Različiti vidovi lepote ne samo da ne moraju biti povezani, oni možda čak isključuju jedan drugi. Dok je ulepšavanje usmereno na to da se prikriju svi nedostaci u izgledu, u unutrašnjem svetu bitno je ono što ostaje lepo i kad se ožiljci ne uklanjaju
Društveni napori u borbi protiv katastrofa treba da se usmere ne prema novim sistemskim rešenjima, tj. ka produkciji novih propisa, nego prvenstveno prema doslednoj i striktnoj primeni postojećih propisa koji u osnovi nisu ni oskudni ni loše skrojeni
Iako podsećaju na moderni kolonijalizam ili imperijalnu fantaziju, stavovi 47. američkog predsednika nisu bez uporišta u njegovoj strategiji, ranijim stavovima o najvećem svetskom ostrvu, niti u američkoj istoriji. Nema sumnje da bi američki pokušaj akvizicije ili otimanja Grenlanda bio suprotan temeljnim normama međunarodnog prava i volji Kraljevine Danske, ali ga ciljevi i principi novog/starog predsednika čine zamislivim
“Pošto živimo u društvu spektakla, onda moramo da tražimo alternativu teroru ekrana; u tom smislu je pozorište dragoceno ukoliko ga ne doživljavaš samo kao vizuelnu umetnost. Upravo zbog ekranskog terora treba se boriti za izgovorenu, živu reč”
Katarina Mitrović: Sve dobre barbike; režija Đorđe Nešović; Hartefakt
Novi Nosferatu je solidan film u kome se ističu izvrsna fotografija, kostimi i scenografija, ali koji, kada se sve sabere i oduzme, nije ni prineti prethodnicima
Živi je svedok kako bi izgledale ulice starog Beograda da nije bilo njihovog proširivanja u regulacijama iz druge polovine tog stoleća – ulica Hiljadu trista kaplara
Tragedija se ponovila na gotovo istovetan način, u istom mestu, nasumično, bestijalno, užasno... Ima li u toj surovoj činjenici ikakve poruke, upozorenja, opomene? Ili se sve završava u strašnoj plimi neizrecive tuge koja se teško i sporo povlači, tišini koja zida prazninu i hrani besmisao, da bismo potom prepustili vremenu da učini svoje – da nas “oslobodi” ožiljaka, zamrači nam sećanje i amnestira nas od odgovornosti
U znak protesta protiv odluke Ministarstva prosvete o smeni Gorana Cvijovića, zaposleni u školi najavili su potpunu obustavu rada od 9. januara, a svi odgovorni rukovodioci u sertifikovanim organizacijama Vazduhoplovne akademije – njih 15 – istog dana podneće neopozive ostavke, čime će škola izgubiti sve sertifikate koje trenutno ima
Neće laž prestati da bude laž ako je veštom demagogijom i verbalnim žongliranjem za tuđ račun Crkva prikaže kao istinu. Niti će nepravda prestati da bude nepravda ako je korumpirano ili zastrašeno pravosuđe u propagandnim medijima prikaže kao pravdu. I ne pomaže tu nikakav izgovor za kukavičko i oportunističko ćutanje pred ogoljenim zlom, jer Crkva čiji članovi nisu slobodni i hrabri da govore ono što misle nije Crkva Hristova
Kako sprečiti da promena aktuelnog režima ne završi kao što je završio 5. oktobar? Kako sprečiti pojavu nekog novog Vučića za 10-15 godina? Da bi se šanse za tako nešto minimizovale, potrebno je mnogo rada, znanja i priprema. Ono što su studenti dobro detektovali jeste da ne žele da svoj kredibilitet, energiju i uspehe jednostavno poklone nekoj od opozicionih opcija. Šta su alternative
Mi smo naše intenzivne estetske reakcije. Da, mi se povezujemo s ljudima, ideologijama, idejama, karijerama, ali nas istovremeno najintenzivnije i najintimnije definiše onaj oblik lepote koji nam izaziva najjaču tahikardiju
Pored autoputa između Fizulija i Šuše stoje bilbordi sa natpisima “Karabah je azerbejdžanski”. Rastojanje između dva grada manje je od sto kilometara, a povezuje ih nov autoput simbolično nazvan “Pobedonosni autoput”. Ipak, da bi se stiglo od jednog do drugog mesta, potrebno je više sati zbog brojnih vojnih punktova na kojima se proverava identitet svakog od putnika. Kada se stigne do Šuše, koja predstavlja kulturnu kolevku Azerbejdžana, ulazi se u potpuno novi grad koji predstavlja simbol pobede u sukobu koji je trajao više od trideset godina
“Otkad su hrvatski studenti, po uputama mene i još nekolicine radikalnih Srba iz Hrvatske koji mrze sve što je srpsko, organizirali studentske proteste po Srbiji, smatram da su odnosi Srba i Hrvata još zanimljiviji i življi, pogotovo među mlađim naraštajima”
Drama Sveti Georgije ubiva aždahu definitivno pripada jednom vremenu i jednom viđenju naše istorije, ali uspeva da uhvati korak i sa savremenim trenutkom
Postoji od 17. veka. Bila je najzabačeniji deo beogradske mahale. Prošlog veka u njoj su izgrađene dve višespratnice iako je široka samo osam metara. Zvala se Zadarska 123 godine, a sad se zove Dobrice Ćosića
Nikada nećemo saznati da li je Verner, dok je stajao na prozoru zgrade PRIZAD-a sa foto-aparatom uperenim prema paviljonima Sajmišta, makar na trenutak pomislio na njihovu novu namenu. Verovatnije je da se Sajmište sasvim slučajno našlo na fotografiji čiji je predmet bio upečatljiv prizor zalaska sunca. Pa ipak, igrom slučaja, ova obična fotografija – vojnički suvenir iz Beograda – ovekovečila je prekretnicu u istoriji Beograda: trenutak kada je Beogradsko sajmište postalo Judenlager Semlin
Žurka je bila ventil, beg od realnosti koja mnoge ljude steže i guši. Na njoj nije bilo osuda, samo oslobađanje. Za mnoge posetioce, taj klub je simbol slobode, mesto gde mogu skinuti maske koje nose svakog dana, prostor gde nema prekih pogleda, kritika ili osuda. Zapravo, to nije bila samo žurka, već eskapizam u svom najogoljenijem obliku
Srbija je spremna za nuklearni brak, ali kao i kod svakog udvaranja, otvorena su svakojaka pitanja – najvažnije je svakako sa kim, mada kandidata za mladoženju ne manjka, o čemu svedoče i sporazumi o nuklearnoj saradnji kako sa Francuskom, tako i sa Rusijom. No, važno je i pitanje da li je Srbija, bez kadrova, dovoljno zrela za ovu avanturu
Dvadeseti vek je bio period kada je kultura bila važna i pojedincima i državama, literatura je imala veći društveni uticaj, ali i medija je bilo mnogo manje, i zbog toga je između ostalog bila vidljivija i prisutnija. Masovna kultura koja danas dominira, uz prisustvo interneta i društvenih mreža, sve je promenila. Neki drugi sadržaji i vrednosti su dobili na značaju, i veliki pisci i njihove knjige i stavovi danas su ipak skrajnuti
Film donosi priču o burnom periodu u životu mališana stasavajućeg u porodici koja živi na obodu rudarskog basena u borskom kraju, sa stalnom pretnjom preseljenja, odnosno možda i nužne prodaje kuće i domaćinstva investitoru što bi, po prirodi svoje biti, da se širi i napreduje
Zlica svakako zaslužuje da je pogledate na velikom platnu, u pitanju je adaptacija koja ima šta da ponudi, ali koja je zapravo prilično plitka i površna
Franc Kafka: Preobražaj; režija Marko Torlaković; Jugoslovensko dramsko pozorište
Praznovanje Nove godine i njeno “dočekivanje” ima dublje implikacije od izbora vina i pravljenja ruske salate. Ideja da se godina u nekom trenutku završava i onda počne nova potiče iz pradavnih epoha i sastavni je deo razumevanja vremena kao cikličnog, kao ogromnog, možda beskrajnog, niza univerzuma, života i godina, koji nastaju, traju i završavaju se, samo da bi ponovo počeli sa određenom pauzom ili bez nje
Priče su postale tek jedno od oružja za masovno uništenje pa smo zato i svi mi kojima je pričanje priča profesija završili kao osumnjičeni za sudjelovanje u zločinima protiv čovječanstva. Svi smo mi potencijalni manipulatori i zavodnici, svi mi izmišljamo i uvijamo
