do nesreće je došlo u ranim jutarnjim satima u petak kad je natovarena barža „Lola-5“, koju je vukao nemački brod „Antonia“ potonula kod Bačke Palanke.
Do nezgode je došlo kada je brod udario u stub mosta „25-Maj“ koji spaja granične prelaze Bačka Palanka-Ilok.
Lični podaci čak 5.000 pacijentkinja jedne ginekološke klinike u Srbiji, sa imenima, brojevima telefona, ali i dijagnozama i terapijama, su procurili, saznaje „Vreme“. Klinika nije želela da plati otkup hakerima. Mogu li se pacijentkinje zaštititi i šta može da uradi država
Tokom noći nepoznata osoba bacila je dve bombe na jednu teretanu u Zemunu. Nije bilo povređenih, ali je pričinjena materijalna šteta
Krčka se zabrana upotrebe mobilnih telefona u srpskim školama. Kako to sprovesti i zašto ipak ta mera nije magični štapić? O tome nedeljnik „Vreme“ piše u novom broju
Kako su sa Vikipedije trajno banovani pojedini srpski desničari, šta su skrivili i koji im je bio cilj
Policija je u utorak, 31. marta, upala u zgradu Rektorata Univerziteta u Beogradu. Šta je sve tamo pronašla, prema podacima Višeg javnog tužilaštva u Beogradu
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Nije Vučić Putin, niti to može biti. Putina se ljudi plaše, a od Vučića im se samo ide u toalet. Da bi postao ozbiljan diktator, čovek mora za to da bude talentovan. I mora imati validniju diplomu od one dobijene od Vojislava Šešelja
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
