Vreme

Austrija – Izbeglice i iskupljenje

Dobro delo za dobar san

Entuzijazam sa kojim su Austrijanci i Nemci dočekali izbeglice opada. Solidarnost ustupa mesto trezvenoj kalkulaciji o redukciji broja izbeglica. Bilo je lepo dok je trajalo: taj osećaj iskupljenja zbog nacističkog pragreha

Afera »Robi Vilijams«

Bumerang za Malog

Za sve pare koje su letos date privatnoj firmi da pokrije navodne gubitke od koncerta Robija Vilijamsa mogla su biti održana dva Oktobarska salona. I još bi ostao pozamašan kusur

Zima na izbegličkoj ruti

Destinacija Srbistan

Kroz Srbiju je u oktobru ove godine prošlo 180.307 izbeglica iz Sirije, Avganistana, Iraka, Somalije, Eritreje, Pakistana... Zvaničnici EU sve češće pominju Zapadni Balkan kao predvorje Unije na kome će se otvarati kampovi za prihvat i registraciju izbeglica pre nastavka njihovog egzodusa ka Zapadu. Domaći zvaničnici kategorički odbijaju tu mogućnost govoreći da Srbija neće postati logor za izbeglice. Ipak, iz obaveštenih izvora "Vreme" saznaje da je novac za otvaranje novih kampova obezbeđen iz EU i da se na njima radi

Tribina – Kako preživeti četvrt veka u novinarstvu

Posao koji se oseća na koži

U novinarstvu je teško preživeti i godinu dana, ali uz čvrst stav, moguće je dočekati i 25. rođendan. "Vreme" je nastalo u doba poplave populizma koji je vređao profesionalno samopoštovanje. Sada je došlo vreme tabloidnog novinarstva, a pitanje je da li se to može uopšte nazvati novinarstvom

Ratni zločin – Silovanje

Nevidljivi ožiljci u ime krvi i tla

Procene kažu da je tokom ratnih sukoba na Kosovu silovano oko 20.000 žena – Albanki, Srpkinja i Romkinja. Silovatelji se nisu baš uvek držali principa da napadaju samo "neprijateljske žene". Ipak, za kosovske Albanke iz seoskih krajeva to što su silovane u ratu je neprebrodiva sramota: kriju šta im se desilo ili bivaju izopštene

Portret savremenika – Milorad Vučelić

Čovek za ova vremena

Nema te oblasti "društvenog života", dominantne u određenom trenutku, ako se računa od ‘68. pa naovamo, a da Milorad Vučelić u njoj nije učestvovao ili je makar "omirisao". I uvek u stvaralačkom, dinamičnom konfliktu sa svetom oko sebe, istovremeno debelo zahvatajući iz njega. Ako je na redu revolucija – onda revolucija, ako je to kultura – onda kultura, ako je rat – onda rat

Intervju – Tatjana Vehovec

Patriotski lebac i »izdajnici«

"Da bi proizvođač Tonus hleba izašao iz krizne situacije sa minimalnom štetom, postojao je samo jedan dobar način. I stotinu pogrešnih. Onaj ko ih savetuje, odabrao je svih 100 pogrešnih. Mene, kao građanku i uzbunjivača, pokušali su odmah da diskredituju tako što su me stavili u kontekst stranog plaćenika, a u celu priču uvučen je i moj suprug"

Balkansko naoružavanje

Punom parom u dužničko ropstvo

Sada bi se odjednom svi naoružavali, a nema za šta pašče da ih ujede. Hrvatska vlada i naš Gospodar Vučić jedva su dočekali priliku da zaprete naoružavanjem, mada ne umeju da kažu zašto. Niti neko nekome preti; niti bilo ko ima snage, volje i para da zarati – a ni razloga. Balkanska je scena fiksirana jednom za svagda i tu više nikakvih ratova biti neće, niti može

Lica sa naslovne strane

Ovo što svi kače na Fejsbuk

Na zidu štanda B4 Media marketa, na kojem je nedeljnik "Vreme" izložio svoja izdanja, nedostajala je samo rupa kroz koju bi posetioci mogli da provuku glavu i postanu deo naslovne strane i deo "Vremena". Falila je i kamera da zabeleži reakcije posetilaca, a naročito onih koji su se među ličnostima na kolažu pronašli

60. Sajam knjiga

Hit do hita

O’zgo, sa drugog prstena Glavne hale, među još Srbalja, historičar Čedomir, pokaza dole, na sav taj vulkan kulture, i reče: Ona je u modi!

Prvih četvrt veka – Vremena »Vremena« II

Sećate li se DOS-a

Šta je doneo Peti oktobar i kao su se Srbija i "Vreme" suočili sa Haškim tribunalom, organiziranim kriminalom i bivšim istomišljenicima

Lični stav

Avioni, kamioni i sirni namaz

Za razliku od premijera, nadam se da će na kupoli Lazara biti srpski, a ne ruski top. Ipak, moguće je da premijer nema saznanja o proizvodu Zastave pa zato forsira ruski top. Ova mogućnost je sporna jer smo se toliko puta uverili da premijer zna sve i to uvek najbolje

Tribina – »Život i smrt institucija«

Država kao nuklearni otpad

Tokom 25 godina višestranačja u Srbiji nijedna stranka koja je bila na vlasti nije dovoljno doprinela jačanju institucija; nezavisne institucije kao da samo formalno služe da bi se ispunili zahtevi međunarodne zajednice. Ovo su neki od zaključaka tribine "Život i smrt institucija", koja je povodom četvrt veka nedeljnika "Vreme" organizovana u Opštini Vračar

Pogled četvrt veka unazad

Kada su Drugovi postajali Srbi

O partiji koja je izašla iz mene. O komunistima koji su postali nacionalisti. O tome kako sam 9. marta mrzeo i tenkove i demonstrante. O iskonskim strahovima, gađenju, odlasku u Beč, ćupriji u Mostaru i tome da je dom, uprkos svemu, samo jedan, da će ova zemlja postati onakva kakva bi trebalo da bude, kada jednog dana bude podigla spomenik nepoznatom dezerteru iz jugoslovenskih ratova devedesetih godina prošlog veka

Prvih četvrt veka – Vremena »Vremena«

Novine u doba ratova, bede i očaja

Kako je bilo prvih deset godina? Šta je "Vreme" pisalo dok su grmeli topovi, goreli gradovi i vukle se beskrajne kolone izbeglica? A kako je svedočilo o gospodarima ratova i tuđe muke, njihovim interesima i masovnim grobnicama? Na kakav način su ove novine izveštavale o redovima za hleb i mleko, hiperinflaciji, krađama izbora, narodnom buntu i antirežimskim demonstracijama? Kako smo se držali u toku NATO bombardovanja i zbog čega smo uvek uspevali da napravimo razliku između ispravnog i pogrešnog? Ukratko – vreme devedesetih

Priča

Nešto toplo, Veselinka

Poster

Vreme 25 godina

Srpska pravoslavna crkva i UNESCO

Sećanje na Ahtisarija

Diplomatska ofanziva Srbije u epizodi "Kosovo u Unesku" deluje farsično i kao još jedna loša predstava. Posebno i zato što Srbija još nije uspela da za pregovaračkim stolom pokrene dijalog o položaju i statusu SPC na Kosovu, imovini SPC i srpskoj imovini uopšte, makar o razrušenim nadgrobnim spomenicima na pravoslavnim grobljima

Komunalna policija

Jedinica za borbu protiv građana

Dva napada na novinarske ekipe u samo mesec dana rezultat su rada Komunalne policije, osnovane kako bi pomogla građanima da se zaštite od različitih problema koje nosi život u gradu. Da li je to servis građana ili privatni servis vlasti

25 godina nedeljnika VREME, Tribina u Kraljevu – »Kako se kreiraju afere«

Ekspres lonac srpske politike

Svaka afera trebalo bi da dovede do nečije ostavke, ali ovde nijedna nije i neće. One se bave neprimerenostima, kako se ne bi bavile važnim stvarima i na taj način depolitizuju politiku. Ni na koji drugi način nije moguće objasniti kako je Srbija mogla da zaboravi zločine ljudima koji na svojim rukama imaju krv. Ovo su neki od zaključaka tribine "Kako se kreiraju afere", koju je nedeljnik "Vreme" organizovao u Kraljevu

Iz prve ruke – Na saslušanju zbog afere »Prisluškivanje« (najava)

Devičanska Ostrva ili kako sam uznemirio javnost

Nakon službenog dela razgovora, ostajemo u kancelariji, čekamo da zapisnik bude završen. Ćaskamo. Gospođa iz tužilaštva me pita da li sam razmišljao o tome da se preorijentišem isključivo na univerzitetsku karijeru, umesto što se borim sa vetrenjačama. "Časnije je boriti se protiv vetrenjača, nego protiv vetro-parkova", kažem

Dokumenti – Šta je rekao dr Vladimir Kostić, predsednik SANU

Politika nam je pojela život

Prvi program Radio Beograda svake nedelje u 10 časova emituje emisiju "Sedmica". Ove nedelje 18. oktobra gost urednice i voditeljke Ane Tomašević bio je predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti dr Vladimir Kostić. U trenutku kada ovaj broj "Vremena" odlazi u štampu, u Predsedništvu još traje sastanak predsednika Nikolića sa premijerom Aleksandrom Vučićem i patrijarhom Irinejom, na kom je prisutan i dr Kostić. Razgovara se o "diplomatskoj borbi zemlje protiv prijema Kosova u Unesko"

Rudarstvo

Šansa se krije ispod zemlje

Koje promene su predviđene Nacrtom novog zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, koliko rudarstvo može da pomogne privredni razvoj zemlje i koja su iskustva najrazvijenijih rudarskih zemalja, poput Kanade i Australije