S obzirom na spregu socijalnih uslova života i zdravstvene nejednakosti, u rizične grupe u Srbiji spadaju:
nezaposlena lica (26,6 odsto radno sposobnog stanovništva, podatak iz septembra 2007).
Studija pod nazivom „Opterećenje bolestima i povredama u Srbiji“ rađena je 2003. godine. Prema podacima iz te studije, najznačajniji teret bolesti u Srbiji odnosi se na nezarazne bolesti, odnosno na prvom mestu nalazi se ishemijska bolest srca. Na drugom mestu su cerebrovaskularne bolesti, zatim rak pluća, depresija, šećerna bolest, na šestom mestu saobraćajne nesreće, na sedmom samopovređivanje (samoubistva), zatim rak kolona i rektuma, rak dojke i rak želuca.
Najveći udeo mortaliteta u opterećenju pripada bolestima koje se pripisuju pušenju. Takođe, fizička neaktivnost, hipertenzija, gojaznost, povišen nivo holesterola imaju veliki doprinos opterećenju bolestima.
Kod muškaraca u Srbiji, prema podacima iz ove studije, na prvom mestu je pušenje koje nosi 18 odsto od ukupnih izgubljenih godina života, sledi hipertenzija sa 9,7 odsto, pa fizička neaktivnost sa 5,5 odsto. Kod žena u Srbiji, hipertenzija nosi najveće opterećenje mortalitetom sa 13,3 odsto od ukupnih izgubljenih godina, sledi fizička neaktivnost sa 8,2 odsto, pušenje je na trećem mestu sa 7,9 odsto, gojaznost na četvrtom.
Istraživanje zdravlja stanovnika Republike Srbije iz 2006. godine, obavljeno je uz finansijsku i stručnu pomoć Svetske banke, Svetske zdravstvene organizacije i Instituta za javno zdravlje Srbije. U njemu je obuhvaćeno 6156 domaćinstava, odnosno 14.522 odrasle osobe (više od 20 godina) i 2721 dete (između sedam i 19 godina).
Prema podacima istraživanja o zdravlju stanovnika Srbije iz 2006. godine, 15,7 odsto odraslih osoba svoje zdravlje ocenjuje kao veoma loše ili loše, 37,1 odsto kao osrednje, a 47 odsto ispitanih smatra da je njihovo zdravlje dobro ili veoma dobro. Međutim, iako je na skali vrednosti (ocena 1 – najvažnije, ocena 9 – najmanje važno) odrasla populacija u Srbiji zdravlje kao životnu vrednost u proseku ocenila veoma visoko (1,5), samo jedna četvrtina ispitanika imala je poželjan stav o odgovornosti za sopstveno zdravlje. Kada je reč o deci i adolescentima, skoro svi ispitanici, 92,3 odsto, svoje zdravlje ocenjuju kao dobro ili veoma dobro.
Što se mentalnog zdravlja tiče, kada je reč o psihološkim problemima građana Srbije, oni u proseku obuhvataju 55,8 odsto populacije. Podatak, praktično, pokazuje da više od polovine populacije ima psihološke probleme. Posmatrano u odnosu na tri kriterijuma (regionalna pripadnost, starost i socijalni status), najmanje psihološki uznemirenih ima u Beogradu (46,6 odsto), a najviše u istočnoj Srbiji (60,8); najmanje među populacijom između 20 i 34 godine (44,1 odsto), a najviše kod ljudi starijih od 75 godina (67,6); najmanje kod najbogatijih (46,5 odsto) i najviše kod najsiromašnijih (65,6 odsto).
Međutim, i pored očigledno masovnih psihičkih problema, stanovništvo Srbije je, prema podacima istraživanja, pokazalo i visok stepen vitalnosti, odnosno životne snage. Ocenjujući na skali od 0 do 100, samo kod 4,4 odsto odraslih osoba vitalnost je ispod ocene 72,5.
Jedan od najboljih rezultata u vezi sa zdravljem stanovništva postignut je na planu kontrole duvana, odnosno smanjivanja broja pušača. U periodu između istraživanja 2000. i 2006. godine broj pušača u Srbiji smanjen je za šest odsto. Danas u Srbiji ima 33,6 odsto pušača, a 2000. godine bilo ih je 40,5 odsto. Među ženama je skoro deset odsto pušača manje, a među muškarcima blizu četiri odsto. Ovi rezultati odnose se na odraslu populaciju. Kod mladih između 15 i 19 godina prevalenca pušenja 2006. godine bila je 15,5 odsto, dok je 2000. iznosila čak 22,9 odsto. Među dečacima danas je 6,4 odsto manje pušača, a među devojčicama 8,4 odsto.
Gojaznost predstavlja jedan od najvećih izazova u domenu javnog zdravlja u XXI veku, pri čemu su trendovi u nekoliko regiona sveta zaista alarmantni. Nezdrava ishrana i fizička neaktivnost predstavljaju glavne faktore koji dovode do prekomerne težine i gojaznosti, a ovi su pak glavni faktori rizika za najznačajnije nezarazne bolesti. Posledice prekomerne težine i gojaznosti, kada je reč o zdravlju, ogledaju se u hipertenziji i hiperlipidemiji (važni faktori rizika), koronarnom oboljenju srca, ishemijskoj kapi, dijabetesu tipa 2, određenim vrstama kancera, osteoporozi i psihosocijalnim problemima.
Prekomerna težina pogađa 25-75 odsto odrasle populacije u zemljama Evrope. Prema Svetskom zdravstvenom izveštaju iz 2002. godine, prevalenca gojaznosti, među evropskim zemljama, kada je reč o muškarcima najveća je bila u Hrvatskoj (slede Finska, Izrael, Mađarska, Bosna i Hercegovina), dok je kod žena prevalenca najveća u Turskoj (zatim u Ruskoj Federaciji, Bosni i Hercegovini, Izraelu, Finskoj).
S obzirom na podatke o gojaznosti stanovništva u Srbiji, iz istraživanja 2006. godine, više od polovine odrasle populacije ima problema sa prekomernom težinom. U kategoriji gojaznih nalazi se 18,3 odsto stanovnika, dok onih sa prekomernom težinom ima 36,2 odsto. Stanovnika sa normalnom težinom u Srbiji ima 38,3 odsto, dok je neuhranjenih, prema istraživanju, 2,3 odsto.
Nauka i činjenice ukazuju na dve grupe ciljeva koji su presudni za borbu protiv epidemije gojaznosti: optimizacija ishrane (uravnoteženje, a ponekad i ograničenje unosa hrane) i povećanje fizičke aktivnosti (barem 30 minuta redovne, umerene fizičke aktivnosti skoro svakog dana u nedelji).
Dve trećine populacije u Srbiji, prema podacima istraživanja, slobodno vreme provodi uglavnom sedeći. Ipak, broj odraslih osoba koje intenzivno vežbaju više od tri puta nedeljno dostigao je 25,5 odsto, što je znatno više od broja iz 2000. godine kada je svega 13,7 odsto populacije bilo aktivno na taj način. Takođe, istraživanje iz 2006. pokazuje da su bolji rezultati kada je reč o dovoljnom unosu voća i povrća ishranom.
U ispitivanju faktora i stepena rizika masovnih nezaraznih bolesti iz 2006. godine, došlo se do podataka da je skoro svaki drugi odrasli građanin Srbije dobio savet da promeni stil života (49,7 odsto). Od njih, više od jedne trećine populacije napravilo je najmanje jednu promenu u svom odnosu prema vlastitom zdravlju (37,8 odsto).
Istraživanje je pokazalo da u mlađoj populaciji postoji problem na koji treba hitno reagovati. Reč je o konzumiranju alkohola. Naime, u kategoriju povremenog konzumiranja alkohola svrstalo se 33,1 odsto mladih između 15 i 19 godina. Oko 60 odsto mladih izjasnilo se da nikada nisu pili alkohol ili da su ga probali jedanput ili dvaput.
Među populacijom od 15 do 19 godina, psihoaktivne supstance, prema istraživanju, probalo je 6,9 odsto ispitanika. Da im je droga bila nuđena reklo je 15,2 odsto mladih, a 21,5 njih reklo je da njihovi prijatelji uzimaju drogu.
Najveći deo stanovnika Srbije (90,5 odsto) danas zna šta je HIV/sida i svesni su rizika i načina prenošenja ove bolesti. Ipak, samo 4,2 odsto odraslih testirano je na HIV. U periodu između 2000. i 2006. zabeležena je i povećana tolerancija prema inficiranima HIV-om. Među mladima između 15 i 19 godina, 17,8 ispitanih ima neophodno znanje o HIV/sidi, poznaje preventivu seksualne transmisije, što je za 11,1 odsto poboljšanje u odnosu na 2000. godinu.
Kao glavna dostignuća u reformi zdravstvenog sistema u Srbiji, ministar zdravlja Tomica Milosavljević navodi: napredak u prevenciji pušenja i kontrole duvana, pokret za uvođenje kulture kvaliteta u zdravstveni sistem, usvajanje sistemskih zakona, veliko i ravnomerno investiranje u objekte zdravstvene zaštite, početak racionalizacije kadrova i kapaciteta u zdravstvenim ustanovama i aktivno učešće u radu Svetske zdravstvene organizacije.
S druge strane, u razloge neuspeha reformi, ministar Milosavljević ubraja: strah od socijalnih posledica (teško je naći rešenja za nezaposlenost i druge socijalne posledice), nemoć reformske koalicije (spontano se stvara antireformska koalicija), ideološke blokade i predrasude (nosioci reformi ne uspevaju da savladaju stereotipe i dogme postojeće situacije), i sistemske blokade (pokušaj uvođenja tržišta ne uspeva jer sistem počiva na odsustvu konkurencije).
