Takva nam je Šumadija, ljudi

Valjevska Kamenica na regionalnom putu Valjevo–Osečina. Nekoliko kuća, uz put, na krivini, razapet crveni transparent, sa žuta slova, “Festival prasećeg pečenja”. Enteresanto, kako drugačije, jeste da je to Donja Kamenica, koja je više u odnosu na Gornju Kamenicu, u kojoj su mesna kancelarija, škola, pošta, zadružni dom…

PUŠTENE ŠIŠKE

foto: d. todorović

Levo skretanje vodi uzbrdo, na vrhu Crkva Svetog Nikolaja, ispred nje, na zaravni, “lice mesta”. Od prve šatre udari Sedi Mile, pije vodu ladnu, novinar uze da se orijentiše, opazi plakat na parohijskom domu, u 12 sati Svečano otvaranje, onda zabavni program, nadvlačenje konopca, skok u dalj, narodna tradicija, dodela nagrada… na kraju piše “Svi učesnici su dužni poštovati odluke organizatora”.

Samo što se orijentiso, pred reportera ispade visok čovek u belu košulju, zažele dobrodošlicu, veli da on glavni organizator. Uto se parkira crna BG “škoda superb”, izađe šef SPS poslaničke grupe u Skupštini Srbije čuveni Đorđe Milićević, Glavni organizator uze da dočekuje čuvenog Đorđa. Novinar ubeleži da ima takoreći bina sa sivim itisonom, nekoliko tezgi na kojima piše “Grad Valjevo”, a na tezge pite, kolači i oblande, princis krofne, i još ima med, sušene pečurke, melemi i tinkture, za prelome i uganuća, nadimanje, ima i liciderska srca, još dalje ima jošte jedna šatra sa pevaljku, a u dva reda beli platneni čadori, ispred kojih se okreću prasići na ražnju, iza stolovi, klupe, mezi se i naginje.

Reporter ubilježi da čuvenog SPS poslanika Đorđa pozdravi čuveni narodni umetnik Dragiša, pa nastavi sa pos’o, u beležnici se nađe tezga sa slaninu i kobasice, i krupan gospodin koji se izjavljivo u kameru “Agro” televizije. Novinar uze pauzu, naruči kafu na štandu “Valjevske pivare”, priđe Glavni organizator poruči kafu za čuvenog Đorđa. Tako se desi da novinar dobije kafu, koja se kuvala u istoj đezvi, koja bila ljubičasta sa bele tufne, sa kafom čuvenog Đorđa.

foto: d. todorović

Glavni organizator reče čuvenom Đorđu: “Sedite, uživajte i gledajte program”. Mikrofonu, na takoreći bini sa sivim itisonom, primače se takoreći voditeljka, puštena kosa, puštene i šiške, na levoj ruci sat i brojanica, dole sive, pa zategle, pantalone, gore crni sakojčić, usne nakarminisane crveno. Voditeljka otvori fasciklu pa se javi: “Poštovani posetioci, poštovani domaćini, dobar dan, zadovoljstvo mi je da pozdravim časne oce, uvažene narodne poslanike, predstavnike grada Valjeva, prijatelje i humaniste festivala, i da vam poželim dobrodošlicu na Festival prasećeg pečenja”. Pa nastavi da Kamenica poznata, da se ponosi istorijom i da se danas nalazimo u dvorištu hrama Svetog Nikolaja, još nastavi da festival obuhvata narodnu radinost, praseće pečenje, pripremu “gulaša od prasećeg pečenja”, a tu su i svi proizvodi od mesa…

Voditeljka produži da će pobednici dobiti medalje, a da će iznenađenje festivala biti defile engleskih galopera, pa podiže glas: “Festival otvara doktor ekonomije, profesor na Višoj školi, gospođa predsednik Skupštine grada Valjeva!”. Na takoreći binu, sa sivim itisonom, stade gospođa i predsednica: “Posebna mi je čast i zadovoljstvo…” Narodni umetnik Dragiša viknu da ne radi mikrofon, opraviše, gospođa predsednica krenu ispočetka: “Posebna mi je čast i zadovoljstvo da otvorim Festival prasećeg pečenja i gulaša u Donjoj Kamenici”. Narodni umetnik Dragiša – koji je bio u društvu sa saradnicom, za koju objasni da je ona Lice sa TV ekrana – zatraži da se to još pojača, pojačaše, gospođa i predsednica završi da se ulaže u poljoprivredu, da su u toku intenzivni radovi na asfaltiranju puteva, i da će se truditi da ovaj festival postane centralna manifestacija i zažele svima da uživaju u kvalitetnom i lepom programu…

MALI PREZENT

Narodni umetnik Dragiša, u gunj i vezenu košulju, primače se takoreći bini, zajedno sa svoju saradnicu, koja lice sa TV ekrana, i koja imala plavu kosu, ‘volike naočare za sunce i ‘vako debeo crni kaiš preko struka. Voditeljka najavi najboljeg srpskog zdravičara današnjice, na takoreći binu stupi najbolji srpski zdravičar Dragiša, zatraži veliku čašu rakije, pa krenu: “Zdravicu podižem ovu, njome nazdravljam suncu, njome nazdravljam nebu, zdravicu podižem ovu, nazdravljam nasušnom hlebu… Zdravicu podižem ovu, njome nazdravljam ptici, potoku, i tek rođenoj deci… Neka ova manifestacija živi, i da traje, i da čuva srpske običaje…”

Nastupi folklor iz Pecke, sa rekvizitom, kolutom od gumenog creva, za koji su bili vezani veštački cvetovi, rastrčaše se po travi, u sve stiže, i svima bi pre’stavljen, Gradski većnik za kulturu, koji u svoj CV ima da organizovo koncert Madone u Crnoj Gori. Stiže i policija u broju od tri komada, voditeljka najavi prvi put defile engleskih galoperta, prođoše konji sa jahačima, saradnica od narodni umetnik Dragiša, koja lice sa TV ekrana, sve je slikavala…

foto: d. todorović

Bi zdravičarka iz Podgorine: “Dobro došli, dobro se zabavili… nazdravimo žeteocu i kopaču, i oraču, šajkači i opanku, krštenju i ašik sastanku… teku rime kraj svetinje ove, nazdravimo blagom danu, zdravi bili, suncem se kitili…” Nastupi dete iz Pecke, Pesmo moja, zakiti se cvećem… Novinar uze vidi šta ima još, ima čador ispred koji crvena zastava SPS a, do njih neki likovi sa šajkačama, od čadora do čadora odaju dvojica sa bas i harmoniku, stanu, pa bas uzme da cigulja, harmonika da se rasteže, al ih pod milim bogom ništa ne razumeš. U sav taj poso desi se i jedan dugački koji meša gulaš, dade letak, on je Jova, organizuje Festival gulaša i pasulja u Brankovini, biće brzo jedenje ljutih kobasica, i brzo pijenje piva…

Na takoreći bini se nastavi program, voditeljka najavi gospodina Dragana Živanovića, koji ima “Đedinu vodenicu”, u kojoj se kupci samoposlužuju brašnom. Voditeljkla objavi da je vodeničar objavio dve knjige, u kojoj su utisci posetilaca, da je predstavljen u Centru za kulturu Valjeva, i da je predstavljanje knjige otvorio, i posle dva sata zatvorio, gradonačelnik Valjeva, te je očigledno da je gradonačelnik prepoznao da su poverenje i poštenje dve najvažnije vrline života. Vodeničar reče da ima pesmu koja se zove Zašto umireš, o selo moje, pa uze da se kaže: “Selo nam pusto, nestaje narod, ne čuje se pesma, ni zvižduka nema… Da li ovo vidi onaj što treba da vidi, oni što lepo pričaju i glume, ledine su gde su bile njive…”

Onda bi da Glavni organizator, u dve kese, dodeli “mali prezent” gospodinu profesoru Mekiću sa Poljoprivrednog fakulteta, pa profesor Mekić reče da mu drago što prisustvuje, upravo je za razne televizije reko da ova manifestacija ima jednu težinu, rekla mu koleginica, pa peku se prasići i u drugim zemljama, a on je reko, da, ali ovaj kvalitet svakako ne, oni to nemaju… ovde ima šta da se vidi, ova manifestacija može da bude, i da posluži, kao recept, i da bude brend!

Voditeljka još pozva Glavnog organizatora da podeli zahvalnice, i zahvalnicu dobi narodni umetnik Dragiša, i zahvalnicu dobi gospođa Gordana, sa “Agro” televizije, kojoj prvi čestita najbolji srpski zdravičar Dragiša, a gospođa “Agro”, pitana, objavi da će emisija na televiziji biti u 14 sati i 30 minuta. Odvrnu se muzika iz šatri, s jedne strane bije Dobro veče izgubljena nado, od druge odgovara Mladost prođe, nestala je sva lepota… dvojica se dovatali pa , ispred tezge sa rekviziti “Dogodine u Prizrenu”, teraju svoju numeru Ti si turske posekao glave, zato Srbi tebe rado slave…

U najbližoj šatri je nastupala kratka umetnica, u kratku suknjicu, koja je sva bila u šljokicama, koja je samo činila Takva nam je Šumadija, ljudi… Kako je terala sa Takva nam je Šumadija, ljudi, novinar uze da zabeleži da je ručak, gulaš plus pečenje, bio u parohijskom domu. Za kraj nam se izjavi čuveni kafedžija “Vule iz Pričevića”, koji o prasećem pečenju imade kaže, tajna je da prase bude zdravo, da bude dobro prase, i da bude prase iz obora, i što manje vremena između klanja i pečenja. Ima li još nešto, nema više ništa, reko je, osnovno je da bude zdravo prase, mlado prase, i što manje vremena između klanja i pečenja…