“Iz neposrednih razgovora sa nastavnicima, roditeljima i decom – budući da sam bila deo tima koji je pružao obrazovnu podršku i u školi ‘Vladislav Ribnikar’ i u drugim školama koje su se javljale jer su bile zabrinute – zaključujem da i dalje postoji ogromna doza straha, nepoverenja i zabrinutosti. Osim bezbednosnog straha, koji postoji kod svih, među roditeljima vlada i zabrinutost i upitanost o tome šta škole mogu da ponude njihovoj deci”
Uguravanje površnog i fejk feminizma gde mu nije mesto samo nanosi štetu onome za šta tvrdi da se zalaže
To je ritam, to je strasna mera, to je disanje, to je otkucaj srca Marka Vešovića. To je ritam njegove duše. Sve ostalo su tlapnje, šaš, niko i ništa
Njihova imena izazivaju strah. Nije neophodno da poznajete strukturu atomskog jezgra ili da razumete silinu lančane reakcije, dovoljno je samo da neko u prostoriji izgovori jednu od tih zastrašujućih reči – Hirošima, Černobilj, Fukušima – zli dusi nuklearne fizike odmah će izviriti iz mračnih uglova. Dramatična istorija nuklearne ere opisana je u knjizi Alhemija bombe Slobodana Bubnjevića kroz dvadeset takvih strašnih toponima, raznolikih lokacija na planeti gde je korišćenje energije atoma ostavilo trajne ožiljke i preraslo u svojevrsne simbole savremenog doba. Nedeljnik “Vreme” donosi odlomak iz poglavlja 13, posvećenog nastanku i razvoju nuklearnog instituta Vinča
Banat, Bačka, Srem i Baranja, cela Hrvatska, Boka kotorska, cela Bosna i Hercegovina, rumunski deo Banata sa Temišvarom i cela Transilvanija, manja parčad Slovenije i Italije – sve to obuhvata Svetostefanska Mađarska o kojoj sanja Viktor Orban. Malo li je. Ali ko je bio taj Sveti Stefan? I šta je Svetostefanska Mađarska? I zašto je mađarska kruna sveta
Gledali su je kako umire, a sada joj sude. Skidali su snimak njenog ubistva i distribuirali ga dalje. Sude joj jer mu se vraćala, jer je imala dete sa problematičnim muškarcem koji ima kriminalnu prošlost. Sude joj jer “ko zna čime ga je isprovocirala”. Kriva je što je bila živa, a kriva je i što je ubijena
U jednom je Vučić sa svojim saradnicima uspeo: toliko je izrekao lažnih obećanja (koja sada naziva snovima) da je, kako kažu deca, “okrenuo igricu”, jer tamo gde je sve laž, nema laži. I zato Srbija možda treba da sanja nešto drugo: zajednicu ozbiljnih i odgovornih ljudi koji završavaju započeto na vreme, jer “nikad nije kasno” možda ima smisla za muzički rijaliti program, ali teško da može da donese neki rezultat za državu
“Treba razmotriti zašto su Srpskoj naprednoj stranci toliko važni lokalni izbori, partiji u kojoj se sve odluke donose u jednom centru. Posle 2000. godine ovo je jedina situacija u kojoj je jedna koalicija, a u suštini SNS, na vlasti na svim nivoima – opštinskom, gradskom, pokrajinskom i republičkom i to ne sme da se zanemari. To vrhu SNS a omogućava pristup ogromnim resursima. Ne radi se tu, kada je reč o lokalnim samoupravama, samo o opštinskim budžetima, već i o kontroli ljudi”
Od uhođenja načelnika Slobodana Milenkovića koji je razotkrio Jovanjicu preko kontrole medija do komunikacije vlasnika imanja Jovanjica Predraga Koluvije sa bivšim direktorom BIA i aktuelnim ministrom policije Bratislavom Gašićem – toliko dokaza isplivava o povezanosti tajne službe sa jednim od najvećih slučajeva organizovanog kriminala da to više niko ni od okrivljenih, ni od državnih funkcionera i ne pokušava da sakrije
Čudan su svet ti Vojvođani. Evo Đorđe Balašević, na primer. Smatrao je sebe mornarom, a do najbližeg mora imao je hiljadu kilometara otprilike. Ili Veljko Stojnić, biciklista, Somborac. Čovek kida na planinama, a najbliže brdo mu je na 200 kilometara od Sombora. Pa kad pređe tih 200 kilometara, verovatno više nema snage da se uspne uz to brdo. Zbog toga je, treninga radi, odlučio da priđe brdu, to jest planini. Čim izađe iz Novog Sada, eto mu Fruške gore. Doduše, uz dužno poštovanje, nije Fruška gora baš Monblan, pa pitamo Veljka kako trenira. “Dobra je Fruška gora”, kaže, “ima tu ozbiljnih uspona. Ali, naravno, treniram i u inostranstvu”
Miljenko Jergović: Mudrost poraza, ludost pobjede; Fraktura i 24 sata, Zagreb, 2023.
Opoziciji nije lako, treba biti realan. Nepodnošljivo je jednostavno, i to s razlogom, na nju zafrljačiti kamen, što mnogi i rade. Ali, treba imati na umu da ona deluje u, malo je reći, neprijateljskim okolnostima, te da je izložena najrazličitijim, često veoma lukavim i za javnost nevidljivim režimskim diverzijama. Svi smo nekako ispotiha gledali kako je Vučićeva vlast temeljno rasturila opoziciono delovanje u Srbiji u prvih pet godina vladavine napravivši od alternative sprženu zemlju. Mnoge je kupio i progutao, što povlasticama što obećanjima, a drugima je u priličnoj meri zagorčao život. Sve to je prilično benevolentno posmatrala i EU
Ono što se danas naziva “kiparski model” zapravo je zamrznuti konflikt koji će se, kako sada stvari stoje, teško rešiti tako da obe strane budu zadovoljne. Turci (odnosno turska vojska) nemaju nameru da se povuku sa ostrva, a plakati “sloboda za Famagustu” širom južnog dela ostrva jasno govore šta Grci misle o tome. Ova regija je večiti simbol konflikta i putokaz koji bi trebalo da upozorava kojim putem nikako ne treba ići
Ovo je tek jedan od mnogobrojnih izbora, jer podosta je osnova za raznorodne nizove favorita, a ne zaboravimo da su se PSB dosta rano u karijeri otvoreno sprdali sa konceptom “najvećih hitova”
Sreća je pravilno raspoređena u gornjoj i donjoj polovini stanovništva u Avganistanu, zemlji u kojoj su skoro svi veoma nesrećni, kao i u Finskoj, zemlji u kojoj skoro niko nije nesrećan. Još od “principa najveće sreće” engleskog filozofa i reformatora Džeremija Bentama pa nadalje mnogi su se zalagali za to da vlade treba da teže da povećaju sreću svojih građana. Međutim, mnoge države ne uspevaju da obezbede ono što je Aristotel nazvao “eudaimonia”
Današnja ekonomija bazira se na teoriji (ne)održivog razvoja. Bez ekonomskog rasta, ceo globalni svetski poredak urušio bi se sam u sebe. Taj rast, nažalost, pogubno deluje na našu životnu okolinu i mi tek odnedavno pokušavamo da se nosimo sa tim izazovom. Superprovodnici nove generacije, uključujući one hipotetične koji funkcionišu na sobnoj temperaturi, predstavljaju čudotvorni materijal koji treba da umanji štetne posledice nekontrolisane ekspanzije čovečanstva: ovi materijali mogu da uspore klimatske promene, da smanje emisije štetnih gasova, podignu efikasnost mašina i unaprede kvalitet života na način koji smo dosad videli samo u naučno-fantastičnim filmovima
Spot za pesmu “Nothing Compares 2 U”, u kome na kraju Sinéad O’Connor plače netremice gledajući u kameru, jedan je od najpoznatijih spotova u pop muzici svih vremena. Kadar je skoro celim trajanjem snimka fiksiran na lice mlade devojke niz koje polako kreću da liju suze dok peva o izgubljenoj ljubavi. Kasnije smo saznali da su suze bile stvarne. Kao što je i sve ostalo u antikarijeri Sinéad Marie Bernadette O’Connor bilo stvarno
Rimokatoličke i protestantske crkve u naseljima u kojima su Nemci pre 1945. godine činili većinu vernika doživele su različite sudbine: neke su srušene odmah nakon rata, druge se redovno održavaju, uglavnom prilozima nekadašnjih stanovnika tih mesta, dok one u trećoj, najvećoj grupi – stoje zapuštene i ruševne kao ruglo i opasnost po bezbednost meštana
Svakodnevni život je, nažalost, svuda na prostorima Balkana veoma sličan i uvek u senci velikih istorijskih tema, a smrt je jedini siguran medijski biznis
Ugovor za izgradnju depoa na Makiškom polju još nije potpisan, a trebalo je da to bude učinjeno još u februaru 2022. godine. Još nisu naručene ni krtice kojima će se kopati tuneli budućeg metroa, ali se i dalje navodi kako će se Beograđani njime voziti za pet godina