Policija u Njujorku uhapsila je tristotinak propalestinskih demonstranata koji su držali univerzitete pod blokadom. Bivši predsednik Donald Tramp opisao je hapšenja kao „prelepa“, a Džo Bajden ćuti dok se zaoštrava sukob koji bi mogao imati uticaja na ishod predsedničkih izbora u SAD
U Boru su uhapšena dvojica radnika lokalnog „Vodovoda“ jer se sumnja da su službenim „fiatom“ usmrtili dvogodišnju Danku Ilić, samo sedam minuta od prijavljenog vremena nestanka. Telo su potom bacili na deponiju. Terete se za teško ubistvo
Sinergijom organizacionih promena, ulaganjem u digitalnu transformaciju i razvojem afričkih tržišta, Nelt Grupa nastavlja ubrzanje. Na trećoj godišnjoj konferenciji “Accelerate 2025”, posvećenoj aktuelnoj poslovnoj strategiji, prisustvovalo je više od 200 menadžera kompanija Grupe
U Srbiji ove godine nije bilo ogromnih skupova i protesta kakvi su obeležili prošlu godinu, saopštio je Arhiv javnih skupova. Najveći protest bio je onaj povodom godišnjice ubistva Olivera Ivanovića
Skupština u Indoneziji ozvaničila je namere da se glavni grad izmesti iz Džakarte u Nusantaru koji se gradi za 32 milijarde dolara. Jer, Džakarta rapidno tone pod more
Ideja Izraela da međunarodne trupe kontrolišu civilnu upravu u Pojasu Gaze kad se rat završi već je viđena na Kosovu, piše "Noje cirher cajtung". I onde je neslavno propala što pokazuje da to neće ići ukoliko Palestinci nemaju izgleda da formiraju državu
Američki tiktoker Džastus Rid zlatnim jugom obilazi Balkan i uglavnom uživa. Sada mu je, međutim, automobil sa beogradskim tablicama izgreban u Zagrebu
Valja već sada biti dobar sa Donaldom Trampom, piše Frankfurter algemajne cajtung o građevinskim poduhvatima Trampovog zeta, Džareda Kušnera, u Beogradu i na albanskoj obali. Na mesto Generalštaba koji je srušio NATO najavljen je luksuzni kompleks
Vest zvuči kao iz rubrike „verovali ili ne“ – Mađarska šalje dvesta specijalaca u ogromnu afričku zemlju. Čad je stabilniji od okruženja, ali je dom mnogih izbeglica iz Sudana. U „operaciju“ je uključen i sin Viktora Orbana.
Jedna studija u Nemačkoj pokazala je da postoje veze između usamljenosti i sklonosti ka populizmu i teorijama zavere. Stručnjaci dodaju da je to ipak samo jedan od razloga što posebno mladi sve manje veruju u demokratiju.
Univerziteti u Tiringiji zovu studente da promene prebivalište da bi mogli da glasaju na izborima u ovoj pokrajini gde je jaka AfD. Nudi se i novac. Borba za demokratiju ili izborna prevara?
Dok se javnost deli na Breskvicu i Teyu Doru, šef Upravnog odbora RTS-a tvrdi da je javni servis na muzički šou-program proćerdao mnogo više para nego što je bilo predviđeno
U bizarnoj odluci Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu navodi se da Nikola Petrović, nekadašnji šef Elektromreža Srbije i kum Aleksandra Vučića, nije krivično odgovoran za saobraćajku iz prošle godine – možda samo prekršajno. Kokain je, navodi Tužilaštvo, bio u urinu, ali to po njima nije dokaz
Prvo mora da se izabere predsednik nacionalne Skupštine kako bi raspisao nove izbore u Beogradu. Doskorašnji gradonačelnik Aleksandar Šapić navija da to bude 28. aprila
Na Haitiju je proglašeno vanredno stanje nakon što su navodno hiljade zatvorenika oslobođene iz zatvora nakon udara bandi koje su u otvorenom ratu sa državom. Razlog ovog puta – državno vođstvo hoće da dovede policajce iz Kenije u najsiromašniju državu Amerike
Ipak, Veber ne govori o „izričitoj krizi akademaca". Prosečna stopa nezaposlenosti porasla je još i više. Jasno je, međutim, da ni visokoobrazovani više nisu imuni na aktuelnu privrednu krizu.
Zanat – dobre profesionalne perspektive
Prodor veštačke inteligencije trenutno ponovo čini zanatska zanimanja privlačnijim za mlade. Za razliku od brojnih kancelarijskih poslova, zanati se smatraju naročito otpornim na uticaj VI. Uz to, postoje i atraktivne mogućnosti za razvoj i dodatno usavršavanje, koje igraju važnu ulogu u odluci „zanat ili studije".
Istovremeno, gotovo da nema privredne grane u Nemačkoj koja toliko trpi zbog nedostatka stručne radne snage kao zanatstvo. Uprkos dobrim profesionalnim izgledima, nepopunjeno je oko 200.000 radnih mesta. Posebno su pogođena mala preduzeća.
Prema Izveštaju o stručnom obrazovanju za 2025. godinu, u zanatstvu je širom Nemačke nedavno ostalo nepopunjeno oko 19.000 mesta, što je 18 odsto svih ponuđenih mesta za stručno osposobljavanje u preduzećima.
„Još uvek previše mladih ljudi, ali i njihovih roditelja, nema pravi uvid u raznovrsne i odlične profesionalne perspektive koje zanatstvo nudi", poručuje predsednik Bavarske zanatske komore Franc Ksaver Peteranderl. „Još uvek raširena opsesija akademskim zvanjima zamagljuje pogled na realnost."
Oni koji se odluče za zanatsko obrazovanje imaju korist i od ranijeg početka zarade. „Ako studije završim sa 25 godina, pa zatim još pet godina otplaćujem studentski kredit, već imam 30", kaže futurolog Hartvin Mas iz Instituta za istraživanje generacija. U zanatstvu, s druge strane, mladi zarađuju ranije – „i to upravo u životnim fazama u kojima im je novac najpotrebniji".
Životna zarada: kada se studije isplate
Dok studenti godinama provode vreme na fakultetima, njihovi vršnjaci na stručnom obrazovanju već ostvaruju prihode i mogu da počnu sa stvaranjem imovine.
Pogled na takozvanu životnu zaradu – zbir bruto prihoda tokom celokupnog radnog veka – pokazuje da akademci tu početnu prednost kvalifikovanih radnika dostižu tek kasnije. Prema studiji Instituta za primenjena ekonomska istraživanja (IAW) pri Univerzitetu u Tibingenu, tek od 39. godine života počinju da zarađuju više.
Poređenje prihoda: master i majstor
Ako se posmatra samo mesečni prihod, razlike su još izraženije. Prema Anketi o zaradama za 2024. godinu Saveznog zavoda za statistiku, zaposleni sa master diplomom, diplomom, magisterijumom ili položenim državnim ispitom u proseku zarađuju 6.850 evra bruto mesečno.
Zaposleni sa završenim stručnim obrazovanjem ostvaruju, s druge strane, prosečno 3.973 evra.
Međutim, oni koji polože i majstorski ispit, finansijski stoje znatno bolje. Majstori u proseku zarađuju oko 5.300 evra mesečno – više od 1.300 evra u odnosu na kvalifikovane radnike bez majstorske titule, pa čak i oko 100 evra više nego zaposleni sa završenim osnovnim akademskim studijama.
„Majstorski bonus" – zašto se usavršavanje isplati
Ovaj takozvani „majstorski bonus" čini dodatno obrazovanje isplativom investicijom i otvara vrata ka rukovodećim pozicijama ili samozapošljavanju. „Ljudi sa majstorskim zvanjem imaju izuzetno povoljne pokazatelje na tržištu rada – i po pitanju zaposlenosti i po visini zarade", naglašava Veber.
Pojedini zanatski poslovi smatraju se naročito perspektivnim i finansijski atraktivnim. Reč je, pre svega, o zanimanjima značajnim za industriju, naročito u oblastima energetske tehnike i automatizacije – od mehatroničara do električara, navodi Hartvin Mas.
„Potreba za akademskim poslovima nastaviće da raste"
Istovremeno, prema rečima Vebera, i dalje postoje snažni argumenti u prilog studijama. „Akademski obrazovani i dalje imaju ubedljivo najniže stope nezaposlenosti i najviše zarade. Naše projekcije pokazuju da će potreba za akademskim poslovima nastaviti da raste."
Zato se pitanje da li zanatsko obrazovanje ili studije u načelu nude više šansi često pokazuje kao previše pojednostavljeno. Za lični izbor karijere mladih, presudno je na kraju koji put zaista odgovara njihovim sposobnostima, interesovanjima i životnim planovima.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
title: 'Master ili majstor: Veliki povratak zanata u doba veštačke inteligencije?',
pubdate: '2026-05-01 19:00:46',
authors: authors,
sections: "Svet",
tags: "Nemačka,Zanatlije,Mladi i zanat",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Master ili majstor: Veliki povratak zanata u doba veštačke inteligencije?',
'pageContent': 'Put „najpre gimnazija, zatim fakultet" danas mnogima u Nemačkoj više ne deluje primamljivo kao ranije. Mladi strahuju od neizvesnih izgleda za zaposlenje, između ostalog i zbog brzog razvoja veštačke inteligencije. Stručnjaci procenjuju da bi veštačka inteligencija mogla da ugrozi čak polovinu početničkih radnih mesta u takozvanim profesijama zasnovanim na visokoškolskom znanju.
Rast nezaposlenosti među visokoobrazovanima
Istovremeno, nezaposlenost među akademski obrazovanim građanima već godinama beleži rast. „Pre pandemije koronavirusa iznosila je 2,1 odsto, a danas je na nivou od 3,3 procenta", ističe Enco Veber iz Instituta za istraživanje tržišta rada i zanimanja (IAB) u Nirnbergu, u razgovoru za ARD.
Ipak, Veber ne govori o „izričitoj krizi akademaca". Prosečna stopa nezaposlenosti porasla je još i više. Jasno je, međutim, da ni visokoobrazovani više nisu imuni na aktuelnu privrednu krizu.
Zanat – dobre profesionalne perspektive
Prodor veštačke inteligencije trenutno ponovo čini zanatska zanimanja privlačnijim za mlade. Za razliku od brojnih kancelarijskih poslova, zanati se smatraju naročito otpornim na uticaj VI. Uz to, postoje i atraktivne mogućnosti za razvoj i dodatno usavršavanje, koje igraju važnu ulogu u odluci „zanat ili studije".
Istovremeno, gotovo da nema privredne grane u Nemačkoj koja toliko trpi zbog nedostatka stručne radne snage kao zanatstvo. Uprkos dobrim profesionalnim izgledima, nepopunjeno je oko 200.000 radnih mesta. Posebno su pogođena mala preduzeća.
Prema Izveštaju o stručnom obrazovanju za 2025. godinu, u zanatstvu je širom Nemačke nedavno ostalo nepopunjeno oko 19.000 mesta, što je 18 odsto svih ponuđenih mesta za stručno osposobljavanje u preduzećima.
„Još uvek previše mladih ljudi, ali i njihovih roditelja, nema pravi uvid u raznovrsne i odlične profesionalne perspektive koje zanatstvo nudi", poručuje predsednik Bavarske zanatske komore Franc Ksaver Peteranderl. „Još uvek raširena opsesija akademskim zvanjima zamagljuje pogled na realnost."
Oni koji se odluče za zanatsko obrazovanje imaju korist i od ranijeg početka zarade. „Ako studije završim sa 25 godina, pa zatim još pet godina otplaćujem studentski kredit, već imam 30", kaže futurolog Hartvin Mas iz Instituta za istraživanje generacija. U zanatstvu, s druge strane, mladi zarađuju ranije – „i to upravo u životnim fazama u kojima im je novac najpotrebniji".
Životna zarada: kada se studije isplate
Dok studenti godinama provode vreme na fakultetima, njihovi vršnjaci na stručnom obrazovanju već ostvaruju prihode i mogu da počnu sa stvaranjem imovine.
Pogled na takozvanu životnu zaradu – zbir bruto prihoda tokom celokupnog radnog veka – pokazuje da akademci tu početnu prednost kvalifikovanih radnika dostižu tek kasnije. Prema studiji Instituta za primenjena ekonomska istraživanja (IAW) pri Univerzitetu u Tibingenu, tek od 39. godine života počinju da zarađuju više.
Poređenje prihoda: master i majstor
Ako se posmatra samo mesečni prihod, razlike su još izraženije. Prema Anketi o zaradama za 2024. godinu Saveznog zavoda za statistiku, zaposleni sa master diplomom, diplomom, magisterijumom ili položenim državnim ispitom u proseku zarađuju 6.850 evra bruto mesečno.
Zaposleni sa završenim stručnim obrazovanjem ostvaruju, s druge strane, prosečno 3.973 evra.
Međutim, oni koji polože i majstorski ispit, finansijski stoje znatno bolje. Majstori u proseku zarađuju oko 5.300 evra mesečno – više od 1.300 evra u odnosu na kvalifikovane radnike bez majstorske titule, pa čak i oko 100 evra više nego zaposleni sa završenim osnovnim akademskim studijama.
„Majstorski bonus" – zašto se usavršavanje isplati
Ovaj takozvani „majstorski bonus" čini dodatno obrazovanje isplativom investicijom i otvara vrata ka rukovodećim pozicijama ili samozapošljavanju. „Ljudi sa majstorskim zvanjem imaju izuzetno povoljne pokazatelje na tržištu rada – i po pitanju zaposlenosti i po visini zarade", naglašava Veber.
Pojedini zanatski poslovi smatraju se naročito perspektivnim i finansijski atraktivnim. Reč je, pre svega, o zanimanjima značajnim za industriju, naročito u oblastima energetske tehnike i automatizacije – od mehatroničara do električara, navodi Hartvin Mas.
„Potreba za akademskim poslovima nastaviće da raste"
Istovremeno, prema rečima Vebera, i dalje postoje snažni argumenti u prilog studijama. „Akademski obrazovani i dalje imaju ubedljivo najniže stope nezaposlenosti i najviše zarade. Naše projekcije pokazuju da će potreba za akademskim poslovima nastaviti da raste."
Zato se pitanje da li zanatsko obrazovanje ili studije u načelu nude više šansi često pokazuje kao previše pojednostavljeno. Za lični izbor karijere mladih, presudno je na kraju koji put zaista odgovara njihovim sposobnostima, interesovanjima i životnim planovima.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-05-01 19:00:46',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
