Urbanizam
Beograd više nije BeogradPoslednjih godina Beograd projektuju inostrani arhitekti. Ne zna se ko ih angažuje niti po kom kriterijumu dobijaju poslove, ali Beogradu nameću arhitekturu koja sa njim nema nikakve veze. Ko su i koliko ih je
Poslednjih godina Beograd projektuju inostrani arhitekti. Ne zna se ko ih angažuje niti po kom kriterijumu dobijaju poslove, ali Beogradu nameću arhitekturu koja sa njim nema nikakve veze. Ko su i koliko ih je
Jedan od principa nadrealizma, Das Unheimliche, prisutan je u svakodnevnom životu i danas, sto godina nakon nastanka tog velikog pokreta
Debitantski roman „AL T“ Aleksandra Nedeljkovića, koji je prvo objavljen u Americi pa prošlog meseca i u Beogradu, prilog je žanru naučnofantastike koji je nedovoljno prisutan među našim autorima
Da nije bilo karantina u vreme korone, možda ne bi bilo ni izložbe digitalnih grafika „Pasji život“ Luke Tripkovića, sa njegovim psom Frankom Nerom u glavnoj ulozi
„Ćirilica je i naša, nije samo njihova – onih koji je koriste u maniru ’zavadi, pa vladaj’ da nas razdvajaju i više nego što smo već, jadni, usamljeni i prestravljeni onim da ko nije s nama/njima taj je protiv nas/njih“, kaže urednica edicije „AzBučni red“ koja godinama promoviše ćirilicu
Odlukom da primi 12 žena za dopisne članove, a među njima i Milenu Marković i Vidu Ognjenović, deluje da Srpska akademija nauka i umetnosti napušta dosadašnju praksu zasnovanu na stavu da kriterijume potrebne za akademike bolje ispunjavaju muškarci od žena
Vodeća evropska mreža civilnog društva za kulturno nasleđe Evropa Nostra kandidovala je kompleks Generalštaba za program „7 Najugroženijih“, zbog planova srpske vlasti da ga sruši
Prva zgrada Železničke stanice u Novom Sadu, ona na Limanu koje više nema, bila je simbol napretka Novog Sada. Sadašnja zgrada iz 1964. godine predstavljala je remek delo moderne arhitekture, a onda se pretvorila u ruinu. Prvi put je rekonstruisana kada je Novi Sad postao Evropska prestonica kulture, a drugi put zbog voza „Soko“. U subotu je njena nastrešnica usmrtila 14 ljudi
„Vreme“ je imalo uvid u zahtev u kojem Bibliotekarsko društvo Srbije upozorava da OOPR protivzakonito vodi autorska prava pisaca, a i da nije osnovan po zakonu. OOPR na to oštro odgovara
Dokument kojim udruženje građana OORP obavezuje javne biblioteke Srbije da u njegovu kasu uplaćuju nadoknadu za izdate knjige je u koliziji za Zakonom o bibliotečkoj delatnosti
Inostrani autori i nova izdanja beogradskog izdavača Clio pod geslom „Manje je više“ koje otkriva i domet njegovih knjiga, ali i način kojim se opstaje u datim okolnostima srpskog izdavaštva
“Mislim da žene ne mogu da ugroze muškarce baš ni u jednom segmentu života. Ono što može da se dogodi je promena odnosa moći u braku ili u vezi, danas kada su žene ekonomski nezavisne”
Nije važno da li je knjiga ikad bila pozajmljena iz biblioteke, njen autor će dobiti nadoknadu na osnovu autorske tarife samo zato što je član OORP-a. Ovo je jedna od nelogičnosti odluke po kojoj biblioteke treba da plate OORP-u to što pozajmljuju knjige
Na Sajmu knjiga ni jedan od 500 programa nije posvećen ćirilici. A da jeste, moglo je da se javno potraži odgovor na pitanje da li se insistiranjem na ćirilici ugrožava širenje srpskog jezika, književnosti, nauke, umetnosti…
Udovica Bore Đorđevića je nedavno zabranila prikazivanje dokumentarca o legendarnom rok muzičaru, a sad se protivi inicijativi muzičara da se Bori podigne spomenik. Smatra da je za to potrebno “uključivanje šire zajednice, ali i nadležnih državnih organa“
Svakog dana do kraja Sajma na štandu „Arhipelaga“ odvija se Festival pisaca. A i sve ostalo deluje kao da ovaj i ostali izdavači ne prolaze kroz jedan od izuzetno teških perioda
Dok v.d. direktorka Srpskog narodnog pozorišta kaže da je „logično da svaka nova uprava bira i postavlja svoje najbliže saradnike“, Novosađani ne mogu da veruju da je za direktora Drame u mnogonacionalnom gradu postavljen neko ko je protiv mešovitih brakova
Mural „20. oktobar“ sa porukom partizana, i to baš pred 80. godišnjicu oslobođenja Beograda, uklonjen je kako bi na istom mestu umetnici koje će angažovati Ekspo oslikali drugi
“Naš stav je godinama bio da nećemo Miloševića. Sad nam je stav da nećemo Vučića. Ali šta je to šta hoćemo, to ne znam. A to je suština. Da postoji agenda onoga šta hoćemo i konsenzus oko te agende, pa ljudi bi imali i volje i energije da se za to bore, čak i oni razočarani koje si pomenula. Siguran sam u to. Evo, Rio Tinto i Jadar su nas pokrenuli u velikoj meri, jer to je konkretna stvar, to je borba za vodu, zemlju i život. Verujem da se od te borbe nećemo umoriti niti odustati. Van toga, ne vidim ništa da nas motiviše objedinjujuće. Sendviči i dve hiljade za gospodina su najviše što se u Srbiji, u ovom trenutku, nudi konkretno”
Ministar kulture Nikola Selaković je bio jasan i dosledan: država nema ništa protiv da izdavači izdaju i na drugom pismu, ali će biti otkupljivane samo knjige objavljene na "prelepoj Vukovoj ćirilici". I to odmah. Zato što više nema cile-mile
Očekivana još prvog dana školske godine, nacionalna čitanka, udžbenik za patriotizam, ovih dana polako pristiže do prvih i drugih razreda osnovnih škola. Čeka se šta će o njenom sadržaju i načinu kojim decu uči patriotizmu reći nastavnici i ostali stručnjaci
Ministarstvo kulture nije izvestilo da se ministar Selaković u subotu sreo sa maestrom Zubinom Mehtom. Možda zato što je maestro hvalio arhitektonski projekat nove zgrade Beogradske filharmonije, a ministar je ne pominje kad govori o Ekspu
Posle devet godina čekanja na rekonstrukciju, Dečje pozorište „Boško Buha“ 74. rođendan dočekuje s nadom da će jubilarni provesti u svoj kući
Stari železnički most neće biti srušen zato što Beogradu na vodi odgovara da ima pešačku vezu sa drugom stranom reke. Za očuvanje Savskog mosta, čije je premeštanje planirao Vučić, najavljen je protest za Dan oslobođenja Beograda
Srbija i Hrvatska će u narednom periodu nastaviti da pojačanim snagama rade na rešavanju otvorenih pitanja i unapređenju odnosa, rekao je ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić u četvrtak u Zagrebu otvarajući Srpski kulturni centar. Deluje da bismo smeli da se nadamo boljim danima
Roman „Vegetarijanka“ južnokorejske književnice Han Kang koja je u sredu postala 120. dobitnica Nobelove nagrade, jedina je njena knjiga na srpskom. Objavio ju je „Dereta“ još 2016. godine
Bitno je da mladi, umesto predstavu nekog pozorišta za odrasle, izaberu neku sa repertoara Scene za mlade, kaže Damjan Kecojević reditelj „Sjaja zvezda na plafonu“, novog naslova pozorišta „Duško Radović“
