Šta je socijalni imunitet

Socijalni insekti žive u velikim zajednicama u kojima se neprekidno odvija interakcija među desetinama hiljada jedinki. Od bogatog „društvenog života“ individue imaju velike koristi, ali bi on mogao i veoma skupo da ih košta zbog potencijalno učestalije izloženosti bolestima, virusima, bakterijama i parazitima. Povrh svega, pre četiri godine, Konzorcijum za sekvencioniranje genoma pčele otkrio je da medonosne pčele (Apis mellifera), koje neguju izrazito socijalni životni stil, imaju prilično razređeniji individualni imunitet u poređenju sa nesocijalnim insektima. Ipak, evolucija se pobrinula da nešto slabiji repertoar imuno odgovora jedinki kompenzuje higijenskim ponašanjem i mehanizmima na nivou zajednice koje biolozi odnedavno označavaju skupnim pojmom socijalni imunitet. Ovom vrstom zaštite su, pored pčela, opremljeni i ostali superorganizmi (mravi, termiti i ose).

Baš kao što različiti organi složenijih organizma imaju specifične funkcije, socijalne insekte karakteriše kastinska podela poslova koja, između ostalog, doprinosi smanjenju rizika od infekcije. Tako je uloga jedne kaste termita da, ukoliko preti opasnost od infekcije, izvodi patogeni alarm – specifične vibracije koje treba da upozore ostale članove zajednice da se udalje od izvora zaraze. Parazitski mravi (Polyergus breviceps) imaju običaj da „upadnu“ u gnezdo bliske neparazitske vrste, da ukradu njihovo leglo i porobe njene radilice koje, da bi se odbranile, svojim specijalno razvijenim četvrtastim glavama, zajedničkim snagama i vrlo uspešno, zatvaraju ulaz u gnezdo, na način sličan zarastanju rane. Jedna druga vrsta mrava ubira listove i svakodnevno po nekoliko primeraka donosi u gnezdo. Kod njih se razvila neobična kasta nežnijih radilica koje se „prevoze“ na listovima koje nazad do gnezda prenose njihove krupnije sestre. Nedavno istraživanje pokazalo je da ove male radilice imaju dvostruku ulogu, da spreče mušice da polože svoja jaja na njihove snažnije sestre koje su zauzete transportovanjem listova, kao i da „očiste“ listove od gljivičnih spora. Pored toga, socijalni insekti, slično formiranju granuloma u individualnim organizmima, oko parazita dospelih u gnezdo grade male „zatvore“ sačinjene ili od radilica (analognih imuno ćelijama) ili od čvrstih materijala (koji podsećaju na vezivno tkivo). Ovakvo ponašanje do sada je zabeleženo samo kod medonosnih pčela koje malu košničinu bubu zatvaraju u svojevrsan „propolisni zatvor“, a stršljena ubijaju tako što radilice svojim telima oko njega formiraju „termičku loptu“. Sakupljanje smola biljnog porekla, karakteristično za pčele i neke vrste mrava, jedan je od važnijh mehanizama socijalnog imuniteta, a nedavno je i eksperimentalno potvrđeno da pčele u prisustvu propolisa imaju znatno nižu ekspresiju gena odgovornih za imunitet. Pošto evolutivni uspeh zavisi od broja potomaka ili gena koji se prenose na narednu generaciju, socijalni insekti, baš kao i individualni organizmi, poseduju specijalne mehanizme za zaštitu reproduktivnih jedinki (superorganizmi), odnosno ćelija (složeniji organizmi). Naime, matica se najčešće nalazi u centru gnezda, okružena isključivo mladim radilicama, koje se, ukoliko dođu u kontakt sa infekcijom, prebacuju na neki od poslova daleko od nje. Neke vrste mrava buduće naraštaje štite prskanjem legla posebnom supstancom sa antrimikrobnim svojstvima.

Kod jedinki složenih organizama, ali i kod socijalnih insekata imuno odgovor započinje (1) odbranom granice, nastavlja se (2) telesnom zaštitom, a završava (3) reproduktivnom odbranom, odnosno indirektnom zaštitom narednih generacija