Vreme

Valjevo

Pozvani i nepozvani

Direktor brane Stubo – Rovni, koja iznad Valjeva, tvrdi, da su spustili zatvarače, za koje prošle godine nisu dobili pare, "u Valjevu ne bi bilo poplave, ni u Lajkovcu, gotovo na potezu do Obrenovca"

Predrag Marić, načelnik Službe za zaštitu i spasavanje Ministarstva unutrašnjih poslova

Centralizacija rešava problem

"Veliki je posao obavljen, a još veći je tek pred nama: da se spreče pljačke, da se spreči panika, da se spreči kolanje kojekakvih glasina, na primer da je Obrenovac žrtvovan zbog Valjeva i takvih i sličnih nebuloza, koje normalan ljudski um ne može da zamisli"

Obrenovac – svedočanstvo

Noć kada je brana pukla

Bedem je popustio oko pet... Kao što nije bilo nikakve koordinacije rada, tako nije bilo ni naredbe za povlačenje ili evakuaciju... Od ponoći do pada brane nije bilo nijedne patrole policije... Niža naselja – Belo Polje, Šljivice, Vašarište, kao i glavna ulica – potopljeni su u vrlo kratkom roku, za par desetina minuta čak, rekao bih, i pre sirene za uzbunu koja je puštena oko 5.20, ali samo jedna, koju najveći deo grada uopšte nije čuo. Evakuacija je išla kao i odbrana – traljavo, ne greškom spasilaca, koji su poslati u nepoznati grad bez mape ili dovoljno jakog svetla noću

Tema broja

Hronologija velikog potopa

Možda je to zbog i dalje pojačanog adrenalina, ali opšti je utisak, sem kod onih na koje se odnosi, da nadležni nisu bili na visini zadatka, da su, recimo, ozbiljno shvatili upozorenje meteorologa i reagovali onako kako Zakon o vanrednim situacijama nalaže, da bi događaji imali bolji tok. Manje-više na svim punktovima dobrovoljci su bili prinuđeni da se sami organizuju, jer je retko gde – čast izuzecima, bilo nekog koji bi znao da kaže šta konkretno treba da se radi

In memoriam

Aleksandar Saša Ćirić 1950–2014.

Po prirodi stvari i po crti svog karaktera, Saša Ćirić postao je sjajan urednik. Bio je – pre i iznad svega – savestan i temeljit u svemu. Ne bih umeo da nabrojim koliko puta mi se, čitajući moj tekst, javio telefonom da pita jesam li baš to hteo da kažem ili da me obavesti da je grešku ispravio i bez pitanja. Svaki put je bio u pravu

Vreme uživanja br. 540, 10 maj 2001.

Demokratija

In memoriam

Aleksandar Ćirić (1950–2014)

Aleksandar Saša Ćirić, jedan od osnivača i pomoćnik glavnog urednika nedeljnika „Vreme", preminuo je 18. maja u Beogradu, posle kraće i teške bolesti.

Novo radno vreme

Sat ranije za spas Srbije

Nema ničega spornog u tome da poslodavac određuje ritam rada pod uslovom, naravno, da je u okvirima zakona. Za državne službenike poslodavac je Država, a inokosni poslovodni organ je Vlada, pa ni u ovoj odluci o promeni radnog vremena nema ničeg spornog. Sporna je vajda: šta će to biti bolje, ako boljitka uopšte bude?

Inostrane pohvale

Svi premijerovi gosti

Početak rada nove vlade Srbije obeležen je posetama važnih gostiju. Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton doputovala je u Beograd odmah nakon izbora nove vlade, u narednim danima sledili su je komesar za proširenje EU Štefan File, slovački šef diplomatije Miroslav Lajčak. Izrečeno je mnogo lepih reči i nadanja da će Srbija sa novom vladom imati svetlu budućnost

Nagrada – Najevropljanin

Mera političke težine

Ko i kako odlučuje o "najevropljanima" i može li se predvideti sledeći laureat

Portret savremenika – Dragica Nikolić

U zemlji heklanja, dece i leptira

Nije sporno to što se Dragica Nikolić opredelila za humanitarni rad – time se bave i mnoge druge predsedničke supruge. Sporno je to što se bavi opštim mestima, a svoj bi uticaj mogla da iskoristi na bolji način. U Srbiji ima toliko nesreće, toliko tragedija, toliko nepravde, jada i bede, da poetika "prve dame" zvuči u najmanju ruku nepristojno

Svedočanstva – Azilantske priče

Tražeći normalan život

Nevladina organizacija Centar za pomoć i zaštitu tražilaca azila (CZA) priredila je dve publikacije u kojima su sakupljene neke od priča tražilaca azila. Publikacije pod nazivom "Azilne priče" dostupne su na sajtu CZA (www.apc-cza.org), a "Vreme" u ovom broju prenosi neke od njih. Glavni likovi ovih priča poput Fribe, kojoj to nije pravo ime, više nisu u Srbiji

Istraživanje – Šta đaci u regionu uče o Prvom svetskom ratu

Ne postoji zajednička istina

Sto godina nakon atentata u Sarajevu, u školama u bivšim jugoslovenskim republikama uče se različite verzije istorije o uzrocima Prvog svetskog rata, koje su odraz sukoba devedesetih

Lični stav

Resantiman i posledice

Srbija je isuviše iscrpljena, isuviše rasturena da bi mogla da nanese ozbiljnu štetu susedima, ali su mogućnosti da samu sebe ponovo unakazi upravo spektakularne. Takve se "šanse", pak, u Srbiji retko propuštaju

Politika štednje – službena vozila

Mercedes sa šestora vrata

Gromoglasna najava velike štednje – osim novog radnog vremena državnih organa, od čega će svima biti mnogo lakše – pominje i oštra ograničenja upotrebe službenih automobila, pogotovo onih "visoke klase". Tek će nam od toga biti mnogo lakše

Svetska rakijada u Pranjanima

Od šljive sveže svi bacili beže

Pranjani su mesna zajednica, selo, a bilo i opština, koje pripada Gornjem Milanovcu. Nalazi se na putu Požega–Milanovac, a najbolji orijentir je da su nedaleko Ravne Gore. Ponad sela je brdo, visoravan, Galovići, gde su u Drugom ratu spasavani saveznički piloti. Pranjanci su na to ponosni, kao što treba da budu ponosni što su dobri ljudi i domaćini, koji drže do sebe i onoga što imaju

Uznemiravanje

Žena koja se nije dala zaplašiti

Na pitanje da li se kaje što je javno objavila snimke telefonskih pretnji i podatke čoveka koji ju je uznemiravao, Bjanka Rac kaže za "Vreme" da se nije predomišljala nijednog trenutka. "Moja reakcija je sasvim normalna za jedno normalno ljudsko biće. Znala sam kako će reagovati institucije i nadležni organi, pretpostavljala sam da on može da me povredi. Zato sam i odlučila da se branim jedino kako sam mogla, tako što ću sve objaviti"

Napadi na zdravstvene radnike

Lekari na nišanu

Nezadovoljni brzinom ili kvalitetom usluge, pacijenti ponekad odluče da, bukvalno, uzmu stvari u svoje ruke. Do sada su posledice isterivanja "pravde" bili uglavnom slomljeni nosevi i izbijeni zubi zdravstvenih radnika. U nedelju je jedan od njih – ubijen

Odlaganje reforme penzijskog sistema

Šta će biti sa penzionerima

I dok se u celoj javnosti već šest godina vodi mučna rasprava o "održivosti" penzijskog sistema, u samoj administraciji Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja od 8. aprila traje štrajk zaposlenih, jer su oni nezadovoljni odlukom Državne revizorske institucije da im se plate smanje za 30 odsto, jer su te plate podigli pozivajući se na neke "sopstvene prihode". To je Srbija u reformama

Državne firme – Šta je na prodaju

Porodično srebro, zlato i mačke u džaku

Oko dve trećine trosatnog ekspozea novog premijera Aleksandra Vučića otišlo je na planiranje ekonomske politike nove vlade, pri čemu je eksplicitno pomenuo nekolicinu preduzeća u vlasništvu države – neke od njih sasvim uspešno posluju, neke su na granici opstanka, dok se za neke ne može biti optimista kada je reč o oporavku. Šta je Vučić najavio u ekspozeu? Privatizaciju Dunav osiguranja do sredine 2014, zakonski okvir za rešavanje preduzeća u restrukturiranju (do kraja godine), uz zaštitu radnika i nalaženje strateških investitora. Više puta je ponovio da je država veoma loš vlasnik, da loše upravlja preduzećima, koja ili imaju velike gubitke, ili mnogo manji profit od očekivanog. Najavio je privatizaciju Telekoma opravdavajući taj potez "opadajućim prihodima i pogoršanjem konkurentske pozicije, ulazak manjinskog partnera u EPS, restrukturiranje Srbijagasa i Železnica Srbije, razmatranje prodaje licence stranih partnera za organizovanje igara na sreću, kao i partnere za Aerodrom Beograd. U nastavku sledi ono čime raspolažu pomenute firme, u kakvom su finansijskom položaju i kakve trendove poslovanja imaju u poslednjim godinama

Rat u Ukrajini

Pogrom u Odesi

Sukobi koji su kulminirali spaljivanjem ljudi u Domu sindikata u Odesi otkrivaju unutrašnju energiju građanskog rata, narastanje tenzija, erupciju besa, nekontrolisane izlive mržnje i nasilja. Neki kažu da je od rata gori samo građanski rat, a od građanskog rata naleti divljih hordi

Ruska istorijska čitanka ukrajinske krize

Duhovi atamana u Divljem polju

Konflikti u podeljenoj Ukrajini bude sećanja na smutna vremena od kojih je prošlo čitavo stoleće, kada je važilo da treba "biti ‘bele’ dok ne pocrvene, biti ‘crvene’ dok ne pobele..."

Tržište gasa i Srbija

Kuda vode gasovodi

Da je kojim slučajem do sada izgrađen Južni tok, tranzit ruskog gasa preko Ukrajine sveo bi sa na simbolične količine, čime bi Ukrajina izgubila na strateškom značaju, a Rusija "pokupila šnjur": sa strane sigurnosti snabdevanja Evropa bi bila namirena za sledećih tridesetak godina što bi, takođe, Rusiji na isti period obezbedilo sigurno tržište i – svi srećni. Svi osim "prekoatlantskog partnera" – Amerike, kojoj bi izgradnjom Južnog toka i marginalizacijom Ukrajine iz ruku bio izvučen značajan končić