"Prema nekim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, godišnje se u našoj zemlji rodi oko 2000 dece sa nekom od anomalija. Najviše je anomalija srca, ekstremiteta, zatim urinarnog trakta i hromozomskih aberacija. Često ne možemo uticati na pojavu anomalija, ali možemo raditi na prevenciji"
Čak je i jezik prilagođen tim terminima koji ističu muškost: za žene se uvek kaže da su "neplodne", a za muškarce koji ne mogu da se ostvare u ulozi roditelja kaže se da su "sterilni". U izolovanoj fokus grupi, kada smo mlade ljude pitali kakva je razlika između sterilnog i neplodnog, većina je rekla da sterilno ima prizvuk čistog, belog, nevinog, a neplodno je označeno crnom bojom, sušom, nedostatkom života
"Pravo žena na rađanje je neotuđivo pravo žene i samo ona može odlučiti kada i koliko će rađati. Ali, u 21. veku žene u Srbiji ne bi trebalo da planiraju porodicu prekidima trudnoće", kaže ministarka objašnjavajući postojanje komisija za prekid trudnoće iz nemedicinskih razloga, koje su meta kritike. "Ta komisija postoji već godinama, ali za sada ona samo formalno potpisuje abortus, a da pri tome uopšte ne vidi ženu. Nije ideja da se žene ubeđuju da rode, već da se iznesu činjenice i da je posavetuju o planiranju porodice"
Da li je seksualnost i dalje tabu tema u porodici i u obrazovnom sistemu? Da li se žena i dalje anatemiše kao karijeristkinja koja neće da rađa? Da li nam preti bela kuga ili je odliv mozgova u porastu, ko će da rađa ako sva pamet ode iz Srbije? Šta su komisije za prekid trudnoće iz nemedicinskih razloga, strašni sud ili savetodavno telo? Zašto se čeka na usvajanje Zakona o rodnoj ravnopravnosti? Zašto se za žene kaže da su "neplodne", a za muškarce da su "sterilni"? Muški sterilitet, ma nije valjda da i to postoji u Srbiji? Da li smo kao država i društvo spremni da preuzmemo odgovornost za decu koja su tu, među nama, ili nam je kvantitet važniji od kvaliteta? Kako imati četvoro dece i biti zaposlena majka? Da li će Strategija za podizanje stope nataliteta rešiti sva ova pitanja po njenom usvajanju prvog dana jula?
Tokom 1980. godine izgledalo je zaista kao da su se svi komadići mozaika sklopili. Umro je drug i maršal Tito, političari se zbunili i malo popustili dizgine, a iz Rijeke, Ljubljane, Zagreba, Beograda i Novog Sada krenuo je talas nove muzike kakvu domaća scena do tog trenutka nije imala. Čitava pank furka prvo je krenula iz zapadnijih delova bivše zemlje. Prošlo je dvadeset godina, a ove pesme i dalje imaju istu snagu i čar kao na početku
"Ja sam tada, naravno, bio protiv projekta pod nazivom Paket aranžman iz dosta razloga. Inače, ni ideja, a ni ime kompilacije mi se nikad nisu dopadali, cela ploča dosta je loše tonski zvučala i više sam voleo da svaka od tri grupe sa kompilacije ima svoj LP, što se kasnije i desilo. Mislim da osim te beogradske oholosti koju imaju sve tri grupe, one inače nemaju baš previše međusobnih sličnosti"
"Svi smo vremenom, manje ili više, postali deo establišmenta. Ali, za razliku od generacije šezdeset osme, generacija novog talasa nije donela istorijsku odluku da uđe u establišment, zato kao generacija danas zapravo i ne postojimo"
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
