Digitalna forenzika još uvek nije završena, ali kako se onda zna da su u pitanju državno sponzorisani napadi? Ovaj softver za špijuniranje je izrazito skup i jasno je da iza njegovog korišćenja može stajati samo ozbiljan motiv. A ko bi imao bolji za pokušaj špijunaže predstavnika civilnog društva od države
“Vreme” otkriva koje su sve ujdurme i sukobi centara moći prethodili hapšenju generala koji je u istragama protiv njega označen kao “najvažniji posao u državi”. Policijski general Slobodan Malešić (na slici) bio je u kontaktu sa moćnim ljudima iz sveta politike i biznisa, poput brata predsednika države Andreja Vučića, tadašnjeg gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića i kontroverznog biznismena Zvonka Veselinovića. Kako se onda dogodilo da bude uhapšen? Malešiću su lisice stavljene kao načelniku novosadske policije, dan posle predsedničkih i parlamentarnih izbora u Srbiji. Tri meseca je proveo u najstrožem pritvoru. Optužnicu protiv njega i još petorice ljudi podiglo je Tužilaštvo za organizovani kriminal. Sad mu se sudi za tri krivična dela trgovine uticajem i zloupotrebu službenog položaja
Srpska vlast je procenila da svaka mobilizacija godi, posebno ako je zasnovana na strahu od spoljašnjeg neprijatelja, a još više ako je taj neprijatelj Hrvat, i gurnula je priču u medije. Tako se produbio jaz između Zagreba i Beograda, sada uvećan i tom aferom koja je na videlo iznela staru priču o borbi dve službe za primat u ovom delu Evrope
Ja sam podržao ProGlas jer to vidim kao jednu zdravu i normalnu priču, to nije moje podržavanje neke stranke. Time sam hteo da pozovem mlade ljude i one koji su u nekoj dilemi da li da glasaju ili ne, da to učine. Stvarno mislim da svi treba da glasaju i da se na taj način odredi vlast
Šta kažu podaci agencija – kako stoje stranke, ko prelazi cenzus, ko će dobiti najviše glasova u Beogradu? Koliko su uopšte ovi podaci pouzdani? Koji su sve problemi kada se rade ankete? Šta se u tim anketama, ipak, vidi jasnije od samog rejtinga stranaka? Koje su kvote na kladionicama? I zašto je situacija u Beogradu drugačija nego u ostatku Srbije
Jednako je važno da manji gradovi imaju ozbiljne festivale, jer su veliki gradovi zasićeni sadržajem svih vrsta. Ovo što radi Urban sa svojim timom neka potraje. Mesto na granici uvek daje poticaje da se dogode pomaci, pogotovo kada ima tradiciju kao Subotica
Nurijel Rubini (na slici)je bio među retkima koji su predvideli svetsku kreditnu i finansijsku krizu iz 2008. godine. Iako je o tome govorio javno, niko ga nije shvatao ozbiljno. Sada nešto slično govori u knjizi Megapretnje. Da li će ga ovog puta neko shvatiti ozbiljno? Pretnje su globalnog karaktera, što znači da mogu da pogode celu planetu. Kakve javne politike treba da vodi Srbija da bi izbegla ili smanjila njihove štetne posledice
Napoleon je svakako raskošan film, bogato produciran, oživljavanje epohe koje sadrži nekoliko istinski spektakularnih scena bitaka, ali je suštinski jedno rutinsko ostvarenje koje ne nudi nijedan novi ugao, osim, možda, zavir u Napolenovu i Žozefininu postelju (što uključuje par scena seksa koje više odgovaraju komediji nego ozbiljnoj drami i bez kojih smo mogli)
U Srbiji je, prvi put, održan godišnji skup svetskih pozorišta za decu i to je važna vest. Nazvan je “Prekretnica”, što odgovara i jednom od pitanja o kojima se razgovaralo – da li su današnjem detetu, posebno u Srbiji, uskraćena/zanemarena prava na kulturu i umetnost
Ova kampanja će biti upamćena po tome što je postala – lična. Kao što će vas Gašić iz policije pozvati da glasate, a Predsednik prozvati kao u Montiju Pajtonu, pa će vas BIA podsetiti šta ste radili prošlog leta, nekog drugog leta ili zime
Nije sigurno da će radikalni desničar Gert Vilders (na slici) postati premijer, ali njegova ubedljiva pobeda na izborima u Holandiji označila je kraj posleratnog poretka i totalni poraz etabliranih stranaka
Kako je predsednik Srbije najavio ucenu Đorđa Miketića? Zašto se to vratilo režimu kao bumerang? Kakvu tu ulogu igraju Dijana Hrkalović i Đuka? Šta se i kome sada poručuje, a usput falsifikuje i podmeće? Postoje li zakoni, pravila službe i moralne norme koji neće biti prekršeni? I zbog čega ovakva Srbija mora da stane
Neumitnost emancipacije bi, između svega ostalog, mogao da bude ako ne krunski, a ono barem zbirni imenitelj na planu motiva nekoliko međusobno posve raznorodnih filmova iz različitih programskih segmenata ovogodišnjeg 29. Festivala autorskog filma u Beogradu
“Možda je nobelovac Mario Vargas Ljosa najbolji primer koji dokazuje da i vrhunski pisac može i te kako biti popularan. Njegova knjiga Avanture nevaljale devojčice prodata je u više desetina hiljada primeraka. Kada nam je bio gost u Beogradu, red za potpisivanje je bio dugačak preko 400 metara”
Građanska opozicija ima ograničena finansijska sredstva, a zapadne zemlje ih – za razliku od devedesetih – ne podržavaju: i dalje “širom zatvorenih očiju” gledaju demonstraciju primitivne autokratije i kleptokratije. To su sve objektivni, veliki problemi za kampanju opozicije, ali vreme za kukanje je odavno prošlo. Od jadikovke nema ništa, valja nešto raditi
Ideja da su se naprednjaci sjatili na Tiktok da bi sopstvenom nesimpatičnom pojavom gurnuli mlade u apstinenciju uopšte ne zvuči besmisleno. Ali, nije besmisleno ni to da su spremni da, iz očaja, prave potpuni cirkus od sebe, samo da zadrže rejting
“Tužna je ova civilizacijska inverzija koju živimo. Nekada ste, ako ste bili iz unutrašnjosti, slali sina i ćerku u Beograd na školovanje, ćerka da bude učiteljica, nastavnica ili doktorka, sin inženjer ili arhitekta. Danas smatrate da ste uspeli ako vam je sin u nečijoj privatnoj vojsci, bodigard koji zavodi red i viče da je gospodar Beograda, a ćerka vam je starleta, svi je znaju i učestvuje u rijalitiju. I šta raditi sa decom koja idu u ozbiljne škole, poput Matematičke gimnazije, šire slavu ovdašnjeg srednjoškolskog ili fakultetskog obrazovanja po svetu? Da se ne lažemo, šta oni imaju da traže ovde? Koja im je perspektiva? Ali baš zato neko mora i da ohrabri te ljude, da se ne boje, jer je ova zemlja i njihova. I šta mogu da urade? Pa da glasaju!”
Posle propasti EPS-a pre dve godine zbog lošeg upravljanja naprednjačkog kadra iz Obrenovca, sada je na red došla Pošta, koja živi od usluga koje svi dobrovoljno plaćamo i osećamo se dobro kada vidimo svoje poštare. Ono što nisu uspeli da unište jedan Aleksa Jokić, jedan od glavnih Vučićevih ljudi za “ljudske resurse” od 2012. godine naovamo i docnije naprednjački direktori, ugrozio je Zoran Đorđević (na slici)
