Foto: Tanjug/Vladimir Šporčić
Nakon potonuća barže sa hiljadu tona azotnog đubriva kod Bačke Palanke mali je rizik da bude ugroženo vodosnabdevanje, kažu stručnjaci
Stručnjaci kažu da nema mesta uzbuni dan pošto je kod Bačke Palanke nakon bliskog susreta sa stubom mosta potonula barža sa hiljadu tona azotnog đubriva.
Agencija za zaštitu životne sredine navodi da prve analize vode ne pokazuju promene.
Doduše, još nije najjasnije kakvo se tačno đubrivo nalazilo na barži i kako je bilo spakovano.
„Ukoliko je prevožena urea, doći će do reakcije i oslobađanja amonijak-joda. Ako je roba bila zatvorena pri kontaktu sa vodom, taj proces biće dugotrajan, odnosno, ako je đubrivo bilo u džakovima – to će dugo ostati u takvom stanju“, rekao je Dragan Povrenović, profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu.
Kao mesečni nivo azota koji izbace Beograđani
On je za RTS rekao da bi 460 tona azota u kontaktu sa vodom podiglo koncentraciju azota za 2,9 miligrama po litru što bi bila neznatna promena.
„Beograđani dnevno izbace 15 tona azota pa bi ovo bila mesečna koncentracija“, računa on.
„Naša je sreća što imamo reke kao što su Dunav i Sava, koje imaju veliki vodotok i koje imaju proces samoprećišćavanja“, dodaje Povrenović. „Siguran sam da u ovom trenutku ne moramo previše da strahujemo, ni kada je u pitanju kvalitet vode, niti kada je reč o vodosnabdevanju građana.“
Na mestu izlivanja mogući problemi
Slično pretpostavlja i Dragana Đorđević, naučna savetnica sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju. Kako je rekla listu Danas, više koncentracije azota bi ostavile posledica najviše na mestu izlivanja.
„ Tu može doći do pomora ribe ili povećanja pH vrednosti. Međutim, već dalje nizvodno, posledice će biti blaže. Dunav je jaka reka i razblažiće koncentraciju azota“, rekla je Đorđević uz ogradu da bi ocena bila znatno drugačija da su se uz azot izlili i neki teški metali.
Do nesreće je došlo u ranim jutarnjim satima u petak kad je natovarena barža „Lola-5“, koju je vukao nemački brod „Antonia“ potonula kod Bačke Palanke.
Do nezgode je došlo kada je brod udario u stub mosta „25-Maj“ koji spaja granične prelaze Bačka Palanka-Ilok.
Beogradski zborovi će u okviru akcije „Šetnja ljubavi“ obići fakultete i studentima uručiti simbolične poklone kao znak zahvalnosti za njihovu dosadašnju podršku. U isto vreme, novosadski zborovi najavljuju šetnju do zatvora na Klisi u znak solidarnosti sa političkim zatvorenicima u Srbiji
Saobraćajne gužve u Beogradu nastavljaju se i nakon vojne parade, jer pojedine ulice još uvek nisu prohodne. Zbog triatlona na Adi gradski prevoz će se i u nedelju (21. septembar) odvijati po izmenjenom režimu
U Beogradu su, prvi put, počeli da se održavaju časovi hrvatskog jezika s elementima nacionalne kulture. Hrvatski jezik se kao izborni predmet izučava u 15 škola u Vojvodini
Skupština opštine Stari grad pokrenula je inicijativu da se zaštiti čuveni „krug dvojke“ i da tramvajska linija postane kulturno dobro i turistička atrakcija prestonice
Poziv je usledio zbog dokumenta studenata u kom je navedeno šta je plan studentskog protesta tokom vojne parade
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
