“Bez 85 odsto vakcinisanog stanovništva – bar kad je reč o varijanti delta, za procenu o omikronu još uvek nema dovoljno podataka – ići će se iz talasa u talas infekcije. Nizak procenat vakcinisanih znači i da će bolnice biti prepunjene, a što više puštamo ovaj virus da se igra u našim ćelijama, veća je verovatnoća za stvaranje novih varijanti protiv kojih vakcine, a možda i antivirusni lekovi, neće biti efikasni”—Dr Aleksandra Inić Kanada
Reforma javne uprave je dugotrajan proces i potrebno je još mnogo rada kako bi se dostigao standard kakav uživaju građani u pojedinim zemljama članicama Evropske unije. Ovo je naročito značajno za javne usluge koje su u nadležnosti gradova i opština
Optimizam je toliko obuzeo sovjetsku stranu da je Brežnjev tokom svoje prve posete Vašingtonu u junu 1973. proglasio kraj Hladnog rata. Kada se sreo sa 50 najmoćnijih američkih biznismena i bankara, Brežnjev je objavio: “Hladni rat je završen. A pitam vas, gospodo: Da li je ovo bio dobar period? Da li je to bilo u interesu naroda? Ne, ne, ne i opet ne”
Eto nam tužne, cinične prednosti nad Skopljem: tamo je postojala nada, ali je izneverena; ovde čak ni nade nema. Unapred se mirimo sa gradovima i svetovima koje će nam najgori među nama ostaviti u amanet
Mislim da je odgovornost svih nas, vlasti, opozicije, neopredeljenih, apstinenata, da u javnom prostoru i na društvenim mrežama pažljivo biramo reči jer iako ne postoji “smrtonosni komentar”, postoji potreba da svi skupa živimo u zdravijem društvu
Na nedavno održanoj Konferenciji UN o klimatskim promenama u Glazgovu, lideri 197 zemalja, zajedno sa naučnicima i klimatskim aktivistima, proglasili su tekuću deceniju ključnom za borbu protiv globalnog zagrevanja i zaključili da rešavanje problema fosilnih goriva treba postaviti na isti nivo kao i borbu za privredni napredak. Svedoci smo da klimatske promene odavno više nisu tema samo razvijenih zemalja i da je taj trend uticao da pojam održivosti postane ne samo poželjna već i neophodna poslovna politika mnogih kompanija. Poslovanje se sve snažnije prilagođava principima održivosti, a o tome koliko je važno da kompanije i zajednice strateški i sinhronizovano delaju na rešavanju ključnih problema, govorio je Svetoslav Atanasov, generalni direktor Coca-Cola HBC Srbija
“Ako kažem sada ono što svi znaju – da su od poslovođe do vrha došli ljudi koji su nekompetentni, da li je to politička priča? Jeste, ali ja je ne govorim kao političku priču, već kao neko ko voli ‘Kolubaru’. Kada se sve ovo desilo u Obrenovcu, ja sam seo i plakao, i pitao se da li je ovo moguće, šta sve nekompetentni ljudi mogu da urade? Pričaju sada o diverzijama. Pa, ovo je samoubistvo iz zasede. Protiv koga je pravljena diverzija? Protiv samog sebe? Zašto?”
Odluku da se koristi gas za proizvodnju struje nisu mogli samostalno doneti direktori EPS-a i Srbijagasa. Teško je ovde naći racionalno objašnjenje – ili je Vučić pogrešno verovao da će obezbediti gas ličnim kontaktom sa Putinom ili se kockao očekujući da će se kriza sa energentima sama od sebe smiriti
Na čelu većeg broja najvažnijih preduzeća u Srbiji nalaze se v.d. direktori. Umesto da budu izabrani na konkursima, prema informacijama Transparentnosti Srbije, od 34 preduzeća u državnom vlasništvu, direktore u čak 22 imenovala je Vlada kao vršioce dužnosti. U 19 preduzeća direktorima u v.d. stanju je odavno istekao mandat, ograničen na 12 meseci
U odnosu na 2014, danas je pozicija Aleksandra Vučića znatno drugačija. Iskusniji je, samouvereniji, opušteniji, sigurniji u sebe. Gluma i glumatanje jesu nesumnjivi element kontinuiteta. Ali onda je u tome ipak bilo dosta nesigurnosti i straha, dok je sada mnogo više prenemaganja i šmire. Naučio je da – doduše, često na grotesktan način – kombinuje “dobre” i “loše” vesti. Tako da je i ovo obraćanje na sednici Vlade “začinio” čestitkama Ani i građanima zbog otvaranja klastera 4 u pregovorima sa EU. A čak i kada je govorio o dramatičnim energetskim prilikama, taj govor je bio prilično u orvelovskom duhu u stilu: “situacija je odlična, ali se iz dana u dan poboljšava”. Dakle, promenio se. Ali, pre svega, promenili smo se mi. Narod. Javnost.
Tviter spejsovi su nov način komunikacije na verovatno najotrovnijoj društvenoj mreži na svetu. Sada kad su ih političari otkrili, zanimljivi su i medijima. Ali, da li su relevantni? I da li je Tviter ikada bio važan za bilo šta
O sasvim različitim umetničkim dometima filmova dvojice zaslužnih veterana svetske, odnosno srpske kinematografije, povezanih slučajnim tajmingom i namernim razmatranjem motiva nostalgije
Ibi the Great, autorska predstava Andraša Urbana po drami Alfreda Žarija Kralj Ibi, Narodno pozorište Sombor
Mišel Ar: Niče i metafizika; prevod s francuskog Milica Rašić; Fedon, Beograd 2021.
Ploča koja neće biti luksuzno reizdata, a svojevremeno je sasvim sigurno promenila popularnu kulturu na našim prostorima, jeste debitantski mini LP grupe Idoli
Sto godina je od rođenja dva reditelja čije je tragove moguće naslutiti u filmovima njihovih vrlo uspešnih naslednika
Ako prođete mađarske carinike i dokopate se Budimpešte, čeka vas blistavi grad pun restorana i prodavnica, ali i galerija i muzeja u kojima se može naučiti dosta toga ne samo iz njihove istorije
Javni servisi na bivšim jugoslovenskim prostorima, kao moderne katedrale nacionalnog duha, uvek su se trudili da kroz medijski para-jezik sačuvaju nekakvu “čistotu nacionalnog bića”
Niški “mural” Vučiću, još više nego onaj vračarski posvećen Mladiću, prava je slika našeg truljenja i propadanja. Koje je stepenovano, ali jednosmerno i nezaustavljivo
Republika Srbija nije pod sankcijama i mislim da bi reputaciono po zemlju to bilo veoma loše, da sebe postavi kao branioca lica pod sankcijama
“Okretanje ka jednoj opciji vodi nas ka tome da nas građani posmatraju kao ispostavu ili krilo neke političke stranke. To je u redu, ali onda ste vi lobista, a mi želimo da sa građanima ostvarimo neku konkretnu promenu. Mi smo pozivali ljude bez obzira na političke opcije, jer ima toliko stvari oko kojih se svi slažemo a koje možemo da unapredimo”
Gde god su se i lambda i mu sojevi pojavili, delta ih je potisnula. Sada, kada je tu omikron, još zarazniji od delte, ali sa (za sada se bar čini) blažom kliničkom slikom, nije isključeno da omikron potisne deltu. Nažalost, nije nemoguća ni pojava neke “supermutacije” koja bi bila i rekordno zarazna, sa izrazito teškom kliničkom slikom kod obolelih od kovida 19. Omikron soj zabeležen je u 57 zemalja sveta, ima više od 30 mutacija na proteinu na koji su usmerene vakcine, a za sada nema nijednog smrtnog slučaja
