Knjige - Deca Putina

01.јун 2005. Teofil Pančić

Najmračnija Rusija

Deca Putina, knjiga Ane Uzelac, serija je obimnih, nedovoljno je precizno reći reportaža: pre će biti dobro prostudiranih features, istraživačkih poduhvata na živom, pulsirajućem tkivu jeljcinovske i (pre svega) putinovske Rusije

Intervju - Raša Livada, urednik i pisac

01.јун 2005. Slobodan Kostić

Nova Atlantida

"Dvadeset godina postojanja ‘Pisma’ slavimo na ulici, tamo gde je časopis i osnovan"

50 finala Kupa šampiona

01.јун 2005. Vladimir Stanković

Najlepši fudbal

"Fudbal nije pitanje života i smrti, već nešto mnogo ozbiljnije", rekao je jednom davno Bil Šenkli, jedna od Liverpulovih trenerskih legendi

Intervju - Božo Koprivica, esejista

01.јун 2005. Nebojša Grujičić

Ne duže od sna

Volim da utakmice gledam sam, ali ovoga puta da ne bih propustio početak, ušao sam u Partizanov kafić u Hali Pionir. Kroz čitav ciklus takmičenja navijao sam za Liverpul. Utakmicu sam gledao u društvu sa Sašom Danilovićem, žestokim navijačem Milana. Dakle, imao sam dostojnog protivnika. Posle drugog Krespovog gola, trećeg za Milan, njegova euforija i navijačko podbadanje počeli su da me nerviraju

Reč o delu - Milan–Liverpul, Finale kupa šampiona

01.јун 2005. Muharem Bazdulj

Čudo u Stambolu

Ovih šest Liverpulovih minuta su kao najljepši stih neke dobre duge pjesme, kao onaj Odnov iz Nema promjene mjesta, ono – niti ide nit' svog sina šalje. Takav stih pravi pjesnik neće nikad staviti na sami kraj – znaju to Borhes i Evaristo Karijego. Poanta je stvar proze, ne poezije. Poanta u zadnjem stihu djelo je talenta, poanta koja se skrije negdje ranije – to je djelo genija

Finale i poezija

01.јун 2005. Muharem Bazdulj

Fudbal kao kulturna činjenica

"Umetnost je aristokratska do srži u kostima kao feudalni knez. Ona je poricanje jednakosti i obožavanje višosti. Ona je pitanje dara, ili čak genija, odnosno prvenstva, istaknutosti, jedinosti…", zapisao je Gombrovič. Vredi to za svaku umetnost. I za fudbal kao umetnost

Film

25.мај 2005. Ivan Jević

Sila među nama

Ratovi zvezda – Epizoda III: Osveta Sita
Uloge: Juan Mekgregor, Hejden Kristensen, Natali Portman, Ijan Mekdermid, Samjuel L. Džekson, Kristofer Li, Džimi Smits
Režija: Džordž Lukas

Intervju - Ugo Vlaisavljević, filozof

25.мај 2005. Ivan Milenković

Rat kao kulturni događaj

"Smatram neproduktivnim uticaj takozvanih nezavisnih intelektualaca koji u stvari ne nude nova sredstva i obrasce analize. U krajnjoj liniji oni veličaju sami sebe u svojoj ‘lejepoj duši’ i užasnuti su ružnom političkom stvarnošću. Mislim da je neophodno obezbediti mogućnost produktivnog razgovora sa svim političkim protivnicima"

50. Sterijino pozorje - reč selektora

25.мај 2005. Ivan Medenica

Potraga za izgubljenom modernošću

U Novom Sadu od 26. maja do 4. juna održaće se jubilarno, pedeseto Sterijino pozorje, naš najznačajniji nacionalni pozorišni festival. O dosadašnjim dometima i programskom konceptu ovogodišnjeg festivala piše pozorišni kritičar "Vremena", koji je već treću godinu selektor i umetnički direktor Sterijinog pozorja

Pozorište

18.мај 2005. Ivan Medenica

Bez opravdanja

Judžin O’Nil: Dugo putovanje u noć
Režija: Boro Drašković
Uloge: Ružica Sokić, Petar Kralj, Vesna Stanković, Nebojša Dugalić, Nenad Maričić

Autobiografski zapisi Radeta Šerbedžije

18.мај 2005. Teofil Pančić

O supstratu ljudskosti

Malo je na "ovim prostorima" napisano ovako izrazitih i upečatljivih zapisa o nežnosti kakvima obiluje Šerbedžijin herbarijum sećanja

Alternativne institucije kulture u Beogradu

18.мај 2005. Vladimir Tupanjac

Gradski kulturni skvotovi

Za razliku od zemalja u okruženju, kod nas nije česta praksa tzv. skvotiranja, odnosno u dogovoru sa lokalnim vlastima privremenog zauzimanja praznih a korisnih prostora za potrebe kulturnih aktivnosti. Ipak, neke inicijative postoje

Pisac u diplomatiji

12.мај 2005. Miroslav Karaulac

Andrić u Berlinu

Ivo Andrić je između dva svetska rata bio visoki službenik Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije. Iz rukopisa knjige Andrićeve godine u diplomatiji Miroslava Karaulca, jednog od najozbiljnijih i najpouzdanijih proučavalaca dela i života Ive Andrića, "Vreme" ekskluzivno objavljuje poslednje poglavlje ove studije koje se odnosi na najkontroverzniji deo Andrićeve diplomatske karijere – njegovo službovanje u Berlinu u periodu između 1939. do 1941. godine, u kojem se otkrivaju neki do sada nepoznati detalji iz piščeve biografije