Opština Zvezdara je učestvovala u izradi urbanističkih planova. Kakvi su planovi i zbog čega su važni?
Grad Beograd, kao i opština Zvezdara 2000. godine bili su suočeni s vrlo zastarelim urbanističkim planovima. To je bio jedan od glavnih uzroka ekspanzije bespravne gradnje. Zato je Zvezdara aktivno učestvovala u izradi generalnog plana, koji je usvojen prošle godine i osnova je za donošenje čitavog niza regulacionih planova koji se trenutno nalaze u različitim fazama izrade. Za Zvezdaru je važno da se u delu autoputa koji joj pripada predvidi industrijska zona i da se kao prioritet grada napravi unutrašnji magistralni prsten: deo saobraćajnice koji od starog Beograda preko novog mosta na Adi Ciganliji i grada Beograda stiže do Pančevačkog mosta. Tu postoji ogroman potencijal upravo zato što unutrašnji magistralni prsten zahvata dobar deo Zvezdare i seče veoma važne saobraćajnice – Ulicu Dimitrija Tucovića i Bulevar kralja Aleksandra.
Ono što je zapostavljeno, a za Zvezdaru veoma važno jeste spoljna magistralna tangenta koja je okvir regulacionog plana Mirijeva i proteže se sve do Ostružnice. Ta saobraćajnica će stvoriti potencijale za industrijsku gradnju. Uspeli smo da ubedimo gradske urbaniste i vlasti da su ovi planovi vrlo važni, pa na nekim mestima već može da se vidi početak radova. Koliko dobrim urbanističkim planovima postajemo privlačni za investitore, dokaz je izgradnja Maksi diskonta u Mirijevu i Vera u Denkovoj bašti.
Koliko je grad pomogao u realizaciji planova opštine?
U vreme ovog mandata, za razliku od prethodnog, bilo je mnogo više investicionih ulaganja, što je ostvareno pre svega zahvaljujući gradu Beogradu. Za sve programe koji su bili dobro obrazloženi naišli smo na razumevanje i obezbeđena su finansijska sredstva. Na taj način je formirana ambulanta na Konjarniku, a adaptirane su ambulante u Malom i Velikom Mokrom Lugu. Deo investicija odvojen je za Sportski centar „Olimp“ a u toku je i program za sređivanje UPC-a „Vuk Karadžić“. Ove dve javne ustanove izgrađene su sredstvima opštine, ali su se tokom perioda transformisale u društvena preduzeća koja nisu bila u stanju da održavaju svoje objekte. Opština je zato u „Olimpu“ renovirala salu, a na UPC-u „Vuk Karadžić“ biće saniran krov i obnovljena fasada.
Dugi niz godina u jednom od vrtića bile su smeštene izbeglice, a njihovo raseljavanje najavljivano je mnogo puta.
Jedno veoma lepo mesto, „Zvezdani gaj“, koje pripada predškolskoj ustanovi „Zvezdara“ i nalazi se u Zvezdarskoj šumi, nakon deset godina ponovo će biti vraćeno prvobitnoj funkciji. Problem i status izbeglica konačno je rešen, pa je otpočelo sređivanje prostora. Uskoro će beogradska deca, kao i deca iz unutrašnjosti koja dolaze na ekskurzije, moći da uživaju u reprezentativnom objektu koji ima odličnu lokaciju, mir, bioskopsku salu, igralište i mnoge druge sadržaje. Nekoliko objekata predškolskih ustanova opština je uredila i kroz program Evropske agencije za rekonstrukciju „Škole za demokratiju“. Na primer, vrtić „Sunčica“ je bio ruinirana baraka, ali je pomoću ovog programa potpuno renoviran i sada je to izuzetno lepo mesto.
Da li se opština angažovala na problemu socijalno ugroženih?
Nakon kriza devedesetih godina ustanove su ostale bez sredstava za obavljanje svojih funkcija, između ostalih i Centar za socijalni rad. Svakodnevno su nam se javljali građani tražeći pomoć, bilo za nabavku lekova, operacije, sredstva za školovanje, za talentovane, nezaposlene… Zato smo formirali Komisiju Izvršnog odbora za rešavanje socijalnih problema koja je odredila kriterijume za dobijanje pomoći i počela s radom. U listu „Naša Zvezdara“ nakon svake akcije objavljivani su spiskovi građana kojima je opština pomogla.
Nakon nezaboravne godine u evropskom fudbalu, Lidl sa nestrpljenjem iščekuje nastavak partnerstva kao zvanični partner UEFA Lige Evrope i UEFA Lige Konferencija i u sezoni 2025/26.
U sremačkom selu Klenak, među plodnim poljima i ušorenim kućama, nalazi se jedno domaćinstvo koje je uspelo da spoji tradiciju i savremenu poljoprivredu. Porodica Rajčević iz ovog sela već godinama uspešno uzgaja lubenice, a danas su najveći pojedinačni snabdevač lubenicama za Lidl u Srbiji. Njihova priča je priča o predanosti, znanju, domaćinskom pristupu i viziji
Da bi se godišnje prehranila jedna osoba, potrebno je prosečno 2022 kvadratna metra, što je malo više od tri teniska terena. Procenjuje se da će do 2050. godine svako od nas imati “na raspolaganju” 1700 kvadratnih metara.(1) Naime, globalna populacija premašila je 8 milijardi ljudi, a očekuje se da će do sredine ovog veka dostići oko 10 milijardi. Zato je jedan od najvećih izazova pred čovečanstvom da sačuva resurse za ishranu rastuće populacije
Zvuči kao veliki izazov – hraniti sebe zdravo, a istovremeno brinuti o planeti. Ali baš u svakodnevnim izborima koje pravimo – u prodavnici, kuhinji, pa i dok čitamo deklaraciju – krije se ogroman potencijal za promenu
Od 29. jula, Yettel u ponudi ima sav relevantan informativni, dečiji, zabavni i premijum sportski sadržaj. Kroz dva nova tarifna paketa, kompanija uvodi 29 dodatnih kanala, zajedno sa N1 i Nova, koji su uključeni u novi osnovni paket
Kao što Vučić govori o dijalogu, Dačić i Vasiljević zbore o zakonu, borbi protiv kriminala i policiji od koje „ni jedne nema bolje“. Reč je o čistom fejku, kao što je i sve ostalo pod naprednjačkim režimom
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
