Od Surčina do »Singidunuma«

Vest da je Ljubiša Buha Čume, zaštićeni svedok, biznismen i još mnogo štošta, kupio deo privatnog Univerziteta „Singidunum“ izazvala je opšte zgražavanje javnosti, studenata, Ministarstva prosvete, ali i ljudi iz „Singidunuma“. Nakon što se prašina slegla, ostalo je nejasno da li je Čume stvarno kupio deo „Singidunuma“ ili se samo šalio, a ništa nije jasnije ni u čijem je vlasništvu taj univerzitet bio pre nego što je došlo do navodne kupoprodaje. Počelo je tako što je Ljubiša Buha u izjavi datoj dnevniku „Blic“ 30. septembra rekao da je otkupio prava nad delom vlasništva prvog privatnog univerziteta „Singidunum“, odnosno Fakultet za poslovnu informatiku i menadžment. Buha je za „Blic“ rekao da je sklopio ugovor o kupoprodaji i da čeka registraciju. Rektor tog univerziteta Milovan Stanišić izjavio je da je Buha kupio nešto što ne postoji. „Profesor Slobodan Unković i ja smo vlasnici i nikada ne bismo prodali Univerzitet, niti jedan njegov fakultet“, rekao je Stanišić.

Buha, međutim, tvrdi da je 70 odsto vlasništva Fakulteta za poslovnu informatiku i menadžment, koji ujedno čini i 70 odsto Univerziteta „Singidunum“, otkupio od profesora Milana Stamatovića, za kog rektor Stanišić tvrdi da nikada nije bio vlasnik ili suvlasnik, već suosnivač Fakulteta i da je isplaćen 2003. godine. Stanišić ujedno tvrdi i da Fakultet za poslovnu informatiku i menadžment od tada ne postoji.

Stamatović, međutim, tvrdi da nikada nije tvrdio da je suvlasnik celog Univerziteta, već samo Fakulteta za poslovnu informatiku i menadžment, akreditovan u dva polja, što, kako procenjuje, čini 70 odsto Univerziteta. On je, takođe u izjavi za „Blic“, rekao da mu je Milovan Stanišić „oteo vlasništvo“, ali mu je ono vraćeno pre dva meseca presudom Vrhovnog suda: „Stanišiću sam poklonio 30 odsto vlasništva s ciljem da razvije taj fakultet, međutim, on me je raznim igrama izbacio iz vlasništva, tako da smo to morali da potegnemo do Vrhovnog suda.“ Stanišić na to odgovara da Vrhovni sud nije preuzeo na sebe rešavanje pitanja vlasništva, već ga je uputio Trgovinskom sudu na ponovno razmatranje.

Ko je kome šta poklonio, oteo, smestio, u ovom slučaju užasno je teško raspetljati. U Trgovinskom sudu u Beogradu „Vremenu“ je potvrđeno da je u ovom sudu u toku spor po tužbi više tužilaca. Između ostalog, Milan Stamatović, Nebojša Šarkić i Nenad Krsmanović protiv tuženih Univerziteta „Singidunum“ i profesora Milovana Stanišića, vode spor oko toga da li je upis u sudski registar promene osnivača ništavan tako što su brisani tužioci Nebojša Šarkić, Stamatović i Krsmanović, i određen upis podataka o Milovanu Stanišiću. Vlasništvo Stanišića je u sporu u ovom trenutku, a ročište je zakazano za 8. oktobar ove godine. Kada je reč o tome da li vlasništvo oko kog se vodi spor može da bude predmet kupoprodaje, stručnjaci kažu da je to – hipotetički moguće.

ŠTA KAŽE REGISTAR: Sve obrazovne ustanove, bilo da im je osnivač država ili su u privatnom vlasništvu, upisane su u Javni registar Trgovinskog suda u Beogradu. Prema informaciji koju smo dobili u Registru, svaka promena vlasništva u Registar se unosi odmah nakon overe kupoprodajnog ugovora, koja se obavlja u istoj zgradi. Do utorka u 13 časova, kada se završava radno vreme, u Javni registar nije uneta nikakva promena u vezi sa vlasništvom „Singidunuma“. U dosijeu ovog univerziteta stoji da su osnivači i vlasnici profesori Milovan Stanišić, Slobodan Unković i Fakultet za turistički i hotelijerski menadžment. Taj fakultet je pak u vlasništvu Milovana Stanišića, Slobodana Unkovića, Ilije Rosića, Dragana Mitrovića i Kompanije Edulink LTD iz Londona. Milan Stamatović, Nebojša Šarkić i Nenad Krsmanović ne pominju se nigde u registru, čak ni u dosijeu spornog Fakulteta za poslovnu informatiku, čiji su vlasnici, prema onome što u Registru piše, opet samo Stanišić i Unković.

Međutim, ova imena pominju se na drugim mestima i tu priča o privatnim univerzitetima i fakultetima postaje zanimljiva. Nebojša Šarkić, koji je jedan od tužilaca pred Trgovinskim sudom u slučaju „Singidunum“ upisan je u Registar kao jedan od šest osnivača Fakulteta za poslovno pravo Univerziteta „Union“. Milan Stamatović, koji tvrdi da je svoj deo „Singidunuma“ ustupio Čumetu, bio je do 14. oktobra 2008. rektor Univerziteta „Union“. Prema izveštaju o radu Univerziteta za 2008. godinu, objavljenom na sajtu „Uniona“, „bivši rektor nije izvršio primopredaju niti je podneo izveštaj o radu do razrešenja.“ Takođe, prema istom izveštaju, neovlašćena lica, među kojima je i Stamatović, još drže dva okrugla pečata, celokupnu opštu arhivu Univerziteta i stvari koje su obezbeđene prilikom osnivanja Univerziteta.

KO JE ČIJI: Prema podacima koji se mogu naći na sajtu Ministarstva prosvete, u Srbiji postoji sedam univerziteta i pet fakulteta čiji osnivač nije Republika Srbija (vidi okvir). Što se tiče univerziteta i vlasništva nad njima, ako se pogleda Javni registar Trgovinskog suda, a zanemare začkoljice koje su izbile na videlo na primeru „Singidunuma“, vlasnici su manje-više nepoznati. Jedan od prvih privatnih univerziteta u Srbiji, „Braća Karić“, prodat je novim vlasnicima 2008. godine, prema pisanju medija. Međutim, u Registru su kao osnivač i vlasnik još uvek upisana „Karić fondacija“ iako je ime novo, pa se sada zove Univerzitet „Alfa“. Osnivač Univerziteta „Megatrend“ je Poslovna škola „Megatrend“, koja je u vlasništvu Preduzeća za istraživačko-razvojni rad, ekonomske i tehnološke usluge i spoljnu trgovinu „Megatrend“ i Evroazijski centar za strateški menadžment. Od tri preduzeća upisana u Registar privrednih subjekata čiji naziv sadrži reč „Megatrend“ nijedno nije ono koje je osnivač Univerziteta. Evroazijski centar za strateški menadžment ne postoji ni u jednom od dva registra u koje je „Vreme“ imalo uvid – onaj u Agenciji za privredne registre i onaj Trgovinskog suda. Najjasnija i najčistija situacija jeste u slučaju Evropskog univerziteta: kratko i jasno stoji da je jedini osnivač i vlasnik Milija Zečević.

Foto: Vreme

Sa fakultetima je situacija u Registru Trgovinskog suda još komplikovanija. Prema podacima Ministarstva prosvete u Srbiji ima pet fakulteta čiji osnivač nije država, a nisu ni u sklopu nekog od privatnih univerziteta. Međutim, do podataka o njima je gotovo nemoguće doći, jer, iako je sam registar uređen, imenik po kom se vrši pretraga je druga priča. Reč je o običnoj svesci formata A4 u kojoj su rukom, hemijskom olovkom upisani nazivi registrovanih subjekata, po, vrlo uslovno rečeno, azbučnom redu. Naime, u istom registru se nalaze i privatni i državni fakulteti, a samo neki od njih se u imeniku nalaze pod slovom „f“, dok je većina raspoređena prema prvom slovu imena. Da situacija bude još zamršenija, u Registru su posebno upisani i oni privatni fakulteti koji se nalaze u sklopu privatnih univerziteta. Sve u svemu, ima ih mnogo više nego što stoji na sajtu Ministarstva prosvete.

STUDENTI, DEKANI, ŠKOLARINA: Kada je reč o broju studenata koji studiraju na privatnim univerzitetima i fakultetima, ni do tih podataka nije lako doći. „Megatrend“ je, sudeći po broju upisanih studenata, najpopularniji privatni univerzitet u Srbiji. Obuhvata devet fakulteta i prema informacijama koje smo dobili od zaposlenih u toj obrazovnoj ustanovi, ukupno ima 26.000 aktivnih studenata. Ako je verovati ovoj informaciji, taj broj predstavlja malo manje od polovine ukupnog broja studenata koji svoje znanje stiču na Beogradskom univerzitetu (BU).

Osim u Beogradu, „Megatrend“ univerzitet primenjenih nauka je prisutan i u

Bačkoj Topoli, Požarevcu, Zaječaru i Valjevu. (Po prestonici se priča da pojedinim studentima iz Beograda nije teško da putuju u Zaječar ili Valjevo ne bi li studirali na tamošnjim fakultetima „Megatrenda“, jer se smatra da su lakši.)

Uz slogan „Postanite i Vi uspešan član elitne zajednice“, „Megatrend“ se hvali svojim poznatim studentima kao što su Marija Šerifović, Jelena Janković i Igor Rakočević. Takođe, sadašnji ministar prosvete Žarko Obradović bio je, pre nego što je zauzeo svoje mesto u Vladi, dekan Fakulteta za državnu upravu i administraciju, koji je u sklopu „Megatrenda“. U proteklih dvadeset godina, koliko ovaj univerzitet postoji, gostovale su razne ličnosti iz javnog i kulturnog života. Kada se govori o poznatim ličnostima, nije teško setiti se da je predsednik Boris Tadić baš na predavanju studentima „Megatrenda“ krajem prošle godine izjavio da se u svetskoj ekonomskoj krizi nalazi šansa za ubrzan razvoj Srbije što je kasnije izazvalo dosta kritika u javnosti. Školarine na većini fakulteta u sklopu „Megatrenda“ iznose 1500 evra za godinu dana, što je slično ceni koju plaćaju samofinansirajući studenti na Beogradskom univerzitetu.

Poslednjih deset godina, dekan Univerziteta „Megatrend“ je profesor dr Mića Jovanović. U njegovoj biografiji između ostalog stoji da je Vitez britanskog Reda ljiljana, član Udruženja književnika Srbije, dobitnik priznanja Zlatni Beočug, Najevropljanin i raznih drugih. Pojedine dnevne novine su se bavile i time kako profesor Jovanović provodi svoj odmor na Azurnoj obali, opisujući njegovu „velelepnu vilu sa bazenom u Kanu koju poseduje već dugi niz godina“.

Univerzitet „Union“ osnovan je 2005. godine i trenutno na njemu nastavu pohađa oko 2500 studenata. U sklopu ovog univerziteta je osam fakulteta, dok školarine variraju od 2000, koliko je potrebno dati za jednu godinu studija na Pravnom fakultetu Univerziteta „Uniona“, do 3000 evra, što je cena na Računarskom fakultetu. Ovaj univerzitet se može pohvaliti veoma zvučnim nastavničkim kadrom. Sadašnji rektor je prof dr Zlatko Stefanović, a do prošle godine na čelu je bio profesor dr Milan Stamatović.

„Alfa“ univerzitet, poznatiji kao Univerzitet „Braća Karić“, osnovan je 1993. godine, a njegov osnivač, Bogoljub Karić, jedan je od najživopisnijih aktera javne scene u Srbiji. Polovina fakulteta koji su u tom sklopu nosila su imena nekog od mnogobrojne porodice Karić. No, prošle godine Nikos Hrizostomu, biznismen sa Kipra, otkupio je BK Univerzitet koji se sada zove „Alfa“ univerzitet. Izjavio je pritom da je o ovoj prodaji razgovarao sa članovima porodice Karić, a da je Bogoljuba, za kojim je inače raspisana poternica MUP-a, poslednji put sreo pre pet godina. Pri preuzimanju Univerziteta, Hrizostomu je izjavio da se cene školarine niti nastavni kadar neće menjati. U sklopu ovog univerziteta je sada šest fakulteta, a školarine se kreću od 1600 do 5000 evra, koliko iznosi godinu dana na filmskoj režiji. Sredinom ove godine, neki dnevni listovi javili su da je „Alfa“ univerzitet u velikim dugovima i da zaposleni nisu mesecima primali plate. Međutim, ova priča se u medijima vrlo brzo stišala.

Na Univerzitetu nismo mogli da dođemo do informacije koliko studenata pohađa osnovne studije, jer, kako nam je rečeno, ne postoji osoba, u okviru Univerziteta, koja bi imala objedinjene podatke sa svih fakulteta.

„Singidunum“ je privatni univerzitet o kome se najviše priča u poslednje vreme. Odskora, raspoređeni na dve lokacije, „Singidunum“ u svom sklopu ima osam fakulteta, dok školarine variraju od 1200 do 3500 evra koliko, koštaju studije psihologije. Prema nezvaničnim informacijama koje je „Vreme“ dobilo, broj studenata „Singidunuma“ je blizu sedam hiljada, dok na zvaničnom sajtu stoji da ih ima devet hiljada.

Sve u svemu, iako se javnost uznemirila zbog toga što bi Čume mogao da postane vlasnik jednog univerziteta, kada se uzme u obzir celokupna slika vlasništva nad privatnim visokoobrazovnim ustanovama u Srbiji, ispada da je u slučaju „Singidunum“ situacija najčistija. Ako ništa drugo, reč je o poznatom kupcu. Paradoks je to što je nepoznat – prodavac.