Džon Piplfoks

Intervju: Danica Popović

Inflacija je greh domaće monetarne politike

“Zemlja sme da povećava količinu novca onoliko koliki ostvari privredni rast. Svaki brži rast novčane mase iznad stope privrednog rasta praviće inflaciju, na koju onda dodajte onu uvoznu inflaciju. A ni tu nije kraj. Čak i da uvozna inflacija padne na nulu, opet vam nema spasa ako povećavate penzije, plate, isplaćujete poklone mladima, starima ili bilo kome na koga se predsednik Vučić tog dana razneži – a privredni rast ostane nizak, kao sada”

Kultura sećanja: Branislav Kavalić, bivši komandant Prvog bataljona vojne policije Gardijske brigade

Vojni puč od 27. septembra 1991.

“Mrkšić me ujutro zove kod njega i kaže: ‘Mali (tako me zvao), jesi li spreman da izvršiš jedan ozbiljan zadatak?’ Pošto sam mu verovao kao ocu, kažem da jesam. A on kaže: ‘Doneta je odluka da se smeni vojni vrh.’ Nije mi rekao, niti sam ga pitao ko je doneo tu odluku. On je naveo da treba da se uhapse Kadijević (Srbin), Brovet (Slovenac), komandant RViPVO general Zdravko Jurjević (Hrvat), komandant Prve armije general Aleksandar Spirkovski (Makedonac) i načelnik štaba general Andrija Silić (Hrvat). Ustanem, poljubim ga, kažem ‘napokon’ i pitam ‘kad’. On odgovara ‘noćas’”

Knjiga

Fašistički smisao buržoaske seksualnosti

Pazolini po Pazoliniju; priredio Luiđi Fontanela; prevod sa italijanskog Saša Moderc Fakultet za medije i komunikacije, Beograd/ Multimedijalni institut, Zagreb, 2022.

Totalni fijasko

Bioskop: Pričaj sa mnom

Čuvaj se gipsane ruke

Braća Filipu očigledno znaju šta rade, jer nude ubedljiv i veoma dobro osmišljen film. Radnja je smeštena u njihov rodni Adelejd i prati grupu srednjoškolaca koji su pronašli novu zabavu, uzbudljivu “igru” za koju će se ubrzo ispostaviti da može da bude veoma opasna, pa čak i smrtonosna

In memoriam: Jagoš Marković (1966–2023)

Najveći dečak našeg pozorišta

Potpuna i iskrena vera u pozorišnu emociju postajala je sa godinama sve karakterističnija za njega i njegov rad. Pozorišne slike nabijene emocijama kod Jagoša su trajale onoliko koliko je onaj ko je zanet emocijom osećao da treba da traje. Na to niko i nikada nije mogao ostati ravnodušan. Ili ste ga obožavali ili vam je išao na živce. Sredine nije bilo. A opet, i oni koji su ga voleli, ali i oni koji taj “jagoševski” pristup nisu voleli, dolazili su redovno u pozorište i gledali sve njegove predstave

Baština

Da li je dozvoljeno razgledanje vašeg vrta

Ruinirane vile sa vrtovima i zapuštene tvrđave iz austrougarskog perioda svedoče da ni Istra, najcivilizovaniji deo nekada zajedničke države, nije imun na boljke postkomunističkih društava Balkana

Na licu mesta: Vroclav

Votka, krompir i prolazni identitet

Grad je prvo bio pod kontrolom Čeha, pa poljski – ali ne pod ujedinjenom krunom, već pod lokalnim plemstvom, potom se iznad njega vijorila habzburška zastava, da bi nakon pobede Pruskog carstva u austrijsko-pruskom ratu još jednom promenio državu. U sastav Poljske ušao je tek 1945. godine. U devetnaestom veku polovina stanovništva je govorila poljski jezik, da bi usled germanizacije, na početku dvadesetog veka taj broj bio neznatan. Nemci su grad zvali Breslau. Iz njega su otišli tek 1945. godine

Intervju: Slobodan Tišma, pesnik i roker

Pisanje je opasna igra

“Kada je sadašnje vreme u pitanju, današnji grad – kroz knjigu se provlači ta metafora: stalni rat između svraka i vrana. Nažalost, izgleda da su vrane oterale svrake. Nije isto da li te ujutro budi veselo keketanje svraka ili turobno graktanje vrana”

Kaleidoskop kulture

Konjović, popularna kultura i srce od pet metara

Šest izložbi u novosadskom Distriktu, epicentru vizuelne i primenjene umetnosti Srbije

TV manijak

Malena Banjska

Ova država je objavila Dan žalosti a da nije pomenula imena poginulih, niti objasnila okolnosti pod kojima su stradali. Poslednjih trideset godina smo mnogo puta gledali te medijske krokodilske suze, a prvo mi na pamet padaju nastradali mladići u kafiću Panda, koji su ubijeni pod nerazjašnjenim okolnostima. Za vlast je najvažnije bilo da se odloži fudbalski derbi u Beogradu, verovatno zbog pogrdnog skandiranja Vučiću. Neverovatno je da nekoliko dana u medijima vlada gromoglasna tišina

Nuspojave

Politika žalovanja

Šta se dešava sada, dok jesenje lišće prekriva Lisabon? Za kim ili čim Srbija žali, i šta nam to govori – ne o ožaljenima, nego o ožalošćenima? To jest o onima koji su proglasili javnu i sveopštu ožalošćenost, a da nisu ni pokušali da nam objasne gde su oni i gde smo svi mi u svemu tome