Odlukom Ministarstva prosvete građansko vaspitanje ili vaspitanje za demokratiju i građansko društvo, u sistem obrazovanja Republike Srbije uvedeno je školske 2001/2002. godine za prvi razred osnovne i prvi razred srednje škole. Nakon toga Ministarstvo prosvete preduzelo je niz sistemskih rešenja i aktivnosti, koje su dovele do toga da se građansko vaspitanje uključi u nastavni plan i program, linearno u sve razrede osnovne i srednje škole, kao obavezan izborni predmet. U procesu razvoja kurikuluma, priručnika za nastavnike i programa za edukatore, važnu ulogu ima Udruženje građana za demokratiju i građansko obrazovanje Građanske inicijative, koje na ovim zadacima radi u saradnji sa Ministarstvom prosvete.
Program „Građansko obrazovanje“ Građanskih inicijativa usmeren je na različite aspekte razvoja predmeta građanskog vaspitanja u osnovnim i srednjim školama u Srbiji.
Na Fakultetu političkih nauka u Beogradu u toku je specijalistička obuka za nastavnike/ce građanskog vaspitanja u srednjim školama Srbije, a paralelno se radi na programu za nastavnike u osnovnim školama. Program specijalističke obuke se ostvaruje u saradnji sa Fakultetom političkih nauka. Objavljeno je istraživanje o uticaju sedmogodišnjeg postojanja ovog predmeta na znanja i stavove učenika u osnovnim i srednjim školama.
Započeto je i drugo istraživanje koje će trajati četiri godine i meriće napredovanja učenika koji su školske 2009/2010. godine upisali srednje škole u četvorogodišnjem usvajanju znanja i veština koje nudi ovaj predmet. Učenici koji su prošle godine upisali srednju školu prvi put su se sreli sa građanskim vaspitanjem. Nakon pilot-projekta, u sedam srednjih škola se nastavljaju časovi „Promišljanja o demokratiji“, zasnovani na precizno utvrđenim koracima, kojima se učenici podstiču da odluke donose nakon procesa sagledavanja različitih argumenata, razmatrajući i one sa kojima se lično ne slažu. Pored toga, Građanske inicijative tromesečno objavljuju „Demokratsko građanstvo“, časopis namenjen nastavnicima i drugima koji se bave razvojem građanskog vaspitanja. Časopis sadrži informacije o praktičnim politikama i dobrim praksama iz čitavog sveta, a nastavnici imaju priliku da pročitaju šta se na planu građanskog vaspitanja događa u Srbiji. Časopis ide na adrese svih srednjih i osnovnih škola u Srbiji.
„Promene koje su se dogodile posle 2000. godine, po prirodi stvari su Građanske inicijative okrenule, od onoga što smo već neformalno radili ka formalnim okvirima“, kaže za „Vreme“ Radmila Radić-Dudić iz Građanskih inicijativa: „Građansko obrazovanje je nešto čime se bavimo od svog nastanka 1996. godine.“ Po njenim rečima, ono što ova organizacija danas radi, bio je prirodan put, ali u novom kontekstu, jer je građansko vaspitanje uvedeno kao školski predmet.
Dakle, 2001. godine uveden je novi predmet, koji do tada nije imao uporište u školskom sistemu i nije bilo institucije za obrazovanje nastavnika. Do danas, kroz obuke Građanskih inicijativa prošlo je 6500 nastavnika građanskog vaspitanja. Taj broj je prilično veliki, a efekti nastave ipak nisu u tolikoj meri vidljivi, što pokazuje i evaluacija objavljena prošle godine, koja kaže da nastavnici i dalje u najvećoj meri nastavu drže predavački, bez interakcije sa učenicima. Objašnjenje koje daje Radmila Radić-Dudić pokazuje pomalo maćehinski odnos koji sistem ima prema ovom predmetu, ali i prema veronauci: „Prosto, socijalna situacija u Srbiji je loša. Građansko vaspitanje plaća ceh socijalnih problema u Srbiji.“
„Nastavnicima je važno da imaju pun fond časova. Događa se da mi obučimo jednu grupu prosvetnih radnika, a onda nastavu građanskog u školi preuzme neko drugi, kome nedostaje taj jedan čas nedeljno da bi imao pun fond.“ Ona dodaje da kvalitetna nastava građanskog vaspitanja, koja uključuje interakciju, podrazumeva određena sredstva za rad, poput računara i druge tehnologije, većini škola još uvek nedostupne, što nas opet dovodi do loše ekonomske situacije kao uzroka problema. „Ipak, reč je o predmetu koji postoji deset godina, pa mislim da nije strašno to što evaluacija pokazuje slabe efekte. Pogledajmo rezultate PISA studije. Ni tu efekti nisu sjajni, a reč je o predmetima koji u obrazovnom sistemu postoje oduvek“, kaže Radmila Radić-Dudić.
U velikom istraživanju koje su za potrebe evaluacije efekata nastave građanskog vaspitanja uradili istraživači Tamara Džamonja-Ignjatović, Aleksandar Baucel i Radmila Radić-Dudić, studije pojedinačnih slučajeva sugerišu da su građansko vaspitanje i verska nastava u izvesnom smislu razvili konkurentski odnos i da to može da bude povezano i s određenim tenzijama. „U takvim okolnostima jedan od ova dva predmeta može da bude marginalizovan, što utiče na status predmeta u školi“, kaže se u zaključku ove analize. Radmila Radić-Dudić pojašnjava šta u praksi znači studija pojedinačnog slučaja: „U jednoj školi se događalo da deca na času građanskog pitaju nastavnika mogu li do toaleta, a onda odu do učionice gde je u toku verska nastava i prisluškuju. Slično su radili i učenici koji idu na veronauku. Srećom, nastavnici i građanskog i veronauke u toj školi su entuzijasti, pa su odlučili da drže zajedničke časove. Priključio im se i nastavnik književnosti, pa zajedno deci istu temu predstavljaju iz tri ugla.“
U zaključku istraživanja stoji da se na osnovu studije tri škole obuhvaćene evaluacijom može steći utisak da je građansko vaspitanje jednostavno „ubačeno“ u škole, ali se nije dovoljno učinilo na njegovoj promociji i pružanju sistemske podrške. Mnogi akteri, a naročito oni koji su izvan škole (roditelji i lokalna zajednica) nemaju dovoljno informacija o predmetu, zašto je on važan, šta deca dobijaju učeći ovakav predmet itd. U najboljem slučaju, slaba informisanost je povezana s nezainteresovanošću za ono što se dešava u vezi sa građanskim vaspitanjem. Ipak, pod određenim okolnostima, pogotovu u sredinama gde postoje političke tenzije, slaba informisanost otvara mogućnost da se u nastavu građanskog vaspitanja „učitavaju“ strani uticaji i da se učenici i nastavnici žigošu. Iz toga razloga nameće se potreba da Ministarstvo prosvete više učini na promociji ovog predmeta.
Građansko vaspitanje je uvedeno kao fakultativni predmet školske 2001/2002. godine.
Školske 2003/2004. godine građansko vaspitanje je uvedeno: kao izborni predmet u prvom i drugom razredu osnovne škole i prvom i drugom razredu srednje škole i kao fakultativni predmet u trećem razredu osnovne škole i trećem razredu srednje škole.
Tek 2005. godine status predmeta će biti promenjen i u sva tri ciklusa predmet je dobio status obavezni izborni. Posle prevremenih izbora 2004. godine, Srbija u kratkom roku dva puta menja ministra za prosvetu i sport. Pripremljena je, ali nikad usvojena, strategija obrazovanja za period 2005-2010. godine.
(Iz publikacije „Procena efekata građanskog vaspitanja“, Beograd, 2009)
Istraživanje koje su Građanske inicijative sprovele 2009. godine obuhvatilo je i ispitivanje o tome ko se opredeljuje za građansko vaspitanje. Nastavu iz predmeta građansko vaspitanje pohađaju učenici čiji roditelji imaju obrazovni nivo koji je u proseku nešto viši nego u opštoj populaciji. Naime, oko 30 odsto roditelja učenika koji pohađaju građansko vaspitanje ima obrazovni nivo iznad srednjeg obrazovanja, dok je taj procenat u opštoj populaciji oko tri puta niži (oko 11 odsto). Na osnovu informacija dobijenih u tri studije slučaja, mogao se steći utisak da se za građansko vaspitanje u većoj meri opredeljuju sledeće grupe dece: deca roditelja koji nisu tradicionalni i patrijarhalni, deca čiji su roditelji ateisti, deca čiji su roditelji vernici, ali ne smatraju da zbog toga deca moraju da pohađaju versku nastavu, i deca čiji roditelji nisu pravoslavne veroispovesti.
