Fakultet u Arsenalu
Filološko-umetnički fakultet u Kragujevcu, koji od osnivanja pre 15 godina nema svoju zgradu i čijih 2000 studenata nastavu pohađa na šest-sedam lokacija u gradu, uskoro bi krov nad glavom mogao da nađe u starom delu Zastave. Lokalna samouprava i Univerzitet u Kragujevcu pokrenuli su inicijativu da se FILUM ili deo te visokoškolske ustanove smesti u Knežev arsenal, u kojem su se od 1853. do početka pedesetih godina prošlog veka proizvodili topovi i drugo oružje. Kada je sklopljen sporazum između Zastave i Fijata, lokalne vlasti otkupile su ovaj objekat, koji, inače, čini deo istorijskog kompleksa Milošev venac. Za obnovu kompleksa Knežev arsenal grad Kragujevac, Univerzitet i Ministarstvo obrazovanja konkurisaće kod evropskih fondova za novac.
Jedanaest medalja
Osnovci i srednjoškolci, učenici Matematičke gimnazije i osnovnih škola „Sveti Sava“ u Nišu i „Branko Ćopić“ u Beogradu, sa dva međunarodna takmičenja ove nedelje mladi matematičari vratili su se sa jedanaest medalja. Broj medalja jednak je broju učesnika. U Rumuniji i na Kipru, osvojeno je šest zlatnih i pet srebrnih. Mladi matematičari kažu da slobodno vreme provode u učenju, druženju i igranju igrica na kompjuteru. Nadaju se da će upisati neki od fakulteta prirodnih nauka – Kembridž, MAT ili Univerzitet u Beogradu. Prva opcija je fizika.
Nemačkoj trebaju inženjeri
Nemačka vlada je na sednici u Berlinu usvojila niz mera koje bi trebalo da doprinesu smanjenju nedostatka visokokvalifikovane radne snage u toj zemlji.
Povod za izmenu imigracionih zakona su pozivi privrednika da omogući visokokvalifikovanim stručnjacima izvan zemalja EU lakše dobijanje radne i boravišne dozvole, jer brojna radna mesta ostaju nepopunjena. Vlada u Berlinu planira bolje uslove rada za visokokvalifikovane radnike i njihove porodice, uvezivanje i starijih radnika u procese proizvodnje, te stvaranje boljih uslova za obrazovanje već od detinjstva. Još jedno od težišta novih planova je olakšavanje uslova pod kojima se dozvoljava dolazak strane visokokvalifikovane radne snage u Nemačku, i to iz država koje nisu članice EU. Savezna ministarka za rad, Ursula fon der Lejen navodi kako je Nemačkoj trenutno potrebno oko milion radnika, te da je prvenstveno reč o inženjerima mašinstva i elektrotehnike, te lekarima. Ona je potvrdila da se razmatra smanjenje donje granice godišnje zarade, što je preduslov firmama da dovedu inženjere iz inostranstva. Sada ta granica iznosi 66.000 evra, navodi Ursula fon der Lejen: „Verujem da je početna plata od 40.000 evra dovoljna.“
Praksa za studente
Univerzitet u Novom Sadu i Elektrovojvodina potpisali su ugovor o poslovnoj saradnji kojim su se obavezali da zajedničkim naporima doprinesu unapređenju stručnosti zaposlenih u Elektrovojvodini koja bi, sa druge strane, studentima pružila praktična znanja i usavršavanje.
Univerzitet će Elektrovojvodini, između ostalog, omogućiti edukaciju i dodatno obrazovanje zaposlenih, korišćenje Centralne biblioteke i drugih resursa, ali i obavljanje naučnih i stručnih istraživanja radi unapređenja delatnosti tog preduzeća.
„U narednom periodu naš razvoj moramo usmeriti na dobijanje, čuvanje i prenos energije koja nam je sve više potrebna“, naglasio je rektor Univerziteta Miroslav Vesković.
„Moje opredeljenje je da i čitav niz drugih delova Univerziteta, pored FTN-a, bude aktivno uključen u ovu saradnju. Dakle, da pitanje energije, energetske efikasnosti i uopšte politike u toj oblasti zajedno promišljamo i rešavamo“, dodao je on. Spoj prakse, znanja i petodecenijskog iskustva Elektrovojvodine trebalo bi da dâ novi kvalitet koji će nam omogućiti bolje, srećnije i bogatije sutra“ istakao je tom prilikom direktor Elektrovojvodine Tihomir Simić.
U okviru obeležavanja 51. godišnjice Univerziteta u Novom Sadu dodeljene su i zahvalnice stipenditorima Fonda za podsticanje napredovanja darovitih studenata i mladih naučnih radnika i umetnika univerziteta. Zahvalnica je uručena i profesorki Svetlani Lukić-Petrović, koja je ceo novčani iznos Oktobarske nagrade grada donirala za stipendije Fonda. „Mi treba da budemo svesni da su najrazvijenije zemlje, zemlje koje ulažu u nauku, u visoko obrazovanje, jer to je zaista ulaganje u budućnost“, izjavila je prof. dr Svetlana Lukić-Petrović. Stipendije za 48 nadarenih studenata, ove godine, omogućilo je 11 institucija i nekoliko profesora Univerziteta.
