Misterija tela pored klupe

Veče je u dvorištu između zgrada u Gagarinovoj ulici u Novom Sadu, mladić i devojka se svađaju, prijatelj Milovan pokušava da ih smiri. Po prijavi stanara, policija dolazi i odvodi ih u stanicu zbog remećenja javnog reda i mira. Mladić i devojka imaju lisice, a Milovana su poveli, kako drugi mladić navodi, „kao svedoka“ odvojenim automobilom.

Prema našim saznanjima, u stanici, jedan od policajaca udara devojku koju vozilo hitne pomoći odvozi na neuropsihijatriju, nakon čega Milovan burno reaguje: „Kako vas nije sramota, zašto udarate žensko?!“ Potom se dešava prvo prebijanje Milovana, nakon čega dolazi interventna i, prema rečima preživelog od dvojice mladića, „interventna nas još dodatno udara dok klečimo na podu vezanih ruku iza leđa. Sa sigurnošću sam video da policajac udara Milovana nogom u leđa i da on pada i glavom udara u pod.“ Nakon ovoga, Milovan je obavestio policiju da nemaju pravo da ga tuku, da zna svoja prava, da mu majka radi u Ministarstvu odbrane i da želi da je pozove. „Drugi mladić navodi da je ovo dodatno iznerviralo policajca, koji je Milovanu prišao i otresao njegovu glavu o beton“, a da se potom „tim udarcima pridružuje još nekoliko policajaca“ i da nije više mogao da prati šta se Milovanu događa, jer su i njega tukli. Milovanov očuh potvrdio je početkom ove nedelje da je drugi mladić ostao pri svojoj izjavi i da ju je ponovio pravnicima iz Kuće ljudskih prava. Milovanov prijatelj S. rekao je: „Tukli su nas kako su stigli, nogama, šakama, o predmete… Onda su nas vezane odvezli u policijsku stanicu u Kralja Petra. Mene su potom odvezli na neuropsihijatriju, a Milovana na šivenje, zbog obilatog krvarenja. To je poslednji put da sam Milovana video živog.“

LEKARSKI PREGLEDI

Tokom ove večeri, Milovan je imao tri lekarska pregleda. Prvi je bio u policijskoj stanici u Rumenačkoj, drugi u pritvorskoj jedinici u Kralja Petra, a treći u Kliničkom centru Vojvodine (videti okvir „Zdravstveno stanje Milovana Ivića“).

Između dva pregleda, Milovan je zadobio nove povrede, iako je sve vreme bio u nadležnosti policije.

Milovanova majka Diana kaže da joj je još živ sin rekao da su ga tri policajca tukla i u Kralja Petra, na šta je on odgovorio: „Lako je vama mene vezanog tući, idite braniti srpski narod na Kosovu.“

U 6 ujutru, u vreme koje je majci najavljeno, Milovan je pušten iz stanice. Majka ga zatiče na klupi na Bulevaru oslobođenja: „Imao je velike bolove u glavi i grudima, pa je seo. Bio je sav krvav, a glava sva natečena, uvećana duplo, sva od hematoma, čelo od podliva natečeno, uši indigo, usna razbijena, desna ruka natečena, levo oko natečeno i zatvoreno, desna arkada zašivena.“

Pošto ih u Vojnomedicinskom centru u Petrovaradinu, prema rečima majke i njenog nevenčanog supruga, ne primaju, na Milovanovo insistiranje odlaze do pomenutih policijskih stanica, traže snimke sa kamera koje ne dobijaju, a ne dobijaju ni rešenje o zadržavanju.

Policijska službenica A.S. izjavila je za tužilaštvo: „Posebno napominjem da mi prema istima (Milovanu i S.) uopšte nismo primenjivali silu, jer za tim nije bilo potrebe. Prema pokojnom Ivić Milovanu niko nije primenio silu u ispostavi Detelinara.“

„Sam si udario glavom, a ja sam ti je dočekao“ (u smislu pridržavanja, prim. aut.), reči su zamenika komandira PI Detelinara Draže Kovačevića, kako za „Vreme“ potvrđuju Milovanova majka i P.P., još jedan svedok tih reči.

„On je (Milovan Ivić) u jednom momentu ustao sa klupe skočivši glavom prema podu i tom prilikom dobio rasekotinu arkade“, izjavio je inspektor M.

„VRAĆAM SE BRZO“

Milovan je popio lekove protiv bolova i spavao do posle 8 uveče. „Bila sam kod zgrade ‘Dnevnika’. Nazvao me je i došao taksijem do mene. Pričali smo o događaju, pa je rekao da ide da vidi da li su pustili S. (drugara) sa psihijatrije (verovatno trežnjenja, prim. aut.) i kako je on. Poljubio me je, rekao da ćemo sutra sve rešavati kod doktora i kod advokata, i krenuo. Rekla sam mu da se ne zadrži dugo“, kaže majka.

„Neću dugo, vraćam se brzo“, poslednje su reči koje je dvadesetosmogodišnji Milovan uputio majci.

Interpretacije toga kako je Milovan zadobio povrede dok je bio u nadležnosti policije u neprihvatljivoj meri variraju (videti okvir „Kontradiktorni iskazi“).

Sutradan ujutru, Milovanovo beživotno telo pronađeno je između Gagarinove 10 i Bulevara kralja Petra 28c.

Na licu mesta pojavila se upravo policajka A. S. „Izašla sam na lice mesta i videla povrede na glavi Ilića koje nije imao kada smo ga kolega i ja doveli u ispostavu.“

Na osnovu informacija koje je zamenik javnog tužioca M.T. telefonom dobio od policije, on uprkos tome što je u pitanju sumnjiva smrt na javnom mestu, ne izlazi na teren i vršenje uviđaja poverava policiji.

Kako saznajemo, na licu mesta zatečeno je više krvavih maramica i opušak od cigarete, oko Milovanove glave nalazila se lokva vode. U ustima je imao ružičastu penu, najverovatnije pokazatelj asfiksije. Prema saznanjima „Vremena“, ništa od ovoga nije uzorkovano.

U međuvremenu, u novosadskom Centru za sudsku medicinu, urađena je obdukcija.

Obdukcija je otpočela istog dana, 4. maja 2018. u 11 časova. Zamenik javnog tužioca rekao je obducentu da proceni da li je potrebno uraditi i hemijsko-toksikološke analize.

Na obdukciji je uočena mnogokrvnost pluća, srca, jetre, želuca, slezine, bubrega, jezika, očnih vežnjača, sluznice tankog i debelog creva. Jedno moguće objašnjenje koje smo dobili jeste da krv nije mogla da otiče iz organa i da se Milovan verovatno sporo gušio. Otečen je bio mozak, jezik, arkada, gornji očni kapci, sa kružnim podlivom na sredini obe usne, podlivom i nagnječenjem desne slepoočnice iznad uha.

Sa ovim povredama, oguljenim ramenom, kontuzijom nadlaktice, hirurški zašivenom arkadom, tečnom krvi u moždanici, desnim plućnim krilom punim tečnosti, sitnopenušavim sadržajem u ustima, ždrelu, jednjaku, grkljanu, dušniku i dušnicama, obducent konstatuje da „nađene povrede pojedinačno i zbirno predstavljaju laku telesnu povredu nastalu tupim predmetom kao dejstvenim principom“, kao i da je smrt Milovana Ivića „nasilna, nastupila kao posledica konzumacije alkohola i lekova za smirenje“.

Novinar i urednici „Vremena“ imali su uvid u Izveštaj o hemijsko-toksikološkoj analizi, kao i u izveštaj o ekspertizi alkohola, i primetili su da su doze diazepama višestruko manje od terapijskih.

Naime, u Milovanovom uzorku krvi pronađeno je 0,16 μg/ml, a terapijskim koncentracijama diazepama smatraju se one do 4 μg/ml odnosno čak i 25 puta veće. Milovanova majka rekla je da mu je ona dala lek za smirenje.

Alkohola je Milovan imao 0,68 mg/ml u krvi, a 1,1 mg/ml u urinu, što implicira da je bio u fazi trežnjenja.

Redakcija „Vremena“ imala je uvid i u mišljenje lekara specijaliste patologa koji nije povezan sa institucijama koje su direktno radile sa uzorcima, i iako je radi njegove bezbednosti insistirao na anonimnosti, izneo je sledeća zapažanja: histopatološki pregled i obdukcioni nalaz mogli bi ukazati na smrt koja je nastupila kao posledica poremećaja funkcije disanja, ali uzrok i mehanizam nisu jasni ni očigledni; utvrđena koncentracija alkohola u krvi ni u kom slučaju nije takva da bi se mogla dovesti u vezu sa smrtnom posledicom i stanje u momentu smrti kvalifikuje se kao tzv. „pripito stanje“, bliže gornjoj granici prema treznom stanju; koncentracije medikamenata u krvi bile su u okvirima terapijskih, veoma su niske, pa ni utvrđeni medikamenti sami za sebe, a ni njihova kombinacija sa alkoholom u utvrđenim koncentracijama nisu mogli dovesti do smrti.

Obdukcija i ekspertiza alkohola izvršene su 4. maja, toksikološka analiza urađena je 11 dana kasnije, mišljenje da je smrt nastupila konzumacijom alkohola i anksiolitika zaključeno je 19 dana nakon smrti Milovana Ivića.

UVIĐAJ I PREVIDI

Iako je telo pronađeno u zoru 4. maja, iako vreme smrti još uvek nije bilo pouzdano utvrđeno i iako je Više javno tužilaštvo naredilo Policijskoj upravi Novi Sad da pribavi snimke sa kamera koje pokrivaju mesto uviđaja i bližu okolinu, odeljenje kriminalističke policije pribavlja snimke nastale isključivo nakon ponoći, i to čini tek 8. maja. Naknadno se obducent izjasnio da je „smrt mogla nastupiti između 23 časa 3. maja i 6 časova 4. maja, iako je u sopstvenom izveštaju naveo da je mrtvozornica konstatovala smrt u 5.44.

Dakle, PU Novi Sad pribavio je snimke nastale od 00.00 do 24.00 časova 4. maja. Međutim, nešto se dešavalo i pre ponoći.

Sutradan, tužilaštvo urgira da policija dostavi zapisnike o uviđaju, a pet dana kasnije tužilaštvo dobija tražene video-snimke sa mesta na kojem je nađeno telo Milovana Ivića.

Na snimcima iz više uglova, u koje je „Vreme“ imalo uvid, u traženom vremenskom periodu nema nikakvih sumnjivih aktivnosti, ali nepun sat pre ponoći na dvadesetak metara od mesta na kojem je nađeno Milovanovo telo, snimljeno je prebijanje. Na snimku se vidi da nekoliko (3–5 napadača, muške građe) prebijaju jednu osobu, udaraju je tupim predmetima, ruše na zemlju, hvatajući se za prečagu za trešenje tepiha nogama udaraju žrtvu…

Nekoliko sati nakon tuče sa snimka, Milovanovo telo pronalazi slučajni prolaznik dvadesetak metara dalje i poziva policiju.

SPORNE ČINJENICE

Prvog jula tužilaštvo je raspolagalo obdukcionim izveštajima i propratnim nalazima, snimcima sa kamera i drugim materijalima. Petog septembra tužilaštvo nalaže veštačenje spisa predmeta Fakultetu medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu. Odbor za sudskomedicinska veštačenja nedelju dana kasnije obaveštava zamenika tužioca da su „mišljenja da VJT zatraži ekshumaciju i reobdukciju u cilju razjašnjavanja spornih činjenica“. Izjašnjavajući se o uzroku smrti, iz Kragujevca stiže mišljenje da „doze konzumacije lekova za smirenje i alkohola koje su navedene u hemijsko-toksikološkoj analizi ne odgovaraju letalnim, odnosno smrtnim i da se nije moguće egzaktno izjasniti o uzroku smrti“. Da bi uradili puno veštačenje, Sudsko-medicinski odbor tražio je dostavljanje originalnih histopatoloških kalupa 19. septembra 2018.

Deset dana kasnije, nejasno na čiju inicijativu i kojim povodom, specijalista sudske medicine dr Stojan Petković sačinjava novi izveštaj laboratorije o hemijsko-toksikološkoj analizi i saopštava da je 26. oktobra (pet meseci nakon Milovanove smrti) uradio specifičnu analizu na prisustvo narkoanalgetika buprenorfina i da je nalaz pozitivan.

Ovaj nalaz, zaveden pod manjim delovodnim brojem, dostavljen je Odboru za sudsko-medicinska veštačenja u Kragujevcu zajedno sa histopatološkim kalupima. Nakon ovoga, krajem novembra prošle godine, kragujevački Sudsko-medicinski odbor se izjašnjava da „poklanja poverenje izveštaju sa obdukcije i rezultatima toksikoloških analiza, uključujući i naknadne analize i uzimajući u obzir izjavu obducenta“ i konstatuje da ova dokumenta objašnjavaju uzrok smrti i navode uzajamno fatalno sadejstvo buprenorfina i etil-alkohola, uz ogradu da je „neosporno da postoji vremenski interval od pola godine između dve hemijsko-toksikološke analize“ i da „ukoliko se kao takav od strane tužilaštva ne prihvata, odgovor se može dobiti ekshumacijom leša pokojnog Milovana Ivića i uzimanjem očuvanih mekih tkiva za hemijsko-toksikološku analizu“.

Buprenorfin se upotrebljava kod opioidne zavisnosti, koristi se kao terapija zamene kod kratkoročne i srednjoročne zavisnosti od (najčešće) heroina i ublažava apstinencionu krizu.

Kada se uzima terapijski, uzima se u obliku sublingvalnih tableta. U retkim slučajevima upotrebe buprenorfina kao primarnog narkotika, uzima se preko igle, kao i heroin. U oba ova slučaja, njegova koncentracija u krvi trebalo bi da je znatno veća nego u želucu (u kom bi mogla biti u tragovima), međutim naknadno urađena hemijsko-toksikološka analiza utvrdila je koncentraciju od 2,2 ng/ml u želucu a 0,3 ng/ml u krvi. Jedno moguće objašnjenje za ovo jeste da je sublingvalna tableta progutana, što je vrlo neefikasno ako neko u planu ima konzumaciju buprenorfina kao primarnog opijata.

Porodica ostaje pri tome da Milovan nije koristio narkotike i u više navrata insistirala je na ekshumaciji, koja do zaključivanja ovog izdanja nije naložena. Inspektor M. rekao je da je „Diani Đelić (majci, prim. aut.) predočeno kompletno činjenično stanje i da je nemoguće da sve poluge sistema budu udružene radi zavere“.

Milovanov očuh početkom nedelje potvrdio je za „Vreme“ da ni policija ni tužilaštvo više ne rade na ovom slučaju, kao i da o snimcima na kojima je prebijanje očigledno nije bilo ni reči u zvaničnoj dokumentaciji, niti je iko ozbiljno uzeo u obzir mogućnost da je Milovan preminuo od posledica prebijanja.