Zrenjanin užurbano priprema program za godinu u kojoj će biti Prestonica kulture Srbije, a Zrenjaninci smatraju da im je umesto koncerata i izložbi potrebnija voda za piće na koju čekaju 21 godinu
Za desetak dana ističe konkurs koji je raspisao Grad Zrenjanin za programe koji će obogatiti projekat „Zrenjanin – Prestonica kulture Srbije 2025“. Ovaj konkurs, kao i ceo projekat, izazvali su na društvenim mrežama brojne komentare na temu – vode.
„Prestonica kulture bez vode“ mogao bi da bude njihov zajednički naslov.
Građani komentarišu da Zrenjanin čeka vodu od 20. januara 2004, tačno 21 godinu, i da bi bolje bilo da Grad sav svoj budžet usmeri u rešavanje tog problema.
Iz Grada se ponašaju kao da ovih komentara nema, održavaju sastanke vezane za program kojim će ispuniti godinu Prestonice kulture i ponosno o tome izveštavaju građane na sajtu Grada.
Program je nazvan „Meandri grada – Tokovi kulture“, što Zrenjanice dodatno iritira. Smatraju da je ova asocijacija na vodu u naslovu projekta uvredljiva u situaciji kad grad nema pijaću vodu. Na jednoj od konferencija za medije, Darko Polić rukovodilac projekta objasnio je da je Begej, koji protiče kroz grad, odnosno meandri koji prolaze kroz Zrenjanin u četiri svoja luka bili posebna inspiracija i odrednica aplikacione knjige koja je oko četiri programska stuba okupila ono što se činilo i jeste najvrednije – Banatsko izobilje, Arhitopia, Ambasada kulture i Lokus.
Grad Zrenjanin će 21. marta naslediti Užice, grad koji je aktuelna Nacionalna prestonica kulture. „Oslanjajući se na tradiciju i bogato nasleđe, znamenite ličnosti i mnoštvo raznolikih kultura, Zrenjanin kreira nove prostore i okruženja, ohrabruje savremeno stvaralaštvo kulturnih radnika, umetnika i kreativaca, i repozicionira se na kulturnoj mapi Republike Srbije i Evrope.“
Zaposleni Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda su iz „Vremena“ saznali da je njihov direktor Aleksandar Ivanović poslao Ministarstvu kulture nezakonit dokument kojim predlaže da se kompleksu Generalštab ukine status spomenika kulture. Sad se ograđuju od tog dokumenta
Pitam se koliko je umetnost bitna, koliko je bilo šta važno u odnosu na ovo što se dešava. Trenutno u Muzeju savremene umetnosti imamo izložbu Dejvida Hoknija, jednog od najvećih slikara današnjice. To je izložba godine. Baš sam razmišljao kako i dalje nisam otišao da je vidim, ali sam shvatio da je potrebna određena vrsta mira da bi se otišlo na izložbu. Da budeš tamo tri sata i da ne pogledaš na telefon kako bi proverio da li je ispred policija
U filmu svoje kćeri Džejn Mensfild prvi put dobija šansu da bude viđena kao stvarna žena od krvi i mesa, sa svim vrlinama i manama, a ne puka projekcija muških seksualnih fantazija o nezasitoj prsatoj plavuši. S druge strane, Ešli Ejpril i Amanda Lir na scenu izvode svoje višesmislene identitete, prihvatajući ih i odbacujući ih. Zapravo, poigravajući se njima
Jun Fose, Septologija; s norveškog preveo Radoš Kosović; Treći trg i Srebrno drvo, 2023–2024.
Drugo ime (I-II), Ja sam neko drugi (III-V), Novo ime (VI-VII)
Već od naslova, dakle, ulazi se u jedan kompleksan poetski i kulturnoistorijski dijalog, koji, međutim, umesto odgovora i objašnjenja nudi strepnje i nedoumice
Ako smo neutralni dok studente zatvaraju, devojke i momke mlate na pravdi boga, zatiru demokratiju, neistomišljenike dehumanizuju, nastavljaju korupciju koja ubija i još mnogo toga poganog rade – onda ništa
Srbija nije spremna za požare, oluje i poplave, ali je predsednik Aleksandar Vučić spreman da od svega napravi propagandu
Policajac i policajka su snimljeni dok su u pokušaju iznude studentkinju čupali za kosu. To je klasičan primer mučenja i torture, grubo kršenje zakona za koje bi morali da snose posledice
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
