Prosečna dnevna zarada prosečne beogradske bebisiterke (ili dadilje, kako vam drago) iznosi između 15 i 50 nemačkih maraka. Stan površine oko 50 kvadratnih metara u blizini centra grada košta oko 100.000 maraka. Prosta računica pokazuje da bi prosečnoj bebisiterki za kupovinu takvog stana trebalo u najboljem slučaju 2000 radnih dana pod uslovom da ne potroši nijednu marku sa strane. Osim ukoliko se beba koju čuva ne zove Marko Milošević. U tom slučaju, bar kako pokazuje predmet koji se tokom prošle sedmice našao pred istražnim sudijom Okružnog suda u Beogradu, stvari su mnogo jednostavnije.
AKTERI: Prema onome što je do sada poznato o tom predmetu, dadilja Marka juniora, izvesna Ilona, dobila je od Vlade Srbije stan površine 45 kvadrata u ulici Đuke Dinić 7 u blizini pijace Đeram. Za Ilonu se, kako se navodi, zauzela lično Mirjana Marković, baka malog Marka, predsednica Direkcije JUL-a i supruga bivšeg jugoslovenskog predsednika. Protiv nje je 7. novembra pokrenuta istraga zbog sumnje da je bivšeg generalnog sekretara Vlade Srbije Živku Cicu Knežević podstrekavala na zloupotrebu službenog položaja naloživši joj da dodeli stan osobi koja nije službenik Vlade.
Prvo pojavljivanje Mirjane Marković i svedoka pred istražnim sudijom zakazano je za petak 9. novembar, ali tada se osim onoga što je ranije bilo poznato o spornom stanu i njegovoj još spornijoj dodeli nije saznalo praktično ništa. Mirjana Marković se, prema rečima jednog od svojih advokata Dragoslava Ognjanovića, to jutro javila sudiji, objasnila mu da ne može da dođe zbog gripa i zbog toga što joj je potrebno vreme da se pripremi za planiranu posetu suprugu. Branislav Ivković, koji se u vreme dodele stana nalazio na čelu vladine stambene komisije, pojavio se tog dana pred sudijom u svojstvu svedoka, ali suprotno svojim običajima nije želeo da daje izjave.
„Niste vi sudije. Pustite njih da rade svoj posao, to su čestiti ljudi“, rekao je Ivković, da bi nekoliko dana kasnije za „Vreme“ potvrdio svoju želju da ćuti po tom pitanju: „Morate jednom pustiti drugima da rade svoj posao. Ne možete ga vi uraditi.“
U Okružnom sudu pojavila se i misteriozna dadilja (zahvaljujući čemu je utvrđeno samo to da se radi o plavuši staroj oko 35 godina), ali se od nje saznalo samo da ona „nema ništa s tim“. Što se tiče Živke Cice Knežević, dodela stana dadilji Marka Miloševića samo je jedan od slučajeva u kojima se pojavljuje: zbog optužbi za umešanost u raznorazne mahinacije sa državnim stambenim fondom ona se već nalazi u pritvoru.
Prva informacija o dodeli spornog stana upućivala je na zaključak da bi glavni svedok optužbe mogla da bude upravo Živka Knežević. Međutim, prema rečima nezvaničnog izvora, njeno svedočenje svelo se na tezu da sa celim slučajem „bračni par Milošević-Marković nema nikakve veze“. Isti izvor, blizak Mirjani Marković, tvrdi i da se izjave misteriozne Ilone i Živke Knežević podudaraju. Priča je u toj verziji izgledala ovako: gensek republičke vlade upoznala je Ilonu u predsedničkoj rezidenciji, sama ju je pitala da li joj je rešeno stambeno pitanje i pozvala je da „dođe do nje“. Posle toga Ilona je dobila poziv iz Vlade, ubrzo je usledilo useljenje, a poslodavci su o svemu tome navodno bili potpuno neinformisani. Tek pre nekoliko dana, pošto je pokrenuta istraga, Mirjana Marković je u telefonskom razgovoru sa Ilonom obaveštena da je dadilji njenog unuka stan dodelila Vlada!
Ovu priču, međutim, ne potvrđuju ni advokati Mirjane Marković ni njeni partijski drugovi. Predsednik JUL-a Ljubiša Ristić 8. novembra obraća se otvorenim pismom Vojislavu Koštunici navodeći da je istraga protiv Mirjane Marković dokaz da se „nastavlja nehumano i nedostojno maltretiranje porodice Milošević“. Portparol Dragana Kuzmanović saopštava dan kasnije da je „vlast isključila grejanje u vili Mir u Užičkoj ulici“, da se cela porodica razbolela i da je sve što se događa samo način da se Mirjani Marković oduzmu dokumenta kako ne bi mogla da putuje u Hag. O stanu ni reči. Advokat Zdenko Tomanović u razgovoru za „Vreme“ kaže samo da još nije trenutak da se o tome priča: „Znam kako će se moja klijentkinja izjasniti, ali ne želim da o tome govorim pre nje.“
ZAVRZLAMA: U celoj priči za sada je izvesno malo toga. Između ostalog, izvesno je da lik i delo Živke Cice Knežević podrazumeva vrlo intenzivno stambeno zbrinjavanje najšireg kruga ljudi povezanih sa bivšom vlašću. Ona je saslušana samo povodom zloupotrebe službenog položaja prilikom dodele vile tadašnjem i sadašnjem načelniku Generalštaba Vojske Jugoslavije Nebojši Pavkoviću, ali je na listi onih koji su dobili stanove i vile znatno više pojedinaca nepoznatih široj javnosti. Najzanimljiviji je njen lični primer. Pošto je sebi obezbedila stan površine 83 kvadrata, zbrinula je i ćerku dodelivši joj stan površine 147 kvadrata u ulici Internacionalnih brigada – lokacija više nego dobra, stanovi čija se tržišna cena (po rečima direktora firme Adok koja je gradila zgradu) kretala oko tri hiljade maraka po kvadratu, garaža sa vratima koja se automatski otvaraju, fizičko obezbeđenje, američki plakari… Nedugo zatim, zetu je dodelila 142 kvadrata u ulici Strahinjića bana, a potom je u istoj zgradi kupila (ili dodelila?) još jedan stan iste površine i spojila ih. Sve u svemu, na ime Cice Knežević i njenih bližnjih uknjiženo je preko 500 kvadrata u centru grada – izraženo u čvrstoj valuti, radi se o vrednosti od preko milion maraka!
Zbog takve efikasnosti ona je u bivšem establišmentu važila za jednu od najmoćnijih osoba „iz senke“: čak i bivši ministri plašili su se da se „zamere Cici“ jer se zahvaljujući njoj, osim stambenog zbrinjavanja, moglo srediti zapošljavanje rodbine, letovanje, korišćenje službenih automobila, a dugoročno čak i tretman u vrhu vlasti. Nikada nije jasno utvrđeno čiji je ona zapravo kadar, ali je najverovatnija teorija po kojoj se u stvari radi o JUL-ovskom operativcu.
Naravno, u slučaju dodele stana dadilji Marka Miloševića ključno pitanje će biti da li je bivši gensek stan dodelila po nalogu Mirjane Marković ili samoinicijativno. Prema rečima izvora „Vremena“, reč je o ovom drugom:
„Cela zavrzlama nastala je zbog toga što je Cica, prilikom upoznavanja sa Ilonom, pomislila da ona radi u Vladi.“ Problem je jedino u tome što pravosudna terminologija ne poznaje kategoriju zavrzlame i zabune. Ako bivši gensek zaista tvrdi da predsednički par sa celim slučajem nema nikakve veze i ako je zaista u pitanju ovakva „zavrzlama“, na listi optužbi protiv nje naći će se još jedna zloupotreba službenog položaja. Kako god pravdala i objašnjavala dodelu vladinog stana dadilji predsednikovog unuka, Cica Knežević će morati da se opredeli: da li je dobila nalog (čitaj naređenje) ili je na osnovu puke pretpostavke jednostavno upotrebila mogućnost da slobodno raspolaže državnom imovinom. Ukoliko se na kraju opredeli za prvu verziju, glavni krivac biće Mirjana Marković. Ukoliko pak ostane pri tezi o zavrzlami, biće jedna od retkih koja je svojim bivšim poslodavcima verna do kraja, čak i po cenu da joj eventualna zatvorska kazna bude produžena za koju godinu. Ona sama za sada ne daje nikakve izjave, ali je, kako god da se okrene, rasplet priče oko stana 53 u ulici Đuke Dinić 7 u njenim rukama.
STAN: Za razliku od stanova i vila dodeljenih raznoraznim službenicima vlade i njima bliskima, stan u ulici Đuke Dinić 7 nije se do sada pojavljivao u spiskovima nelegalno (ili pod sumnjivim okolnostima) dodeljenih stambenih jedinica. Do kraja 1999. u njemu je živeo Ivan Marković, nekadašnji portparol JUL-a, koji je zbog ratnih ili nekih drugih zasluga preseljen u veći stan, priča se u ulicu Ivana Milutinovića. Iako se na interfonu, poštanskom sandučetu i u telefonskom registru i dalje nalazi njegovo prezime, stanari potvrđuju da se odavno odselio i da u stanu 53 žive „neki novi“. Na vratima prezime Pešić. Uznemiren zvonom, iza vrata besomučno laje pas, ali niko ne otvara. „Tu je neka plavuša, lepo izgleda. Tu su i njena majka i neko dete“, kažu nam komšije. Niko ne zna „ni ko su ni šta su“; „mi se u zgradi ne družimo previše“; „ovde se stalno parkiraju neki besni automobili, nema ništa neobično“. Bivšeg komšije sećaju se kao prijatnog, ali za Pešiće (?) niko nema ni reči hvale, ni reči zamerke.
Misterija oko dadilje dodatno se komplikuje ukoliko se prisetimo snimaka sa aerodroma prilikom drugog putovanja Mirjane Marković u Hag. Naime, krajem avgusta njoj su društvo pravili snaja Milica Gajić, unuk Marko i dadilja – na fotografijama, međutim, nije mlađa plavuša, već žena srednjih godina. Kako privatni život porodice Milošević uprkos svemu ostaje večita tajna, može se samo pretpostavljati: ili je mali Marko imao više dadilja ili je Ilona zamenjena nekim drugim. Sve to konačno nije ni toliko bitno: ko god bila, dadilja unuka bivšeg predsednika dobila je stan, što nije prvi primer za privilegije koje je uživao personal Miloševićevog doma. Frizerka Mirjane Marković Snežana Radošević svojevremeno je od Beobanke dobila 500.000 maraka za koje još nije utvrđeno da li predstavljaju kredit ili bespovratni poklon.
Obraćajući se u deset tačaka svojim partijskim drugovima, Mirjana Marković je 30. oktobra ove godine istakla da se „JUL sada sastoji dobrim delom od siromašnih ljudi“. Nije pomenula da li je isti slučaj i sa njenim kuvaricama, kozmetičarima, maserima, krojačicama i sobaricama.
