“Ako kažem sada ono što svi znaju – da su od poslovođe do vrha došli ljudi koji su nekompetentni, da li je to politička priča? Jeste, ali ja je ne govorim kao političku priču, već kao neko ko voli ‘Kolubaru’. Kada se sve ovo desilo u Obrenovcu, ja sam seo i plakao, i pitao se da li je ovo moguće, šta sve nekompetentni ljudi mogu da urade? Pričaju sada o diverzijama. Pa, ovo je samoubistvo iz zasede. Protiv koga je pravljena diverzija? Protiv samog sebe? Zašto?”
Odluku da se koristi gas za proizvodnju struje nisu mogli samostalno doneti direktori EPS-a i Srbijagasa. Teško je ovde naći racionalno objašnjenje – ili je Vučić pogrešno verovao da će obezbediti gas ličnim kontaktom sa Putinom ili se kockao očekujući da će se kriza sa energentima sama od sebe smiriti
Na čelu većeg broja najvažnijih preduzeća u Srbiji nalaze se v.d. direktori. Umesto da budu izabrani na konkursima, prema informacijama Transparentnosti Srbije, od 34 preduzeća u državnom vlasništvu, direktore u čak 22 imenovala je Vlada kao vršioce dužnosti. U 19 preduzeća direktorima u v.d. stanju je odavno istekao mandat, ograničen na 12 meseci
U odnosu na 2014, danas je pozicija Aleksandra Vučića znatno drugačija. Iskusniji je, samouvereniji, opušteniji, sigurniji u sebe. Gluma i glumatanje jesu nesumnjivi element kontinuiteta. Ali onda je u tome ipak bilo dosta nesigurnosti i straha, dok je sada mnogo više prenemaganja i šmire. Naučio je da – doduše, često na grotesktan način – kombinuje “dobre” i “loše” vesti. Tako da je i ovo obraćanje na sednici Vlade “začinio” čestitkama Ani i građanima zbog otvaranja klastera 4 u pregovorima sa EU. A čak i kada je govorio o dramatičnim energetskim prilikama, taj govor je bio prilično u orvelovskom duhu u stilu: “situacija je odlična, ali se iz dana u dan poboljšava”. Dakle, promenio se. Ali, pre svega, promenili smo se mi. Narod. Javnost.
Tviter spejsovi su nov način komunikacije na verovatno najotrovnijoj društvenoj mreži na svetu. Sada kad su ih političari otkrili, zanimljivi su i medijima. Ali, da li su relevantni? I da li je Tviter ikada bio važan za bilo šta
O sasvim različitim umetničkim dometima filmova dvojice zaslužnih veterana svetske, odnosno srpske kinematografije, povezanih slučajnim tajmingom i namernim razmatranjem motiva nostalgije
Ibi the Great, autorska predstava Andraša Urbana po drami Alfreda Žarija Kralj Ibi, Narodno pozorište Sombor
Mišel Ar: Niče i metafizika; prevod s francuskog Milica Rašić; Fedon, Beograd 2021.
Ploča koja neće biti luksuzno reizdata, a svojevremeno je sasvim sigurno promenila popularnu kulturu na našim prostorima, jeste debitantski mini LP grupe Idoli
Sto godina je od rođenja dva reditelja čije je tragove moguće naslutiti u filmovima njihovih vrlo uspešnih naslednika
Ako prođete mađarske carinike i dokopate se Budimpešte, čeka vas blistavi grad pun restorana i prodavnica, ali i galerija i muzeja u kojima se može naučiti dosta toga ne samo iz njihove istorije
Javni servisi na bivšim jugoslovenskim prostorima, kao moderne katedrale nacionalnog duha, uvek su se trudili da kroz medijski para-jezik sačuvaju nekakvu “čistotu nacionalnog bića”
Niški “mural” Vučiću, još više nego onaj vračarski posvećen Mladiću, prava je slika našeg truljenja i propadanja. Koje je stepenovano, ali jednosmerno i nezaustavljivo
Republika Srbija nije pod sankcijama i mislim da bi reputaciono po zemlju to bilo veoma loše, da sebe postavi kao branioca lica pod sankcijama
“Okretanje ka jednoj opciji vodi nas ka tome da nas građani posmatraju kao ispostavu ili krilo neke političke stranke. To je u redu, ali onda ste vi lobista, a mi želimo da sa građanima ostvarimo neku konkretnu promenu. Mi smo pozivali ljude bez obzira na političke opcije, jer ima toliko stvari oko kojih se svi slažemo a koje možemo da unapredimo”
Gde god su se i lambda i mu sojevi pojavili, delta ih je potisnula. Sada, kada je tu omikron, još zarazniji od delte, ali sa (za sada se bar čini) blažom kliničkom slikom, nije isključeno da omikron potisne deltu. Nažalost, nije nemoguća ni pojava neke “supermutacije” koja bi bila i rekordno zarazna, sa izrazito teškom kliničkom slikom kod obolelih od kovida 19. Omikron soj zabeležen je u 57 zemalja sveta, ima više od 30 mutacija na proteinu na koji su usmerene vakcine, a za sada nema nijednog smrtnog slučaja
Nema nikakve sumnje da je Norvežanin Magnus Karlsen (rođen 1991) šahovski genije. Titulu svetskog prvaka osvojio je prvi put 2013, u meču protiv Indijca Višvanatana Ananda; iduće godine ju je odbranio protiv istog šahiste, potom je 2016. godine savladao Rusa Sergeja Karjakina, zatim 2018. Amerikanca Fabijana Karuanu, a sada je uništio Jana Nepomnjaščeg
Šta se tokom snežne mećave dogodilo u najvažnijoj srpskoj elektrani
Napukle kuće, prašina, sumpor-dioksid, stene koje padaju na puteve, masovna selidba, rad bez kolektivnog ugovora. Za Vladu Srbije je kineska kompanija Ziđin prava blagodet za Bor i okolinu, za mnoge meštane pošast koja ih je snašla
Smeniti jedan autoritarni režim, koliko god bilo teško, lako je u poređenju sa izgradnjom funkcionalnog demokratskog sistema. Oduševiti ljude i povesti za nekom (maglovitom idejom) lako je u odnosu na osmišljavanje ozbiljnih i dugoročnih politika
Mnogi prodemokratski protesti od 1990. do danas završeni su bez uspeha i gubitkom energije, ali neki od njih su uspeli da izdejstvuju da se vlast, bar donekle i bar u nekom periodu, povuče pred voljom građana
“Iz iskustva naše organizacije znamo da krijumčarenje neretko završi nasiljem, iznudom, a često dužničkim ropstvom i eksploatacijom, i tu takođe vidimo sponu sa samom trgovinom ljudima. Bez obzira na to što je žrtva dala pristanak krijumčaru da je prevede preko granica, nije dala pristanak na nasilje i eksploataciju. I tu se postavlja pitanje kada prestaje dobrovoljnost u celom tom procesu”
Položaj migranata, posebno onih sa neregulisanim statusom, svrstava ovu populaciju među najranjivije grupe u društvu. Taj položaj i stepen uživanja prava jesu svojevrstan pokazatelj na kom stepenu razvoja se nalaze neka država i društvo, i odražavaju kulturu ljudskih prava u svakoj sredini
Koliko daleko stvari moraju da odu da bi vlasti evropskih zemalja shvatile da sa svojim nezakonitim graničnim praksama stvaraju novo bezakonje? Da li je normalno da izbeglice i migranti pre odluče da se obrate za pomoć krijumčarima i potencijalnim trgovcima ljudima, a ne graničnoj policiji koja treba da ih zaštiti? Da li je uskraćivanje prava na pristup teritoriji i postupku azila zapravo samo uvod u urušavanje čitavog sistema zaštite ljudskih prava izbeglica i migranata? Praksa, svedočenja i stanje stvari na terenu, nažalost, daju potvrdne odgovore na sva ova pitanja
“Problem je kada se o nečemu priča previše, na primer o kovidu, jer se onaj ko sluša već naslušao priča o tome i možda više ne želi da sluša. Kako onda da učinimo da nas ljudi slušaju, ako su već bezbroj puta čuli slične priče o izbeglicama, migrantima, a da ne kažu: ‘Ne, dosta mi je tih priča’”