“Svesni toga da su cene prehrambenih proizvoda možda i najvažnija stavka kućnog budžeta i od izuzetnog značaja za održavanje životnog standarda građana, odlučili smo da upravo pred praznike, u novembru i decembru, ponudimo još povoljnije cene redovnog asortimana i tako pokažemo potrošačima da smo tu za njih u svim tržišnim okolnostima”
Akcija “Najbolja cena” završena je krajem oktobra, a trajala je dva meseca. Pre početka kampanje, premijer Srbije Miloš Vučević rekao je da će ova akcija jednom domaćinstvu uštedeti “između 8.000 i 25.000 dinara mesečno”, a snižene su bile cene oko 80 proizvoda. Po završetku ove akcije, kompanija “Lidl” je 1. novembra najavila sniženje cena tokom čitavog meseca u svim svojim prodavnicama za više od 50 artikala iz redovnog asortimana.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da su potrošačke cene u oktobru 2024. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane za 4,5 odsto. Cene hrane i bezalkoholnih pića za prvih deset meseci ove godine u odnosu na prethodnu porasle su za 3,1 odsto. O tome kakve su cene u Srbiji i kako ih “Lidl” formira, razgovarali smo sa generalnim direktorom kompanije Draganom Čigojom.
“Definitivno je primetno da se na tržištu dešavaju promene, kao i da se nekada dešavaju skoro na dnevnom nivou, a mi smo se od prvog dana pozicionirali kao kompanija koja je spremna da se prilagođava dinamici koju tržište diktira i postanemo i ostanemo prvi izbor potrošača. U tome nam pomaže i konstantna optimizacija procesa i efikasnost lanca snabdevanja, kako bismo i pored porasta cena sirovina i ostalih operativnih troškova poslovanja, bili u prilici da potrošačima ponudimo najpovoljnije cene pritom zadržavajući visok nivo usluge i kvaliteta”, kaže Čigoja.
“VREME”: Kako je “Lidl” odgovorio na visoku inflaciju u prethodne tri godine? Koliko se cene prilagođavaju mogućnostima potrošača?
DRAGAN ČIGOJA: Upravo smo tokom perioda kada su ekonomske promene počele, odlučili da poskupljenja ne prenosimo 1 na 1 na potrošače, već da svesno napravimo izbore koji će biti u interesu kupaca kako bismo nastavili da gradimo odnos poverenja koji smo ostvarili prilikom dolaska na tržište. Ovo potvrđuju i najnovija istraživanja koja pokazuju da “Lidl” ima najpovoljniju mesečnu potrošačku korpu. (Izvor: Agencija za istraživanje tržišta NMS Market Research. Analiza vrednosti nedeljne potrošačke korpe hrane i bezalkoholnih pića, 11–13.10. 2024. Istraživanje se zasniva na prosečnoj potrošačkoj korpi definisanoj od strane Republičkog zavoda za statistiku i sadrži najviše 73 proizvoda. Analiza je vršena u 5 maloprodajnih lanaca: DIS, Idea, Lidl, Maksi, Roda u četiri grada u Republici Srbiji.)
Dodatno, početkom novembra smo najavili sniženje cena za više od 50 artikala iz redovnog asortimana. Među pomenutim artiklima nalazi se i oko 20 proizvoda iz segmenta kućne hemije i kozmetike čije su cene od početka novembra trajno snižene.
Svesni toga da su cene prehrambenih proizvoda možda i najvažnija stavka kućnog budžeta i od izuzetnog značaja za održavanje životnog standarda građana, odlučili smo da upravo pred praznike, u novembru i decembru, ponudimo još povoljnije cene redovnog asortimana i tako pokažemo potrošačima da smo tu za njih u svim tržišnim okolnostima. Ova odluka nije odgovor na trenutne tržišne trendove i kratkoročnog tipa, već kao što sam pomenuo, jasno opredeljenje da su potrošači srž našeg poslovanja.
Kompanija “Lidl”, kao deo nemačke Švarc grupe (Schwarz Gruppe), jedan je od vodećih prehrambenih trgovinskih lanaca u Nemačkoj i Evropi i posluje u 32 zemlje širom sveta. U čemu se razlikuju navike potrošača van Evrope, a naročito u Srbiji?
Svako tržište je priča koju odlikuje veliki broj faktora – od specifičnih lokalnih potrošačkih navika, do učestalosti kupovine, životnog standarda građana, poverenja u trgovinske lance i tako dalje. Iako je jedan od najvećih evropskih trgovinskih lanaca, za “Lidl” je zanimljivo da izuzetno obraćamo pažnju na potrebe lokalnog stanovništa u svakoj zemlji u kojoj kompanija posluje. Tako je, recimo, u Srbiji ubrzo nakon dolaska na tržište napravljena i cela linija pod nazivom “S ljubavlju, domaće”, za koju proizvode isključivo domaći prozvođači, a koji obuhvataju artikle koji su specifični za podneblje i tradicionalnog su karaktera.
Takođe, pored prilagođavanja asortimana na ovaj način, izuzetno smo ponosni na činjenicu da već sada, nakon šest godina poslovanja, možemo da se pohvalimo i informacijom da u asortimanu imamo više od 800 domaćih proizvoda. S tim u vezi, verujem da smo kao Lidl Srbija napravili odličan balans između onoga što je nemački kvalitet i potreba lokalnog tržišta, što rastući broj naših potrošača i njihovo zadovoljstvo koje je iz dana u dan sve veće i potvrđuje.
Potrošači u Srbiji se često bune jer u inostranstvu u “Lidlu” mogu da pronađu proizvod koji je jeftiniji nego u Srbiji. Zbog čega se ovo dešava? Da li postoji razlika u formiranju cena između Srbije i drugih zemalja?
Kada je formiranje cena u pitanju, na to utiču brojni faktori. U prethodnom periodu primetne su velike globalne tržišne promene kao što su poskupljenje sirovina ili proizvoda, logistike i transporta, ali i lokalni uslovi poslovanja za nas u Srbiji – od pregovora sa distributerima, do troškova lokalnog karaktera kao što je, na primer, porast cena analiza o bezbednosti i kvalitetu proizvoda, bilo da je reč o onima koje se obavljaju na graničnim prelazima, ili o analizama koje interno sprovodi “Lidl” sa svojim dobavljačima oko provere standarda.
U ovom procesu ulogu ima i činjenica da nismo zemlja Evropske unije, te stoga imamo i dodatne troškove uvoza i carinjenja određenih grupa proizvoda, ali i dodatnih uvoznih i drugih taksi koje se uvode na nivou države. Tu su svakako i ostali operativni troškovi u porastu, kao na primer komunalne usluge, energenti i tako dalje. Svi ovi parametri utiču na finalno formiranje cene za potrošače na nacionalnom nivou, ali mi se svakako kao kompanija trudimo da povećanje cena operativnih troškova ne prenosimo u punoj meri na potrošače, što verujem da je i primetno u našim cenama.
Ono po čemu smo mi do sada već prepoznati je i to da naša cenovna politika uvek ide na korist potrošača i da smo i u Srbiji prepoznati kao trgovinski lanac koji zaista nudi najbolji odnos cene i kvaliteta. Kako mi volimo da kažemo – u svakom poslovanju imate dva puta. Jedan je usmeren na kratkoročnu dobit, da što više zaradite za što kraće vreme. Drugi je da postepeno gradite dugoročnu dobit, a to zahteva održivo poslovanje. Mi smo definitivno usmereni na dugoročne ciljeve i na budućnost, uvereni da će upravo ovakav način poslovanja očuvati poverenje koje sa potrošačima gradimo već više od šest godina.
“Lidl” je dugo kupovao povrće jedne turske kompanije, a radnici pomenute firme su pre nekoliko meseci izneli teške optužbe da rade pod nemogućim uslovima. Koliko ovakve situacije utiču na poslovanje? Kako ih rešavate?
“Lidl” kao međunarodna kompanija izuzetno vodi računa o društveno odgovornom poslovanju u svim aspektima koji mogu biti relevantni za industriju. U našem slučaju, to su ne samo naši prodajni objekti i naše poslovanje koje ima direktan kontakt sa potrošačima, već i ceo lanac snabdevanja. Kompanija na globalnom nivou ima standarde i potpisuje Kodeks ponašanja kojim obavezuje svoje saradnike, partnere i dobavljače na, između ostalog, fer odnos prema zaposlenima.
Ukoliko se ispostavi da je neki od dogovorenih parametara saradnje prekršen, mi kao kompanija reagujemo i na taj način šaljemo poruku da nam je izuzetno važno da poslujemo u skladu sa zakonima i načelima održivosti u različitim aspektima. Ovim dajemo svoj doprinos pravednijem društvenom poretku i budućnosti u kojoj će fer odnos biti podrazumevani standard poslovanja svuda u svetu.
Kompanija Lidl Srbija je ove godine dobila nagradu “Izabrana prodavnica godine”. Kakve ste projekte pokrenuli nakon toga za dalje unapređenje ponude potrošačima?
Nagrada za “Izabranu prodavnicu” nam je od izuzetnog značaja, ne samo zbog poverenja koja smo imali u metodologiju sprovođenja istraživanja, već i zato što je to još jedna potvrda da smo na dobrom putu da odnos koji već ima izuzetno čvrste temelje nastavimo da gradimo i uz podršku naših potrošača.
Pored pomenutih aktuelnih aktivnosti na polju osnižavanja cena u našim prodavnicama, prošle godine smo, recimo, uveli u sve naše prodavnice elektronske cenovne oznake, što je projekat koji pokazuje sve ono o čemu smo u ovom intervjuu govorili – “Lidlovu” posvećenost efikasnosti u procesima, ali i društveno odgovornom poslovanju.
Digitalne cene značajno doprinose smanjenju vremena koje naši prodavci utroše na postavljane papirnih oznaka, broj grešaka pri njihovom postavljanju je znatno manji, te potrošači u svakom trenutku imaju uvid u tačne i aktuelne cene.
Sa druge strane, digitalne cene direktno doprinose uštedi od oko 21 tone papira na godišnjem nivou, koja bi se upotrebila za proizvodnju papirnih cenovnih oznaka. Takođe, bavimo se brojnim društveno odgovornim projektima, a tokom leta smo aktivno pokrenuli i temu osvešćene ishrane. “Hrana za bolje sutra” izuzetno je važna za nas kao kompaniju jer prepoznajemo uticaj koji imamo u pogledu načina ishrane kod ljudi i odgovornog ponašanja po pitanju zdravlja potrošača i planete. Zato se u okviru svoje strategije “Lidl” obavezao da će posvećeno raditi na tome da uz transparentnu komunikaciju pruži što širi asortiman ponude zdravijih i održivijih proizvoda i olakša donošenje odgovornih odluka prilikom kupovine.
Verujemo da su ovo samo neke od tema i naših aktivnosti koje će potrošače dodatno motivisati da budu deo “Lidl” priče, da nastavimo da zajedno gradimo bolje sutra u svakom smislu te reči.
Više od 50.000 roditelja ispratilo Lidlov projekat “Lupilu radionice ranog razvoja”
Tokom blokada u petak samo ludom srećom niko nije poginuo. Ali, fitilji su sve kraći. Tako to biva onde gde vlast ima samo jedan princip – da ostane na vlasti
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić upravo je nacrtao mete na leđima studenata koji traže pravdu blokiranjem fakulteta. Treba li sada da vajne „patriote“ potežu štangle, noževe i bejzbol palice na ove momke i devojke optužene da su gramzivi plaćenici
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
