Ovo je pobeda autorskog pristupa jer je grupa ljudi fenomenalno osmislila celu priču, evidentno sa jakim ženskim pečatom, socijalnim komentarom i definisanom estetikom
Šta spaja Aleksandra Vučića i Slobodana Miloševića? Kako to da nakon trideset godina prvi koristi parolu drugog da s njim “nema neizvesnosti”? Kuda vodi lična svevlast, spojena sa preplašenim i poltronskim okruženjem, nedostatkom dijaloga, strogo kontrolisanim medijima i razvaljenim javnim mnjenjem? I može li Vučić išta naučiti iz Miloševićevog i Putinovog primera
Šta građanskoj opoziciji preostaje u narednih dvadesetak dana do predsedničkih, parlamentarnih i beogradskih izbora? Hoće li uspeti da dā valjan odgovor na odsjaj svetske krize i da li će uspeti da (ponovo) stavi fokus na “svoje teme”? Odgovore na ovo pitanje tražili smo od relevantnih opozicionih predsedničkih kandidata, ljudi sa vrha opozicionih lista za republički parlament i političkih analitičara
Predsednik se, na iznenađenje i svog protokola, nije obratio novinarima posle ceremonije. Ako nije zbog zaliha graška, onda se umorio, jer je ubacio najviše lopata peska u rupu
“Smer transformacije je deo vizije srpske vojske koja mora biti u stanju da odgovori na bezbednosne izazove sa kojima će se Srbija suočavati i 2015. godine i kasnije. A to su bezbednosni izazovi koji neće počinjati na srpskim granicama i koji traže mnogo kompleksnije odgovore od individualne vojne moći Srbije”, zaključio je Zdravko Ponoš
Šta raditi s ruskom umetnošću i sa ruskim umetnicima, u vreme i u kontekstu varvarske agresije Rusije na Ukrajinu, u vreme u kojem Putinova Rusija postaje parija, izopštenica na toliko mnogo frontova? Ako već “bojkotujemo sve rusko”, šta ćemo sa umetnošću
“Pišu vam i neke žene koje bi vam mogle biti majke, vrijeđaju, psuju, pa školski prijatelji, sve se to toliko čovjeku zgadi. A nitko nije ni pročitao knjigu, tako da se događao fenomen da je književnost bila bitna samo tamo gdje je nitko ne čita. Srećom, nisu ni moji roditelji na mojoj strani, a meni je to drago jer sam tako sigurniji da im se neće nešto loše zbog mene dogoditi”
Da vidimo šta su nam to doneli još neki od viđenijih filmova sa programa 50. FEST-a, da ustanovimo koliko je tu bilo prestupa u odnosu na očekivano, ali u odnosu na ono uvreženo, dominantno...
August Strindberg: Pelikan režija Đurđa Tešić Narodno pozorište u Beogradu, scena “Raša Plaović”
Deca paklene pomorandže, inspirisana romanom Entonija Bardžisa Paklena pomorandža; režija Kokan Mladenović; Pozorište mladih Novi Sad
Postoje dva ishoda ove situacije, oba loša. Jedan je kataklizmičan i ne bih želela da razmišljam o njemu. Drugi ima veze sa tim što smo društva koja se brzo navikavaju na promene, pa je tako moguće da se za dve-tri nedelje do mesec dana svet zasiti vesti iz Ukrajine, da zaboravi milione izbeglica i da ih ostavi da se snalaze kako znaju i umeju
Prva fotografija Aleksandra kao kralja, jedina Stjepana Radića posle atentata, jedna od poslednjih Nikole Pašića, ali i malih prodavaca semenki, ljubitelja knjiga, kamila u centru grada, Rada Drainca… i ostalih dokaza o Beogradu kojih ne bi bilo bez Ace Simića, našeg prvog foto-reportera. Kao što sada ne bismo znali mnogo toga o strahotama rata u Ukrajini da nema njegovih kolega
U Ulici Kosovke Devojke u Bijeljini nalazi se mala Evangelička crkva u kojoj se okupljaju pripadnici slovačke nacionalne zajednice, pristigli u Semberiju iz Vojvodine odmah nakon odlaska Turaka
Samo 5,3 odsto žena je svojim radom i stvaralaštvom ostavilo trag u Srbiji, i to više onih iz srednjeg veka nego iz dvadesetog, otkrio je Srpski biografski rečnik
U novoj sezoni Zumiranja, gošća Filipa Švarma i Milana Ćulibraka – glavnih urednika Vremena i NIN-a – je Jelena Obućina, urednica u NewsMax Adria
Rat se zahuktava, žrtve se mere u hiljadama, izbeglice u stotinama hiljada, kraj se ne nazire. Čitava zapadna hemisfera se u rekordnom roku ujedinila u izolaciji, ekonomskom gušenju i osudi Rusije, u svekolikoj pomoći Ukrajini. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski preko noći postaje filmski heroj borbe za slobodu i demokratiju sa kojim građani širom zapadnog sveta mogu da se identifikuju. Poruka je da se Evropa brani u Kijevu. Slika njegovog obraćanja preko video-linka Evropskom parlamentu je slika, makar privremeno, ujedinjene Evrope. Srbije nema u toj slici
Ruske marševske kolone postale su preduge, a Ukrajinci su uspeli da organizuju odbranu. Ako ruska vojska ne želi da se zaglavi mora u nekom prihvatljivom roku da izađe na levu obalu Dnjepra, zauzme Kijev i obrazuje novu prorusku vlast. Zato će u drugu nedelju rata Rusija ući sa mobilizacijom
Pregovori o bezbednosti Evrope, započeti u novembru 2021. kao razgovor gluvih, sada se vode preko Debele Berte kao megafona: dok farsa prerasta u tragediju, izolovana Rusija nastupa sa jedina svoja dva prijatelja – armijom i flotom, Evropljani se homogenizuju, i militarizuju se, čak i Nemci (!) povećavaju vojni budžet. Da li se u pregovorima sa šaha i pokera prešlo na ruski rulet
Možda je Dijana Hrkalović došla do tačke kada je odlučila da se odrekne ili Nebojše Stefanovića ili Aleksandra Vučića. Svakako je “upotrebljivo oružje”, a u kom dometu će i koga tačno “razarati”, javnost će saznati sigurno tokom kampanje, a pre izbora
U skladu sa specifičnim žanrom mračne diktature koja je u potrazi za novim, tvrdim ideološkim osloncem, njegova fabrikacija neprijatelja je mnogo mračnija i morbidnija i o njoj je već odavno nemoguće snimiti nešto “smešno”
Iako je Srbija bila žrtva medijske propagande na Zapadu tokom devedesetih, pokazalo se da je sada još teže da se dođe do relevantnih, tačnih i objektivnih informacija
